ОТВОРЕНА ШКРИЊА НАРОДНОГ СЕЋАЊА: Етнографски музеј у Београду обележио свој дан у јубиларној годишњици постојања

Миљана Краљ

21. 09. 2021. у 15:23

ЕТНОГРАФСКИ музеј обележава 120 година, а на јучерашњој прослави дана ове културне институције, директорка Тијана Чолак-Антић Поповић, подсетила је да толико дуго и чувају успомене, брину о културном наслеђу, тумаче традицију како бисмо разумели живот данас.

ОТВОРЕНА ШКРИЊА НАРОДНОГ СЕЋАЊА: Етнографски музеј у Београду обележио свој дан у јубиларној годишњици постојања

ТРАДИЦИЈА Прослава 120. рођендана Етногрфског музеја, Фото Министарство културе

Установа основана 1901. када је етнографски материјал издвојен из Народног музеја, како је подсетила, има и старије корене у прикупљању народних умотворина, у Вуковом раду на бележењу народних песама, описивању народног живота и обичаја:

Фото Министарство културе

- Први директор Сима Тројановић и први кустос Никола Зега, да би приказали прошлост народа и специфичности његове културе, набављали су предмете на терену за збирке и изложбе, не само из Србије, него и из крајева који су били у границама Турске, и Аустроугарске, где је живео српски народ. Пре 120 година Етнографски музеј је био смештен у 350 квадрата - у осам просторија за излагање, магацине и канцеларије у кући Стевче Михаиловића, са двоје запослених. Данас је Етнографски музеј у 8.000 квадрата, у две зграде, са четрдесет шесторо запослених, од којих 37 музејских стручњака- кустоса, конзерватора, библиотекара, фотографа, музејских техничара - додала је садашња директорка, уз нагласак да је у саставу музеја и Манакова кућа,

Центар за нематеријално културно наслеђе и Међународни фестивал етнографског филма.

Фото Министарство културе

Свечаност је увеличана отварањем поставке "С обрамицом низ пут" аутора Марка Стојановића, музејског саветника, на којој су се уз експонате Етнографског музеја, нашли и предмети из Музеја Војводине.

- Богатство од више од 52.000 предмета сврстаних у 32 збирке Етнографског музеја, показатељ је разноврсности нашег културног наслеђа - истакла је отварајући изложбу Маја Гојковић, потпредседница Владе и министарка културе и информисања.

- Кроз накит, посуђе, дечје играчке или народне ношње са етничких простора српског народа, да поменем само неке од збирки, можемо да сагледамо какав је био живот наших предака пре два или три века и како су се мењале њихове животне навике.

Шљивовица за Унеско

ПОЗНАТО је да смо и као народ и као држава имали богату и бурну историју. Несумњиво да је и то допринело да ово буде подручје са изузетно богатим етнонаслеђем. Из Србије су на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа до сада уписани коло, породична слава и певање уз гусле. Предат је захтев за номинацију шљивовице, а у припреми су и друге номинације, у складу са динамиком коју прописује Унеско - открила је министарка Гојковић.

Као и већина предмета који су били неизоставни део сваког домаћинства, и обрамице имају уграђену естетску вредност, истакла је министарка:

- Та њихова лепота као да је служила да олакша тежак и напоран рад које су обављале углавном жене, вршећи своју тадашњу улогу у породици.

Фото Министарство културе

Обележавање јубилеја Етнографског музеја започето је отварањем "Изложбе о изложбама" у Студентском парку, а како, за "Новости", објашњава виши кустос Александра Левнаић, израчунали су да од тог 3. септембра, па до краја године, има 120 дана, од којих ће сваки, на свој начин бити посвећен годишњици:

- Отварањем те изложбе, отворили смо шкрињу Етнографског музеја и схватили да шира јавност није свесна дијапазона рада наше интитуције. Није реч само о депоима, кустосима, збиркама, изложбама... Ми имамо велику библиотеку која је свима доступна, наше одељење за конзервацију не брине само о материјалу из нашег музеја него и из других установа, као и српских манастира. Наши су стручњаци свакодневно одлазили тим поводом у Хиландар, о чијим предметима брину. Сарађујемо са културноуметничким друштвима, отворени смо за рад и са студентима, особама са посебним потребама.

"Дробњаковић" Раденковићу

ПОВОДОМ дана Етнографског музеја, јуче је свечано додељена и награда "Боривоје Дробњаковић" за животно дело, односно укупан и изузетан допринос појединца из области етнологије и очувању културног наслеђа - др Љубинку Раденковићу, дописном члану САНУ.

- Поједина његова дела имају пионирски значај у нашој науци, попут проучавања народних басми, и из тога касније произашле књиге "Народне басме код Јужних Словена" или "Словенске митологије: енциклопедијског речника" - образложио је између осталог жири.

Саговорница наводи и како су неки костими ансамбла "Коло" настали као реплике градских ношњи који се чувају у музеју, а ови чувари народне игре својим концертом даће свој допринос јубилеју:

Фото Министарство културе

- До краја године биће отворено још неколико изложби, одржаваће се и предавања, међу којима и оно о самој згради на Студентском тргу, која је некада припадала Београдској берзи, али и о великанима који су задужили музеј за ових 120 година.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПЕНЗИОНЕРКА У ШОКУ: Добила три милиона динара на лотоу, а онда је полиција покренула ИСТРАГУ

ПЕНЗИОНЕРКА У ШОКУ: Добила три милиона динара на лотоу, а онда је полиција покренула ИСТРАГУ

БРИТАНСКА пензионерка Амелија Барнхам је неколико пута добила на лутрији. Мултинационални оператер лутрије је због тога ангажовао истражитеље да провере 69-годишњакињу из Лондона, а она каже како се због тога осећа као криминалац.

18. 03. 2024. у 15:10 >> 15:11

Коментари (0)

СОЦИЈАЛНА ПРАВДА: Изазови и решења за превазилажење сиромаштва и социјалне искључености