Време чуда испред Храма
ЗА филм "Време чуда", по истоименом роману Борислава Пекића, важи да је слободна адаптација ауторског првенца једног од најзначајнијих српских књижевника минулог века. Слобода израза, па и оног у остварењу Горана Паскаљевића које је било наш кандидат за Оскар, срж је сваке уметности, а величина неког дела може се посматрати у томе колико оно надживи своје време и потврди се у долазећим.
Фото Д. Миловановић
Тако је у светосавско вече, поред заветне богомоље свих Срба на Врачару, оживела сценографија из филмског села Витанија. Недостајао је само Никодим у маестралној изведби Микија Манојловића да дрекне: "Разваљуј" и да џипом укрка у Храм. Изгледа да би једино то задовољило поједине студенте блокадере, њихове менторе са катедри и хајкаче са друштвених мрежа који два дана просипају жуч и хуле по СПЦ како им је намерно, не први пут, закључала светињу.
Хајде да видимо у чему су се прерачунали ови познати боготражитељи.
Најпре, ако су заиста велики верници практиканти и ако су им се табани толико ужелели стаза Светог Саве, зашто, рецимо, нису сви дошли ујутру на свечану литургију у част великог празника и још већег српског учитеља и путоводитеља? Ако им се није устајало баш тако рано, могли су да дођу и на вечерњу службу од 18 часова. Али нису, јер су тада "пумпали" испред зграде Ректората, на шта свакако имају право.
Нису учинили ни једно ни друго. Дошли су испред Храма, макар по извештајима непогрешиве Н1 око 20.30, кад је вечерње увелико било завршено. Као да су тражили разлог за нову паљбу по патријарху и јерархији (што и не чуди јер им је један од идеолога онај што би цркве претварао у пабове). Оно што је потом уследило је, благо речено, скаредна имитација обичаја која више приличи мирашевцима и "клирицима" нове Хрватске православне цркве. Окретање, заливање вином и ломљење славског колача кад је ноћ већ добрано одмакла, без присуства свештеника и уз мумлаво "саслужење" неког момчића са минђушом само је готескни перформанс на трагу пожељног истеривања из мантија "владика ћација".
Наша паметна деца и ректор Владан Ђокић морали би да знају да Црква има свој ритам и живот и да се не може у светиње улазити као у кафану и кад се коме ћефне. Морају да знају и да пленуми не бирају ни патријарха ни архијереје и да је мученичка СПЦ остала чврста и непоколебљива у трпљењу и под Турцима и оно време чуда из Пекићевог пера, које би сада сладострасно да врате разни Јешићи, Стојковићи, Кишјухаси, Миливојевићи и остали апостоли дрогосрбијанске лавре. Осим ако не прихватају чувени канон Весне Пешић "да нам је Српска православна црква старомодна и да нам је неопходна модернија"...
ПС
Подсећамо ректора и нашу паметну децу да су годину дана држали закључане факултете и да се у њих није могло ући ни усред белог дана. Ни у радно време.
ХРВАТИ "ВЕЛИКИ И ЈАКИ" ЖАЛЕ СЕ ЦЕНТРАЛИ НАТО ЗБОГ СРПСКИХ РАКЕТА: А не смета им војни савез Загреб-Тирана-Приштина
ПРЕМИЈЕР Хрватске Андреј Пленковић рекао је данас, коментаришући то што Војска Србије располаже новом хиперсоничном квазибалистичком ракетом кинеске производње ЦМ-400, да ће "разговарати са партнерима у НАТО и упозорити их на такво наоружање".
12. 03. 2026. у 19:25
ХОРОР У ХРВАТСКОЈ: Сви се хватали за главу, Американац једва остао жив (ФОТО/ВИДЕО)
СТРАШНЕ сцене виђене су у комшилуку на кошаркашкој утакмици.
13. 03. 2026. у 19:25 >> 19:26
Мирослав 33 године живи под земљом, без струје и воде: Хуманитарац поделио причу која је расплакала многе (ВИДЕО)
ДЕКА Мирослав из села Дворска код Крупња већ 33 године живи у земуници без струје и воде, а његов вапај за помоћ дирнуо је хуманитарца Марка Николића.
14. 03. 2026. у 11:54
Коментари (0)