Jedan od omiljenih glumaca preminuo je iznenada pre tri godine usled posledica korona virusa, a iza sebe ostavio je ćerku Niku i unuku Luciju.
NJegova bivša supruga je rođena u Zagrebu, a za Borisa se udala kao vrlo mlada. U braku su dobili naslednicu Niku koja im je podarila unučiće, a kada je glumac preminuo Rene se oglasila rečima koje su mnoge iznenadile:
Foto: Arhiva Novosti
- Retko se u životu sreće takav izuzetan čovek, pametan, talentovan, duhovit, sjajan zanimljiv tip, takav je bio uvek. Ostali smo u jako dobrim odnosima.
Naša ćerka i njeno dvoje malaca, i moj sadašnji dugogodišnji suprug i ja, uvek ćemo voleti Borisa, a sada smo svi jako tužni pa molimo za razumevanje, pogotovo što Borisovi roditelji sada jako, jako pate.
Pročitajte još
Kao i većina dramskih umetnika Boris je privatni život čuvao daleko od očiju javnosti, a o neuspelom braku ovako je govorio:
- Moj brak se slavno završio, pošto se razvod pokazao kao odlično rešenje. Bio je to jedan od najlepših trenutaka u našem zajedničkom životu, nikada se nismo bolje družili nego tog dana kada smo se rastali.
Otišli smo zajedno na ručak, divno pričali i božanstveno se proveli, a tako smo i nastavili. I posao je bio jedan od faktora za razvod, ali nije bio presudan.
Foto: V. Danilov
Rene i ja se nismo dovoljno poznavali pre venčanja, onda smo počeli da se upoznajemo i nije nam se svidelo ono što smo spoznali, ispričao je jednom prilikom - opisao je Boris Komnenić razvod.
Tada je istakao koliko mu je teško palo jer nije bio uz ćerku u tim godinama.
- Nisam stigao da je učim, jer je tokom ratnog vihora živela sa majkom u Hrvatskoj. Nismo se videli od izbijanja rata, jer iz nepoznatih razloga nikako nisam uspevao da dobijem vizu kako bih otišao da ih posetim.
Od kada su vize ukinute, redovno se viđamo, ali sada je ona zrela i formirana osoba, majka moje unuke Lucije. Nika sada utiče na mene, pokušava da me vaspitava i učini zrelijim i boljim.
Ne umem ni da objasnim koliko mi je bilo teško. Radili su neki kanali, ni sam ne znam kako sam uspevao da ih ostvarim, a oni su mi samo obezbeđivali informacije da su njih dve dobro.
Foto: N. Fifić
Najgora je bila ta neizvesnost i naše međusobno nepoznavanje. Bile su to ćerkine najosetljivije godine u kojima nisam učestvovao i taj period je praktično zauvek izgubljen.
Pokušavam da to ne ponovim s unukom i nadam se da ću u tome uspeti.
Opisao je i kako je izgledao prvi susret sa naslednicom posle pet godina razdvojenosti.
- Bio je to kao susret dvoje ljudi koji su veoma bliski, a ne znaju se. Sreli smo se u LJubljani, jer tada još nisam mogao da dođem u Hrvatsku.
Neprijatnost je veoma brzo razbijena, jer krv nije voda, a divni odnosi na sreću traju do danas.
BONUS VIDEO:
