ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Милутин, наш незнани јунак

Драганa Бошковић

24. 11. 2021. у 12:18

У СВОМ глумачком зениту, један од најбољих српских глумаца, Ненад Јездић, подухватио се, у адаптацији и режији Егона Савина, тумачења српског "евримена", сељака Милутина Остојића, који одлази у Први светски рат. По роману Данка Поповића, објављеном 1985, када је и постао најчитанија књига код нас, Савин и Јездић су, сведено и сублимно, Милутина протумачили као парадигму менталитета, душе и мудрости српског сељака, који "зна реда", и одлазак у рат му је часна обавеза, иако су му разлози ратовања и командовања војском далеки.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Милутин, наш незнани јунак

Новости

Ова антиратна, митска, данас већ сакрална прича доживљава се као омилија, приповест којом свештеник завршава литургију. Дубоко проживљено, са истинским разумевањем, Ненад Јездић приповеда о Милутиновом ратничком путу као онај ко је остао жив, завршио са том муком, али је није заборавио. Прича, препуна нелогичности, смрти блиских сабораца, необјашњивих зверстава, узалудности рата, враћа му се много касније, и он је прича сад као да се догодила не само њему, већ свима који су је преживели, а у спомен оних који су остали на бојишту, у албанским гудурама, морским дубинама, далеком свету...

О античкој трагедији, што "Књига о Милутину јесте", која успоставља поново и поново (опет, као у литургији) морална питања, на која само судбина и историја имају одговоре, можда се, ако се приповедање већ догађа много касније, могла успоставити корелација са каснијом злоупотребом истинског идеализма, патриотизма, па и суштинске пристојности, да се ратује са својом војском, што се за све то време није променило. Са свим добрим, али и лошим странама наслеђа српске епске, моралне, породичне и националне романтике.

У једноставном, а ипак динамичном декору и костиму Весне Поповић, музика Боре Дугића је била онај други актер, који коментарише, или бар даје акценат Милутиновом страдању, и сама сведена, шкрто коришћена, као затворена у сопствену патњу.

Милутин зна, и Ненад Јездић зна, да је ратовање несрећа, која има последица на многе потоње генерације ратника. Пола мушког становништва Србије није се вратило из рата, куће су остале завијене у црно, села су трајно уназађена, или затрта, а најстрашније од свега - нико се из рата није вратио као онај, који је у њега отишао. Ту је величина Милутиновог послушања, он својим огњиштем, чврстином, домаћинском одговорношћу, разумом, брани своју душу од посрнућа од онога што бисмо данас назвали посттрауматским синдромом. Милутин има лек, следи мајчине речи: ако га огњиште и жена не излече, медицина сигурно неће.

Можда Милутина другде не би гледали са толико стегнутим грлом, као овде. Али, он је сваки ратник, који се не само жив, него и свестан онога што је прошао, и последица тога, вратио кући. А то је прича, која је увек и свуда вредна сећања.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ОКО МЕНЕ ШПРИЦЕВИ, СЕКТЕ Бане објаснио зашто је морао да пусти децу да оду код мајке

"ОКО МЕНЕ ШПРИЦЕВИ, СЕКТЕ" Бане објаснио зашто је морао да пусти децу да оду код мајке

ИСТАКНУТИ глумац Бане Видаковић, који је пре три године осуђен због недозвољеног држања хероина за личну употребу, говорио је о породици и деци коју је, каже, управо због наркотика склонио из Србије.

29. 03. 2024. у 08:36

Коментари (0)

А СРБИЈА?! Питали Русе За кога ћете да навијате на ЕУРО 2024? - овако су одговорили