ТВ КРИТИКА - УПУШТЕНА ШАНСА: "Црна свадба", ТВ серија, режија Немања Ћипранић, Firefly, РТС, 2020.

Божидар Зечевић

05. 12. 2021. у 09:53

МАСАКР у селу Јабуковац, код Неготина, у јулу 2007. године, у коме је извесни "црни Коле" побио девет, а ранио двоје својих мештана, послужио је као стварни повод за први наш ТВ хорор, повезан са обредима тзв. влашке магије у источној Србији.

ТВ КРИТИКА - УПУШТЕНА ШАНСА: Црна свадба, ТВ серија, режија Немања Ћипранић, Firefly, РТС, 2020.

Љиљана Благојевић, Уликс Фехмиу и Јелена Ђокић / Фото ИМДб

Ово није први (нажалост ни последњи) масакр ове врсте, који се догађа у овом крају, чији је мотив "поседнутост" неких особа "нечистим" (демонским) силама, којима се обичан човек не може одупрети и стога никада нема логичног објашњења ове појаве, чији су корени дубоки и сежу у древно паганско наслеђе.

Занимљиво је, међутим, да су овакви догађаји још могући, без обзира на степен еманципације сеоског живља у Крајинама и њихов живот у модерном добу (имућно село Јабуковац је углавном настањено гастарбајтерима, који успешно живе и раде у Бечу и другим деловима Аустрије и Немачке). Црна магија је одомаћена и код њих, упркос огромним променама чији су део и они сами. Писац ових редова имао је прилике да се, уз свог оца, београдског етнолога, сретне са оваквим људима у селима око Неготина: један од њих живи у Бечу са другом женом, али једном годишње долази да дарује своју венчану супругу, ћерку неке сеоске врачаре, која је на њега "бацила чини". Он је ово испричао у даху, као сасвим реалну ствар.

Међу етнолозима, који учестало обилазе ово подручје, још кола стара анегдота о појави вампиризма. На питање "Има ли овде вампира?" један добро стојећи мештанин, у "најк" тренерци, спремно одговара: "Ма то су глупости... али појави се понекад". Све то за српске етнологе није никаква тајна, па ни "издржљивост" оваквих веровања и обреда у нашем времену.

Зато није чудо што су Страхиња Маџаревић (сценарист) и Немања Ћипранић (редитељ) пошли од стварног догађаја у чијој се позадини назирало дејство црне магије, као и обредна пракса повезана са "мртвачком свадбом" и другим тајновитим "помамама" на сеоским гробљима (види: др Слободан Зечевић, "Култ мртвих код Срба", "Службени гласник", 2007. - занимљиво - ова студија је изашла исте године кад се у Јабуковцу десио описани масакр).

Речју, древно паганско наслеђе показује изузетну жилавост у трењу са модерним добом и даје запањујуће доказе о свом постојању. Шта има лоше у томе што се ова чињеница повезује за жанром филмског хорора? Није ли и сам хорор потекао из тајанствених и необјашњивих појава у доба цветања европске (Волстонкрафт-Шели, Стокер, Шеридан ле Фени и др) и америчке (Едгар Алан По, доцније Блати и др), "готске фантастике", још у 19. веку? Напротив, "готика" и "хорор" су још изузетно актуелни филмски жанрови. После већ класичне "Лептирице" Ђорђа Кадијевића, у нас је било мало добрих покушаја да се "освоји" овај популарни филмски род.

Хорор је, дакле, "легитимни" жанр, а Маџаревић и Ћипранић повезали су трагове тајанствених и необјашњивих појава на нашем тлу са једним од најуспешнијих филмова ове врсте филмске фантастике, филмом "Истеривач ђавола" ("Егзорцист"), Вилијема Фридкина из 1973, преузевши исту матрицу: ништа друго до траг библијске борбе Антихриста са Богом за душу човека, коју је описао Достојевски у "Карамазовима": "Бог и ђаво се ту боре, а бојно поље је срце човека".

Ни ту нема никаквог чуда, осим што постоји необјашњива снага филмског призора да делује као стварност управо онда, кад све изгледа натприродно и застрашујуће. Зато је хорор привлачан биоскопски жанр и стога врло често успева у својој инвокацији окулта и страха. У нашем случају, ова матрица фунционише сасвим добро у прве четири епизоде. Све је постављено како треба, загонетка се добро отвара у контрасту између паганске мистике и урбаног света Београда, где се у причу укључују и БИА и полиција и тужилаштво, чак и једна психолошкиња, која овде треба да вештачи, а открива се да је вештичји потомак! Без шале, такву улогу тумачи Јелена Ђокић, глумица изванредне појаве и хабитуса, чији се прави психограми откривају у различитим слојевима приче.

Али, од четврте до десете епизоде догађа се права "катабаза" ове серије: све тоне у шаблоне и стереотипе сасвим различите од сјајног почетка у Јабуковцу. Од успеха, серија клизи према пропасти. Све се ту неопозиво расипа и губи иницијалну снагу, понестаје и аутентичности и талента, мистерија се сасвим разводњава, нестаје. Наравно, мало шта успева "на прву лопту".

Ово је пре свега ствар писања, организације простора и времена у предпродукцији. За аутентичан хорор треба далеко више труда и промишљања, сложенији однос основних матрица, које су се могле пронаћи у неисцрпним изворницима источне Србије за још неистражена поља "демонског екрана". Речју, више концентрације на жанровске условности филмске драматургије, која се, овде, међутим, испоставила као - упуштена шанса.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина

ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина

Последњих година често се сусрећемо са разним покушајима људи који су погођени историјским трагедијама, или који имају намеру да воде кампању за тобоже „хуманитарне“ циљеве, да тврде да је њихово питање еквивалентно холокаусту, или да је у ствари случај геноцида, пише директор Центра "Симон Визентал" др Ефраим Зуроф за Јерусалем пост.

17. 04. 2024. у 17:57

И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35

И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35

ВИШЕГОДИШЊА дилема "Косово или Европска унија" која је лебдела над Србијом, добиће свој практични израз следеће недеље сажет у бестијалној и званичној уцени Брисела - нема ништа од чланства у ЕУ док не признамо лажну државу и помиримо се са њеним чланством у УН.

17. 04. 2024. у 12:00

ЗАШТО СУ БРУТАЛНО УБИЈЕНИ? Игора одгајали пси на улици - заборавио матерњи, кад су им га одузели ДОШЛИ ИСПРЕД СИРОТИШТА и данима чекали

ЗАШТО СУ БРУТАЛНО УБИЈЕНИ? Игора одгајали пси на улици - заборавио матерњи, кад су им га "одузели" ДОШЛИ ИСПРЕД СИРОТИШТА и данима чекали

ТУЖНА прича дечака који је прошао пакао на земљи због својих родитеља и деде алкохоличара. Морао је да проси и живи на хладној улици, а данас је жив захваљујући Џеси, Гоги, Маши и Севи.

16. 04. 2024. у 14:14

Коментари (2)

АРИЈАНА НЕ МОЖЕ ДА ДОЂЕ СЕБИ: Удовица Синише Михајловић тешко подноси нову трагедију