ТВ КРИТИКА: Телевизија као откриће

Божидар Зечевић

27. 09. 2022. у 06:34

ДА и РТС може понекад да изненади, сведочи документарно-играна серија "Српска принцеза Ана Јакшић", ауторке Ранке Јакшић која је без нарочите најаве, припреме и рекламе почела да се приказује на другом програму РТС (четвртком).

ТВ КРИТИКА: Телевизија као откриће

ТВ екипа са Алексејем Тимофејевим (четврти слева), Фото РТС

Иако нисмо сигурни да је реч о премијери (у службеној "кошуљици" серије стоји да јој је датум производње јун ове године), ипак је реч о приличном изненађењу, јер чињеница да је српска принцеза била бака и васпитачица првог руског цара (зли језици прозвали су га Иван Грозни, пошто је заиста био грозан руским душманима) Ана Глинска - није до овог часа била позната деветорици од десет Срба!

Појава ове покретне историјске слике на нашој телевизији носила је, стога, снагу историјског открића, не мању од оних којом се диче "Дискавери" и "Вајасат хистори", а стилски поступак, сасвим солидно и модерно преобликована историјска грађа, могао би да равноправно стане раме уз раме са поменутим каналима, па и другим те врсте у свету. Да, утицај једне српске принцезе из рода високог племства српске деспотовине на преломне тренутке руске историје у првим годинама 16. века, када се одлучивало о будућности највеће православне државе на свету и када се у "белокаменој" Москви рађао "трећи Рим", на формирање и карактер првог руског цара, који је од велике кнежевине створио империју у свему равну царствима свога доба, био је изворан, можда и пресудан. Као да је иза енергичне баке и данас најзнаменитијег руског самодршца стајало државотворно немањићко наслеђе, али и баштина Комнина (руски историчар Тихомиров тврди да су београдски Јакшићи били у сродству са овом византијском династијом), као што су по линији деде Ивановог и баке Зоје стајали последњи цариградски Драгаши, и сами српског порекла. Стварања велике руске државе не би било без Ивана Четвртог, од чијег царевања датира прво ктиторство руског трона манастиру Хиландару, култ Светог Саве у руском духовништву и прве ликовне представе кнеза Лазара на Косову на фрескама кремаљских цркава.

Потомци Јакше Брежићића, војводе деспота Ђурђа Бранковића, столовали су у чувеној "Јакшића кули", која и данас доминира Калемегданом све до пада деспотовине, када су на позив мађарског краља Матије Корвина наставили да војују против Турака. Каквих је ту авантура, интрига, љубавних доживљаја, борилачких вештина и романтичних подвига све било диљем целе источне Европе, може се само замислити.

Фасцинантна повест српских јунака и племића Јакшића протезала се кроз наредна два века, што је материјал не за једну, него за десет телевизијских серија, о чему ће више речи бити у наредним епизодама исте ауторке, којих би требало да је још три (према штурим и противречним подацима самог РТС-а), а уз учешће домаћих и страних стручњака за средњовековну историју, Алексејем Тимофејева, Татјане Черњикове и других. Њима су се отворила врата, иначе ретко доступног Архангелског сабора и царских одаја у Кремљу и царске летње резиденције у Коломенском, где су се родили руски цареви Иван Четврти и Петар Први.

Миомира Драгићевић као Ана Јакшић-Глинска и Миа Илић као Јелена Глинска, Фото РТС

Вештим комбиновањем нарације, дискретних костимираних инсерата и нарочито непретенциозних а ефектних, дигиталних композита, докумената, артефаката, икона, одела и оружја из одговарајућег периода, ауторка је дочарала епоху и подвукла кључне моменте једне узбудљиве повесне саге. Заиста, нешто слично још нисмо видели на нашим малим екранима и не би нас зачудило да се серија са њих пресели и на међународни стриминг. Све оне који памте кошмарне призоре раног детињства и одрастања Ивана Грозног, из истоименог класичног филма Сергеја Ејзенштејна, сигурно ће интересовати један другачији, историјски тачнији и много савременији поглед на ове догађаје. Такав поглед припада у целини једној, рекло би се, софистицираној телевизији, заиста реткој у домаћој пракси.

Иначе, о две игране серије које се емитују у истом периоду, "У клинчу" и "Било једном у Србији", може се рећи само ово: прва је тинејџерска импровизација и шмирање до изнемоглости, а друга развучени амаркорд без умећа и стила.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

ПОСЛЕ ПОРАЗА: Савић упутио поруку Митровићу