У ПОТРАЗИ ЗА СРПСКИМ ЗАПЛЕТОМ: Руски писац Николај Свечин авантуре свог јунака сместиће у Србију, у време Мајског преврата
ПРВИ пут сам у Београду, у потрази за српским писцем који ће наставити да заједно са мном смишља и пише детективска лутања кроз историју словенских народа из 19. и 20. века, из времена када су се многе од њихових државе рађале, за "Новости" ексклузивно каже Николај Свечин, руски књижевник из Нижњег Новгорода, један од најчитанијих у жанру историјско-детективског романа.
Фото Приватна архива
Свечин је вршњак Бориса Акуњина (који је синоним за руску детективску књижевност широм света), кога на тамошњем литерарном тржишту почиње да систиже и тиражима, али и преводима на друге језике. Његов јунак, Алексеј Ликов, кроз 31 роман разрешава стварне и измаштане злочине из руске прошлости, смештене у различите градове, али у исту епоху:
- Пут је Ликова водио и до Србије из 1878. и српско-турског рата где је ратовао наш генерал Черњајев, а сада је време да његову мисију кроз историју настави његов син и евентуално "српски пријатељ" - објашњава писац и кроз смех додаје да свог јунак планира да пензионише у 40. роману.
Али, "оживеће" новог, сина Алексеја Ликова, за кога планира да у Србију дође 1903-1904. у доба Мајског преврата, када Аписови официри преузимају историју у своје руке.
Фото Приватна архива
- Када сам почео да пишем дела у историјско-детективском жанру, нисам ни слутио колико је тешко бити историјски тачан и књижевно занимљив, у исто време - признаје саговорник. - Много времена се проводи у архивама, много градова сам посетио, сретао много људи и сада могао да кажем да се "од књижевности може живети". Долазак у Србију, а потом и у Републику Српску, давна ми је жеља.
Романи Николаја Свечина преведени су скоро на све европске језике а ускоро ће се појавити и на српском. У својој земљи годишње му се прода око 200.000 примерака књига. Примећује да у Београду има веома лепих књижара, али га чуди што су књиге толико скупе, јер су у Русији јефтиније, зато што имају и папира, гаса и струје...
- Писаћу док будем дисао, тако ми је суђено. Када сам лекарима у Нижњем Новгороду рекао да планирам да се књижевно пензионишем, запретили су ми да им не долазим на клинику, јер неће да ме лече. Дакле, морам - закључује гост Београда.
УНУТРАШЊА СТРАНА ИСТОРИЈЕ
- ИСТОРИЈУ пишу историчари, а на "мом детективу" је да истражи злочин и ослика време у коме се десио, кроз одабрани реални догађај. Тако једну епоху, уз све њене интриге, изврнуту као чарапу, нудим читаоцу. Ту је тајна, а да би се до ње стигло,опет је потребно време да писац разуме унтурашњу страну историјског времена.
НЕВЕРОВАТНО ОТКРИЋЕ У РУМУНИЈИ: Користила камен као држач за врата, испоставило се да вреди милион евра
КАЖУ да је нечије смеће нечије благо, али комад „камена“ који је деценијама држао врата отвореним представља благо по готово свачијим стандардима.
09. 12. 2025. у 16:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)