ПОГЛЕД ИСКОСА - Квантни скок у архитектури
Премда се писац ових редова не бави проблематиком архитектуре, одазвао се љубазном позиву саиздавача "Информатике" да представи књигу "Архитектура.
Истраживање на просторним границама. Космос" (Београд, 2021) из два разлога.
"Информатика" је издавач све занимљивијих књига а публикација "Космос" на 168 страна, на српском и енглеском, не спада у класичну архитектонску тематику. Реч је о експерименталној, "папирној архитектури", пројектима који вероватно неће никада бити изведени, али иновативношћу, барем са овим издањем, сврставају Архитектонски факултет у напредније установе високог образовања. У књизи су представљени радови 17 архитеката, студената и дипломаца, који су учествовали у студијама "Lunar Mission 2070:
Архитектура у селестијалном контексту" и "Архитектура: истраживање на просторним границама - Космос". Као ретко која наша новија књига, можда више од поезије и сликарства, она подразумева домаштавање, мисаони дијалог и даљу надградњу. Тај квантни скок у српској архитектури, освајање звезда или, како би бољшевици рекли "Победа над сунцем", омогућиле су утопијске, научно-фантастичне визије младих стваралаца које, међутим, имају тежину реалне изведивости на основу стручне елаборације сваког пројекта. Тиме се отвара потпуно нови хоризонт за архитектуру, између уметности и науке, био је потребан велики ментални обрт да се она одвоји од Земље и крене путем звезда. То су пре ње учиниле књижевност и филм, а сада је са оваквим студијама она несагледиво испред класичних медија сликарства и скулптуре, са којима чини тројство чисто ликовне уметности. Уметнички пројекти посвећени космосу шаљу целокупну авангарду уметност XX и XXI века у ропотарницу историје, као вида девијације од великих токова реалности и фантастике будућности, које приказују овакви стваралачки изазови. Под менторством проф. др Драгане Васиљевић-Томић млади архитекти отворили су врата уметничких, математичких и поп-артистичких светова киборг, насеобина на Месецу, Марсу и далеким планетама, као и све присутнији проблем свемирског ђубрета. У сиротињском соцреалистичком Београду педесетих година прошлог века, без самопослуга и масовне потрошње, био га је усамљено у свету свестан Леонид Шејка, генијални сликар, визионар и теоретичар, по образовању архитекта. Најавио је Ђубриште као реалност и метафору савремене цивилизације, уметност као археологију културног отпада и интерпланетарно ђубриште. Архитектура космоса је идејно превазилажења дводимензионалног медија, скок из ђубришта у неке нове димензије постојања. Да ли су овакве визије реалне или илузорне показаће време, које за човека све брже истиче, па и сама могућност насељавања универзума. По многим показатељима капиталисти и научници су неповратно уништили нашу планету, носталгија звезданог пута је наличје такве стварности.
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа
БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.
28. 04. 2024. у 06:30
РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти
НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.
28. 04. 2024. у 07:00
ИЗБАЦИО ЈЕ ИЗ СТАНА ЗБОГ ДРУГЕ: Како је пукла веза Катарине Радивојевић и Оливера Мандића
ЊИХОВА десетогодишња веза се расула у парампарчад кад се у животу Оливера Мандића појавила 22 године млађа дама.
28. 04. 2024. у 12:13
Коментари (0)