ЖЕНЕ КОЈЕ СЕ БОРЕ ЗА СВОЈ ГЛАС: Глумица Вања Милачић, за "Новости", о представама "Ненаписана писма" и "Феликс и Дорис"

В. СТРУГАР

03. 12. 2021. у 12:45

БЕОГРАДСКА премијера монодраме "Ненаписана писма" у извођењу Вање Милачић, вечерас је на репертоару Сцене "Раша Плаовић" Народног позоришта: пред гледаоцима ће оживети лик једне од најзнаменитијих Српкиња, Надежде Петровић - сликарке, фотографа, оснивача Кола српских сестара, болничарке...

ЖЕНЕ КОЈЕ СЕ БОРЕ ЗА СВОЈ ГЛАС: Глумица Вања Милачић, за Новости,  о представама Ненаписана писма и Феликс и Дорис

Фото Мадленијанум

Уз представе које игра у осталим београдским позориштима, ова глумица ће се у "Мадленијануму", где већ игра у "Нади" и у њиховој најдуговечнијој представи "Фрида", 9. децембра премијерно појавити у дуодрами "Феликс и Дорис" Била Манхофа. Романтичну комедију режирала је Оља Ђорђевић, а њен партнер је суботички глумац Владимир Грбић.

- Чини ми се да сам се поново заљубила у свој посао. Текст је одличан, као и редитељка, партнер савршен, а "Мадленијанум" је моја друга кућа - каже Вања Милачић.

- Ужелела сам се комедије у позоришту. Текст сам прочитала у даху, а Дорис је улога каква се само пожелети може. Однос двоје усамљених људи је, у бити, драмска тема: играм жену која се бави проституцијом, али жеље су јој нешто сасвим друго. Увек каже што мисли, нема подтекст. Њен живот је на улици, сама се бори. Није млада, има неко искуство и - представља се као манекенка и глумица. Тако она зове своју "професију"...

Вања објашњава да се све то мења када сретне човека који је, такође, неостварен јер су му жеље изнад могућности. Кроз њихов однос и низ комичних ситација развија се лепа љубавна прича са хепиендом.

- Није било никаквих ограничења и стега, комичка средства вадила сам из себе. То сам, напросто, ја, у датим околностима. Једно сам у животу, друго на сцени.

Али, пре "Феликса и Дорис", публика ће вечерас гледати "Ненаписана писма" (по тексту Милкице Милетић и у режији Наташе Радуловић) у националном театру:

- Надежда Петровић је имала свој, другачији пут у ондашњој, традиционалној Србији. Уз подршку породице, "бирала" је да се не уда и да оде у Минхен и заврши сликарску академију. То је оно време био мушки посао и свет, у коме се одважила да уради нешто.

Вања Милачић, Фото Н. Скендерија

Уз њену одважност да живи по свом избору у једно тешко време, Вања издваја једну посебну особину:

- Она је жена са ставом. Видела сам једну фотографију из сликарске школе Кирила Кутлика, где има можда седамнаест година. Већ има тај став. Била је жена која зна шта хоће и шта неће. Као и многи уметници, није била довољно цењена у своје време. И о томе је говорила, увек храбра да каже што мисли. Залагала се са Колом српских сестара за то да жене добију право гласа у Народној скупштини. И изборила се за то. Цео њен живот био је посвећен великим идејама.

ПРЕПИСКА С МЕШТРОВИЋЕМ

У једном писму мајци она каже: "Мила моја мајчице, ја хоћу да сам сликар, а не жена". Заправо, цео њен живот испричала сам кроз однос са Иваном Мештровићем. Постигли су највећи степен интиме - два блиска пријатеља и два уметника, уједињена око југословеског културног простора. Постоје и њихова писма, кроз која она у представи говори о свом детињству, младости, школовању, активизму, сликарству и рату.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

НА ПРЕЛЕПОЈ ЕГЕЈСКОЈ ОБАЛИ: Ексклузиван хотел са одличном услугом, врло специфичан по томе што је смештен на сопствено полуострво