И ПЕРИН ЛИК У ЉУТОМ ХРАСТУ: Вајар Милутин Ранковић о споменику песнику Петру Пајићу на Кнежевом пољу на Повлену

ВЕЛИКОМ српском књижевнику Радовану Белом Марковићу, овековеченом и у монументалној скулптури на Кнежевом пољу, на Повлену, придружиће се, у храсту, његов колега по перу, пријатељ, песник Петар Пајић.

Петар Пајић, Фото В. Данилов

Споменик поети, прозаисти, сатиричару, књижевном критичару, рођеном Ваљевцу, планирано је да буде откривен на свечаности, на Велику Госпојину, наредне године.

Спомен-обележје Петру Пајићу, који је преминуо 2017. године, израдиће вајар Милутин Ранковић из Лајковца, аутор монументалног споменика Радовану Белом Марковићу, који су крајем августа свечано открили председник Србије Александар Вучић, академик, песник и председник Удружења "Бели Повлен" Матија Бећковић и епископ ваљевски Исихије. Споменик Петру Пајићу биће, такође, израђен у храстовини.

- Управо тражим храст у коме ће ми се указати лик Петра Пајића, великог српског песника кога сам, као и Радована Белог Марковића, познавао, с њим се дружио, отворио је многе моје изложбе, био је одличан познавалац мог стваралаштва, а ја многе његове песме знам напамет - каже вајар Милутин Ранковић.

- Пера Пајић био је сликар у песништву, и због тога ћу имати сасвим другачији приступ у изради његове скулптуре, него кад сам из храстовине ослобађао лик Радована Белог. Уосталом, Матија Бећковић рекао је да оно што не припада Повлену, он ће сам одбацити. Тако све мора бити у сагласју са овом прелепом планином и природом, па и скулптуре ова два уметника.

На Кнежевом пољу, вајар Ранковић је пре десетак година урадио скулптуру монаха у дрвету, која је названа Чувар Повлена. Временом, истиче уметник, постала је симбол ове у венцу Ваљевских планина, многи су је посећивали, поред ње се фотографисали, а сада то чине и поред споменика Радовану Белом Марковићу.

- Скулптура Белог практично је означила стварање јединственог комплекса, храма културе на отвореном, плејаде уметника, спој уметности и природе - каже Ранковић. - Изузетна ми је част што ће скулптуре у том комплексу носити мој потпис, изаћи ће испод мог декића и длета. Велико је Кнежево поље, те Радован и Пера неће остати сами, придружиће им се, у храстовини, многи Повленци. Радујем се и почаствован сам што ми је поверено да израдим и скулптуре новинара, књижевника публицисте и издавача Мила Глигоријевића, те академика, сликара Љубе Поповића, епископа шабачког Лаврентија, некадашњег градоначелника Ваљева Слободана Ђукића... Удружење "Бели Повлен" планира да их све окупи у не тако далекој будућности на Кнежевом пољу. Биће то плејада Повленаца.

Бећковић, Микић, Бели Марковић и Пајић, Фото З. Јовановић

Петар Пајић, рођен је у Ваљеву 1935. године, био је, уз књижевни рад, уредник Другог програма Радио Београда, заступљен је у бројним антологијама и збиркама, његова проза и поезија преведене су на више језика. Добио је бројна признања, међу њима и песничку награду "Десанка Максимовић", те Златни крст кнеза Лазара, у Грачаници.

- Дрво храста задржаће своју форму, али ће у њему доминирати лик Пере Пајића - каже уметник.

- Кад почнем да радим скулптуру, биће потребно да се вратим његовој поезији, стиховима, који ће бити надахнуће за ослобођење Периног лика у столетној храстовини. Јер, лик Петра Пајића, као и пре њега Радованов, овековечен у љутом храсту, мора да дише повленски ваздух који је њих, као и све нас, уосталом, опчинио да заволимо ову величанствену планину понад Ваљева.

Петар Пајић је, по речима Радивоја Микића, био типична књижевна фигура модерног доба, поред осталог и по томе што је с лакоћом прелазио границе књижевних родова, али и границе видова књижевног стваралаштва.

- Отуда је он и песник и особени приповедач и сатиричар чији су коментари и досетке улазили у дневни жаргон и изванкњижевних кругова, мада нема никакве сумње да је високо место у историји српске књижевности превасходно освојио као песник. Али ни као песник Пајић није једноставна појава. Ушавши у књижевност као припадник групе српских неосимболиста и делујући једно време са њима, Пајић се мењао, писао је и о важним догађајима из недавне прошлости, а писао је и један сасвим особен облик родољубиве поезије. Његове родољубиве песме, а пре свега, вишеделна песма "Србија", придружују се оном смеру родољубивог песништва који се може означити као "горки патриотизам", пошто га, између осталог, карактерише и указивање на тамну страну наше историје и наших нарави - каже, за "Новости", Микић.

Милутин Ранковић поред скулптуре Белог Марковића, Фото Б. Пузовић

Бећковић: Да не заборављамо

УДУРЖЕЊЕ "Повлен" ове године отворило је споменик Радовану Белом Марковићу, а онда се све почело казивати само. Наредне године поред Белог, појавиће се Петар Пајић, а обојица су дело Милутина Ранковића, црквеног уметника и дрворезбара из Лајковца. Али, да би чудо било веће, Петар Пајић и Радован Бели Марковић су пре неку годину заједно отворили изложбу Ранковића у ваљевском Тешњару, тако да ћемо идуће године, крај њихових споменика, чути и говре које су том приликом одржали. Пајићи су из једног села недалеко од Повлена, из Љештанског, одакле је и наш песник Милосав Тешић, тако да не треба ништа да измишљамо, већ само да не заборављамо. Већ смо указали да би на месту где је сахрањен Љуба Поповић требало да се посади цвеће и засади трава, онако како је то на гробу његовог презимењака, Аве Јустина у Ћелијама. Морамо сачекати идућу годину, а Пера и Бели су већ на Повлену - каже, за "Новости", Бећковић.

Препоручујемо

Култура

0 3

БЕЛИ НА БЕЛОМ ПОВЛЕНУ: Ваљевске планине красиће скулптура једног од највећих српских књижевника

23. 08. 2022. у 11:37

Панорама

0 0

ТАЈНОВИТЕ КУГЛЕ НА СРПСКОЈ ПЛАНИНИ: Верује се да имају исцелитељске моћи, а о њиховим настанку испредају се приче

29. 04. 2022. у 19:47

Политика

0 4

МИНУС НА ПОВЛЕНУ: Душан Михајловић на Цвети шетао планином

18. 04. 2022. у 14:44

Друштво

0 2

ВАМПИР ЗАВАДИО ДВА ЗАРОЖЈА: Како је чувени Сава Савановић "емигрирао" из повленског села у ком је одавно ушао у легенду

09. 05. 2021. у 17:27

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације