ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Милутин, наш незнани јунак
У СВОМ глумачком зениту, један од најбољих српских глумаца, Ненад Јездић, подухватио се, у адаптацији и режији Егона Савина, тумачења српског "евримена", сељака Милутина Остојића, који одлази у Први светски рат. По роману Данка Поповића, објављеном 1985, када је и постао најчитанија књига код нас, Савин и Јездић су, сведено и сублимно, Милутина протумачили као парадигму менталитета, душе и мудрости српског сељака, који "зна реда", и одлазак у рат му је часна обавеза, иако су му разлози ратовања и командовања војском далеки.
Новости
Ова антиратна, митска, данас већ сакрална прича доживљава се као омилија, приповест којом свештеник завршава литургију. Дубоко проживљено, са истинским разумевањем, Ненад Јездић приповеда о Милутиновом ратничком путу као онај ко је остао жив, завршио са том муком, али је није заборавио. Прича, препуна нелогичности, смрти блиских сабораца, необјашњивих зверстава, узалудности рата, враћа му се много касније, и он је прича сад као да се догодила не само њему, већ свима који су је преживели, а у спомен оних који су остали на бојишту, у албанским гудурама, морским дубинама, далеком свету...
О античкој трагедији, што "Књига о Милутину јесте", која успоставља поново и поново (опет, као у литургији) морална питања, на која само судбина и историја имају одговоре, можда се, ако се приповедање већ догађа много касније, могла успоставити корелација са каснијом злоупотребом истинског идеализма, патриотизма, па и суштинске пристојности, да се ратује са својом војском, што се за све то време није променило. Са свим добрим, али и лошим странама наслеђа српске епске, моралне, породичне и националне романтике.
У једноставном, а ипак динамичном декору и костиму Весне Поповић, музика Боре Дугића је била онај други актер, који коментарише, или бар даје акценат Милутиновом страдању, и сама сведена, шкрто коришћена, као затворена у сопствену патњу.
Милутин зна, и Ненад Јездић зна, да је ратовање несрећа, која има последица на многе потоње генерације ратника. Пола мушког становништва Србије није се вратило из рата, куће су остале завијене у црно, села су трајно уназађена, или затрта, а најстрашније од свега - нико се из рата није вратио као онај, који је у њега отишао. Ту је величина Милутиновог послушања, он својим огњиштем, чврстином, домаћинском одговорношћу, разумом, брани своју душу од посрнућа од онога што бисмо данас назвали посттрауматским синдромом. Милутин има лек, следи мајчине речи: ако га огњиште и жена не излече, медицина сигурно неће.
Можда Милутина другде не би гледали са толико стегнутим грлом, као овде. Али, он је сваки ратник, који се не само жив, него и свестан онога што је прошао, и последица тога, вратио кући. А то је прича, која је увек и свуда вредна сећања.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
УСЛИКАО РУС 1876. ГОДИНЕ: Једна од најстаријих фотографија Београда (ФОТО)
У ПИТАЊУ је данашња Париска улица, која се од Калемегдана спушта ка Сави и наставља у правцу данашње Карађорђеве улице.
04. 01. 2026. у 16:32
САЛЕТОВИ ПОСЛЕДЊИ ДАНИ: "Спавала сам поред њега, а онда сам морала да му кажем да је крај"
СУЗАНА ЈОВАНОВИЋ се расплакала пред камерама Курир телевизије док је причала о болести и одласку супруга Саше Поповића
04. 01. 2026. у 20:18
ЖИРИНОВСКИ ПРЕДВИДЕО СЦЕНАРИО ЗА ВЕНЕЦУЕЛУ И УКРАЈИНУ: Његове речи одзвањају након отмице Мадура
ИЗЈАВЕ које је покојни руски политичар Владимир Жириновски дао пре неколико година поново привлаче огромну пажњу јавности данас, посебно у светлу америчког напада на Венецуелу.
04. 01. 2026. у 22:24
ОТКРИЋЕ КОЈЕ ЈЕ ОДЈЕКНУЛО ЕВРОПОМ: Kако је Црвена звезда позајмљивала новац Партизану!
Умро је Милорад Косановић, фудбалски тренер који је обележио претходне деценије српског фудбала, а баш о њему је на нестваран начин говорио када је открио нешто што је мало ко знао о ФК Црвена звезда и ФК Партизан.
04. 01. 2026. у 12:57
ЊЕНА ТИХА ПАТЊА: Весна Змијанац била лудо заљубљена у познатог колегу
ЈЕДНО другом посветили су и песме...
04. 01. 2026. у 13:07
КАКО ПОВЕЋАТИ ПРОДУКТИВНОСТ? Никола Тесла истиче три важне ствари
ВЕЛИКИ научник није рођен с овим вештинама, већ је радио одређене вежбе као дете како би унапредио рад мозга.
04. 01. 2026. у 11:45
ХАОС У БРИТАНИЈИ ЗБОГ ВЕНЕЦУЕЛЕ: Британски премијер не зна како да реагује
ПРЕМИЈЕР Велике Британије Кир Стармер одбио је да осуди америчку војну акцију у Венецуели, упркос позивима опозиције.
04. 01. 2026. у 13:38
МАДУРО СЕ НА ЕНГЛЕСКОМ ОБРАТИО АМЕРИЧКИМ АГЕНТИМА: Погледајте шта им је рекао (ВИДЕО)
ПРЕДСЕДНИК Венецуеле Николас Мадуро је хеликоптером стигао на Менхетн, након чега је конвојем пребачен у Притворски центар (МДЦ) у Бруклину, озлоглашени затвор описан као „одвратан“ са „застрашујућим“ условима. Тамо су остали певач Р. Кели, Гислејн Максвел и Сем Банкман-Фрид.
04. 01. 2026. у 08:58
У ВЕНЕЦУЕЛИ 4.000 ХРВАТА : Страх, свуда тишина пуна тензије
У ВЕНЕЦУЕЛИ живи 4.000 особа хрватског порекла које после ноћашњег америчког напада на главни град Каракас, затворене у кућама, чекају даљи развој догађаја, рекла је у суботу Хини представница хрватске заједнице у тој јужноамеричкој земљи.
03. 01. 2026. у 18:47
Најновије из рубрике
ГАВРАН НИЈЕ ОДЛЕПРШАО ИЗ ВЛАДИНОГ АТЕЉЕА: Марко Велк, француски уметник српског порекла, син Владимира Величковића о свом стваралаштву
Може ли кафа? То је у овом атељеу увек био обичај. С те стране, ништа се није променило тамо где је све исто и све другачије.
03. 01. 2026. у 14:53
СОПРАН СОЊА ШАРИЋ КОСОВАЦ О ТРАДИЦИОНАЛНОМ ИЗВОЂЕЊУ "СЛЕПОГ МИША" У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ: Раскош музичке комедије
ДОЧЕК нове године не везује се традиционално само за првојануарски концерт из Златне сале Музикфераја, већ и за још једно Штраусово дело, оперету "Слепи миш", коју је пре више од сто година у свој празнични репертоар уврстила Бечка опера, што су следиле куће широм света, као и наше Народно позориште, а једно од тих слављеничких извођења биће управо 30.децембра на великој сцени.
30. 12. 2025. у 15:54
МУЗИЧКА ДЕШАВАЊА КОЈА СУ ОБЕЛЕЖИЛА ПОЧЕТАК ДЕЦЕМБРА: Од камерног звука до разбарушеног надахнућа
ВЕЧЕ дивног камерног звука приредили су брачни и уметнички пар Миомира Витас и Константин Богино, у прелепој сали Музичке школе „Станковић“.
29. 12. 2025. у 10:02
Коментари (0)