ПОЗОРИШНА КРИТИКА: О пријатељству и помирењу

Драганa Бошковић

18. 11. 2021. у 14:15

НАСЛОВ, који је Момо Капор, поштујући пријатељство са Зуком Џумхуром, дао свом прозном тексту, "Зелена чоја Монтенегра", идеално се "наместио" да се, као туристичка понуда, што Будва Град театар превасходно јесте, буде фестивалска продукција овог лета.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: О пријатељству и помирењу

Новости

Копродукција са Београдским драмским позориштем и подгоричким Градским позориштем је омогућила да се згодна прича о пријатељству књаза Николе и Осман-паше игра читаве сезоне, а и да је види београдска публика... Никита Миливојевић је, са верним сарадницима (Амалиа Бенет, покрет, Јелена Стокућа, костим, Александар Сребрић, музика), у сопственој адаптацији и сценографији, осмислио још једну од својих стандардно емотивних режија, што је и главни квалитет ове прилично поједностављене драматургије.

Нарација (Божидар Зубер), која садржи и коментар, који би гледалац требало сам да створи, скраћује пут кроз драмско ткиво, али га и осакаћује, дајући илустративни тон игри.

И то је трасирало пут читавом збивању. Анегдотално, по површини, са акцентом на некада усиљеној духовитости, топла људска прича о друговању, још из Париза, а онда и по заробљавању Осман паше (небрушен Андрија Кузмановић), који се, на забезек грађана, слободно шета Цетињем, карта и љубавише по хотелу, када морски таласи и звездано небо не "досољавају" атмосферу - постаје монотона, илустративна и, некако, налик на представу за одраслију децу.

Мало је Капорове приповедачке вештине "с душом" остало у представи "Зелена чоја Монтенегра", а још мање је драматуршког умећа да се аргументује парадокс једног пријатељства, необичног по свему. На пола пута између скеч реализма (штос о игрању голфа на Цетињу) и (мета)физичког театра (црногорски фолклор кнегиње Милене, Маје Стојановић и новинарке Мејџори Еванс, Јелене Симић), режија Никите Миливојевића се свела на ређање слика, повезаних нарацијом, која најављује њихову необичност, па се атрактивност тих сцена поништава већ испричаним. Осим тога, грубост скицирања, спољашња средства Андрије Кузмановића не успевају да драмски уверљиво покажу заводљивост, којом паша везује за себе још једног необичног владара, књаза Николу, у такође површном, са неколико лепих реакција, тумачењу Милоша Пејовића. Јелена Симић, у улози Мејџори Еванс, била би аутентична и занимљива, у некој вестерн естетици.

Бранимир Брстина (Хансен), у лакоћу своје комике унео је нешто од гротеске Островског.

Публика не треба да помисли да представа "Зелена чоја Монтенегра" није вредна гледања.

У њој су једно лепо пријатељство и племенита идеја помирења. Она је забавна, лагана, повремено духовита, али јој је место у природном окружењу летњег фестивала Будва Град театра.

БОНУС ВИДЕО: КАКО ПРОВЕРИТИ РАДНИ СТАЖ: Јелица Тимотијевић из ПИО фонда у новој епизоди Фт1П

 



 


 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ЧУДО У БЕОГРАДУ: Руска химна престала да се интонира током доделе злата, а онда се десило - ово (ВИДЕО)