ПОГЛЕД ИСКОСА - Свети гајеви Стефановића

Дејан Ђорић

01. 03. 2022. у 18:26

ОЛДОС Хаксли пише о "хиљадама квадратних километара тепиха, тапета и апстрактних уметничких дела". Ми сада живимо пиктуреју, пошаст и помор слика, газимо по њима, гледамо их на све начине, на зидовима, предметима, тањирима, кесама... Слика је изгубила вредност и прешла у ширу, релативнију и мање уметничку област визуелног.

ПОГЛЕД ИСКОСА - Свети гајеви Стефановића

Владимир Стефановић, "На путу ка Хиландару", цртеж

Владимир Стефановић је устао против таквог стања, вратио је достојанство стварања не слици већ цртежу као још више скрајнутом и обезвређеном виду уметности, коме се у дигитално доба прориче одумирање. Цртач Драган Лубарда је говорио да се деца рађају да би цртала. Стефановић је цртеж уздигао на најтежи начин, не као кроки или припремни рад, већ као самостално ликовно дело. Одабрао је најзахтевнији начин изражавања цртежом - завршну студију, коју је тим теже засновати на пејзажу као предлошку. У његовом стваралаштву није само реч о томе да је следбеник толико у српској уметности ретког цртачког пејзажног реализма (који у свету има узлете). Успоставио је нешто много више од пуког прецртавања стварности, од мимезе, опонашања природе. На тим цртежима долази до израза православним језиком речено, личносни моменат у стваралаштву, његова дела су топла, греју душу и дубоко су људска. На сасвим другој су страни од техничке, дигиталне слике, терора телевизиоманије и рекламократије, али и од савремених видова постмодерног, отуђеног и хладног реализма за исту такву публику из мегалополиса. Због тога су и вид критике савременог доба, као повратка у неко срећније време. Реч је о циклусу цртежа са мотивима који се односе на локалитете на које се наилази на путу до манастира Хиландар. Тај циклус је назвао "Ходочашћа", јер је и цртеж пут ка Богу, и цртач је боготражитељ, по формули да су многи станови у кући Божјој. Мотиви из околине Хиландара и цртеж као вид исконског, још боље наглашавају сакрални моменат или враћање самопоштовања уметности. Није реч о обичној природи па ни о уобичајеном цртежу, већ о онима прожетим благотворним енергијама.

Владимир Стефановић црта свете гајеве а они су поштовани у античкој религији и философији као и у хришћанству. Постоји трајност у времену подизања богомоља на местима која су енергетски снажна, што сеже од хришћанства до неолита (олтари на Ртањ планини). Свети гајеви су и светли гајеви, зато цртежи овог уметника имају толико светлости и лакоће у изразу. Слично је у сликарству остварио Клод Лорен, па теоретичари пишу о његовом опусу као "идили и срећи", а трагови целовитог пејзажизма воде до Камија Короа. Није реч само о чињеници да је Стефановић традиционалиста на другој обали од авангардног експеримента, већ да жели вратити на сцену мајсторство тзв. "атмосферског пејзажа", који је тежак за приказивање на цртежу. За разлику од других Ђорђе Кадијевић уместо акта сматра да је најтеже приказати пејзаж.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА Вучић положио цвеће у школи Владислав Рибникар (ФОТО)

"УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА" Вучић положио цвеће у школи "Владислав Рибникар" (ФОТО)

ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић положио је цвеће у школи "Владислав Рибникар" на годишњицу убиства девет ученика и радника обезбеђења ове школе.

03. 05. 2024. у 07:26

Коментари (0)

УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА Вучић положио цвеће у школи Владислав Рибникар (ФОТО)