О "ДНЕВНИКУ АНКЕ ОБРЕНОВИЋ": За изображеније ума и срца

ДНЕВНИК Анке Обреновић" први пут је постао доступан читаоцима захваљујући труду и знању Радмиле Гикић Петровић која га је објавила 2007, тачно 170 година пошто је завршен.

Фото Промо

Током 2021. ово издање је обновила "Академска књига", тако да и нове генерације читалаца могу да се упознају са овим занимљивим и важним делом.

Важност "Дневника Анке Обреновић" за српску историју и историју књижевности посебна је и због чињенице да се у нашој култури споро и тешко препознају доприноси ауторки. О томе говори податак да је Јелена Ј. Димитријевић ушла у школски програм тек 2019. године, путописом "Седам мора и три океана", после вишедеценијског рада, тимског и појединачног, на реафирмацији њеног дела. Када је о "Дневнику Анке Обреновић" реч, такође је у питању жанр између публицистике и књижевности: то је дело богато многим историјски занимљивим увидима, а написано брижљивим стилом и језиком који на тренутке плени архаичним нотама.

Анка Обреновић је кћи Томаније и Јеврема Обреновића, братаница Милоша Обреновића. Рођена је у Шапцу 1821. године. Јеврем Обреновић је с породицом прешао у Београд 1831. године, и ту су Анка и њена браћа и сестре добили за учитеље и васпитаче Христину (Тину) и Димитрија Тирола из Земуна. У бази података "Књиженство" наводи се да је Анка од Тине учила грађанско понашање и манире, док је Димитрије подучавао страним језицима. Захваљујући таквом васпитању и образовању у "Дневнику" видимо Анку како са лакоћом учествује у разговорима са образованим гостима њиховог дома, на више језика. Слобода у опхођењу и нетрадиционалност Анке Обреновић запамћени су можда као прва чињеница у вези са њом. Не само што је у својој породици била прва која је обукла "западне хаљине", већ је, по смрти мужа Александра Константиновића, с којим је имала четворо деце, добила ванбрачну кћерку Симку са рођеним зетом, мужем њене покојне сестре. Приписују јој се и велике политичке амбиције због којих је настојала да њена кћи Катарина постане друга жена Кнеза Михаила Обреновића. Неколико дана пре заказаног венчања, 28. маја 1868, Михаило и Анка Обреновић убијени су у атентату у Кошутњаку.

Дневник који је пред нама Анка Обреновић је писала у периоду од 1836. до краја 1838. године. На самом почетку млада ауторка нас упознаје са сврхом овог записивања: "Код изображени' обојега пола лица уведен је тај обичај, да све оно, што им се у животу важније и памети достојније прикључи, у свој дневник спомена ради назначе, и с тим проводећи свој златни век користољубивим начином ползу себи извлаче; јер, непрестано писајући, назначивајући и размишљавајући, како ће ово или оно најлепшим начином украсити, врло се човек и напредно пооштрава и у изображенију ума и срца примјетно напредује, тако да се после неког времена тому дивити може." Анка Обреновић је овај подухват предузела на подстицај своје учитељице Тине Тирол, и то ради сопственог унутрашњег развоја. Мада помиње и могућност да други читају њен текст, истиче да га "сваком на прочитаније тако лако и без довољног узрока дати нећу".

Пре него што је започела писање дневника, Анка Обреновић је превела збирку приповедака са немачког и то је био сав њен списатељски допринос до тада. Глас о њој као ауторки ширили су они који су желели да се додворе моћној породици. "Дневник" је, међутим, сврстава у историју српске књижевности као прву ауторку у овом жанру. Двадесет година касније Милица Стојадиновић Српкиња објављује дневник "У Фрушкој гори 1854." јасно намењен штампању. Ту почива занимљива разлика између ова два дневника: први, Анкин, намењен је самосазнавању и самодисциплиновању, а делује хладније и мање лично него други, Миличин, окренут стварном аудиторијуму.

Анка Обреновић помно бележи временске прилике, здравствена стања и имена, функције, односе и друге особине људи које среће, као и сопствени однос према њима, али тај дневник нема интимистичку, лирску и дубоко личну црту дневника Милице Стојадиновић Српкиње. Овај други је типичан романтичарски дневник, испуњен белешкама, књижевним записима, преводима, песмама, а као целина представља парадигматски текст женске књижевне поткултуре, онако како је одређују поједине антрополошке и књижевне теорије. Тој разлици, свакако, доприноси и социјални положај ауторки, на шта се и Милица Стојадиновић једном осврће. Анка Обреновић је припадница владајуће династије, њене животне прилике повезане су са политичким токовима. Отуд је њен дневник и документ. На историјском плану, то је важан период у владавини династије Обреновић, обележен и сукобом између браће Милоша и Јеврема. Из "Дневника" сазнајемо понеке детаље из приватне, породичне перспективе. Анка се представља као хроничарка оштрог ока: поједини ликови представљају изванредне крокије, други су продубљени и изнијансирани.

Препоручујемо

Култура

0 0

НУЖНОСТ УМЕТНОСТИ: И свакако је чудно што небројени милиони читају књиге, слушају музику, посећују позориште, иду у биоскопе

03. 05. 2022. у 18:28

Култура

0 0

ФАНТОМ У БИБЛИОТЕЦИ: Пред читаоцима наставак капиталне студије "Битка за прошлост"

26. 04. 2022. у 12:33

Култура

0 0

ЛЕКСИКОН СВИХ СРПСКИХ ПИСАЦА: Матица српска објавила први том дуго чекане националне књиге

19. 04. 2022. у 09:37

Култура

0 1

СУКОБ ЦИВИЛИЗАЦИЈА: Између процеса глобализације и међузависности света и структура, води се битка од које зависи све више будућност свих

12. 04. 2022. у 17:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације