СУДБИНА КНЕЗА ЛАЗАРА: Међу осталим дилемама око смрти кнеза Лазара у Косовском боју остаје још једна

Никола Моравчевић

22. 06. 2021. у 17:24

ШТА се може са сигурношћу рећи о стварном току и исходу Косовске битке, на основу шачице необоривих чињеница које се сад једва назиру испод дебелих наслага каснијих народних легенди, хагиографских претеривања у култно усмереним списима и српских и отоманских хроничара, као и у романескним фабулисањима многих странаца који су тиме надокнађивали оскудно знање и о томе где је та битка вођена, а и ко су, осим турског султана Мурата, са обе зараћене стране били њени главни учесници?

СУДБИНА КНЕЗА ЛАЗАРА: Међу осталим дилемама око смрти кнеза Лазара у Косовском боју остаје још једна

Архипелаг

Необорива чињеница је да је до битке дошло на српски празник Видовдан 15. јуна 1389. године на Косову пољу, као и то да је она била изузетно жестока. На почетку окршаја српске коњичке снаге на десном крилу предвођене господином Вуком Бранковићем су направиле дубок продор у почетном бојном поретку турских трупа из Анатолије, предвођених султан Муратовим сином челеби Јакубом. У току битке је неко од српских јунака успео да се некако провуче кроз живи зид од неколико стотина ланцима повезаних камила око султановог шатора, најављујући да нуди предају и тиме убедио јаничарску гарду да га изведу пред Мурата. Кад је разоружан и уведен у шатор, Мурат му је, очекујући предају, преко тумача рекао да по турском обичају мора прво да клекне и да му пољуби стопало.

Тај витез је пришао султану и, клекавши, тргао скривени нож и смртно га ранио, пре него што је стража могла да прискочи и да га посече. Неочекивани напад на султана Мурата његови јавери су мудро прикрили да вести о томе не би нашкодиле борбеном моралу турских трупа, али су неки од њих обавестили челеби Бајазита одмах пошто је он нападом на снаге босанског војводе Влатка Вуковића испред његове румели војске успео да донекле овлада сукобом.

На вести шта се десило Бајазит је стигао у шатор и, видевши да му је отац на издисају, наредио да се позове и његов полубрат Јакуб. Чим је Јакуб стигао, јаничари су га по Бајазитовој наредби везали и уморили завртањем тетиве лука око његовог врата, да би се тиме избегло и двојство команде у бици, као и будућа трвења око тога ко је од њих двојице наследник престола. Потом је Бајазит, преузевши врховну команду и ојачавши резервом турско ослабљено лево крило, кренуо у жестоки напад у центру бојног распореда супротстављених ратних снага.

У том окршају кнез Лазар је прво лакше рањен, а потом, пошто је пао с коња који је упао у прикривену јаничарску антикоњичку јаму, био заробљен, заједно с групом пратилаца у којој су били и његови сестрићи, браћа Стефан и Лазар Мусић. Пошто је тада разјарени Бајазит, одбијајући њихове понуде откупа, посекао српске заробљенике пред очевим шатором, Вук Бранковић и Влатко Вуковић су се са својим преосталим ратницима повукли с бојног поља. По доста каснијој белешци Константина Филозофа, заробљени кнежеви саборци су молили младог челебију да буду погубљени пре кнеза да не би гледали његову смрт и Бајазит им је ту жељу испунио.

Фото: Новости

Следећег јутра је још несигурни Бајазит, коме је, пре свега, било потребно да и подршком Улеме потврди своје право на престо, јер је због Јакубовог убиства наишао на доста отпора међу трупама из Анатолије, наредио повратак турске орде у Едирне, оставивши нерешена питања о будућем статусу Србије за касније.

                                 ***

О броју трупа које су и с турске и са српске стране учествовале у Косовској бици, опет, нажалост, немамо ниједан историјски веродостојан извор, јер се већина сачуваних списа тиме уопште и не бави, а епска народна поезија по својој природи тежи поетском преувеличавању. Али извесни савремени српски историчари су ипак покушали да до тих података дођу посредно. Почев од научно доказане чињенице да је у другој половини XIV века Србија била међу ређе насељеним областима Европе, пошто је у времену од триста година између краја XIII и почетка XVII века просечна густина насељености у њој била око 10-12 становника по квадратном километру, док је у том периоду у Италији и Француској било и по 30-35. На ниски степен насељености је у Србији утицао и рељеф претежно планинске земље, али и њен историјски развој. До ових чињеница су историчари дошли прегледајући пре свега разне сачуване црквене белешке о рођењима и смртима по разним областима Рашке, као и прилично детаљне турске пореске дефтере о плаћању данка после губитка независности. Затим су поредили с тим проценама и извесне боље сачуване податке о другим хришћанско-турским сукобима тог доба по Балкану о којима се зна више, што их је коначно довело до закључка да је и број турских нападача и број српских бранитеља на Косову био далеко скромнији него што се то у култним и идеолошки опредељеним делима, као и у народној поезији представљало. Султан Мурат је на косовско бојиште извео своју орду у којој по стручним анализама османских војних могућности у току друге половине XIV века није могло бити више од 30.000 ратника. Вероватно су му известан број бораца преко тог броја морали да обезбеде и неки од његових хришћанских вазала, али њихове трупе су махом коришћене за чување турске коморе, јер султан Мурат није веровао да би му они много помогли у борбеном окршају са својом једноверном браћом.

С друге стране, кнез Лазар је на бојиште могао да изведе прилично мање снаге, јер је његова кнежевина, и поред знатних проширења после расапа жупана Алтомановића, обухватала само један део старих српских земаља, те су савремени прорачуни да се он на Косову појавио с војском од десетак хиљада бораца у којој су од племства с његових поседа били и његови сродници браћа Мусићи, као и већи број ситнијих властеличића који су били његови вазали. Томе се морају додати и снаге његовог зета Вука Бранковића које, по величини његовог поседа на Косову, нису могле бити веће од око пет хиљада бораца, а и помоћне трупе краља Твртка, предвођене војводом Влатком Вуковићем, у којима је највише могло бити пет до шест хиљада копљаника, јер је Твртко у то време, са остатком својих ратних снага, још водио борбе за освајање далматинских градова. Према томе, на Косову пољу се, по утемељеним историјским подацима, сударила турска орда од око 30.000 ратника сакупљених и из анатолског и из румелијског дела царства са српском војском од око 21.000 бораца сакупљених из Лазареве кнежевине, косовског поседа Вука Бранковића и босанских поседа краља Твртка. У жестокој и беспоштедној бици кнез Лазар је одлучио да ни по цену смрти не одступи и судбина му је то и досудила.

Међу осталим дилемама око смрти кнеза Лазара у Косовском боју остаје још једна. То је запис на мраморном стубу који је Лазарев син, деспот Стефан Високи, подигао на том попришту после мајског опела 1397. године које је он тамо приредио оцу. Тај стуб су Турци касније уништили, али епитаф написан на њему је не само сачуван него је и ауторство тог текста од 68 редова без икаквих недоумица приписано деспоту Стефану Високом. У последњих 12 редова тог прозно-поетског текста деспот каже следеће:

Ухваћен би храбри страдалац

безаконим агаренским рукама

и крај страдању добро сам прими

и мученик Христов поста

велики кнез Лазар.

Не посече га нико други, о љубими,

до сама рука тог убице, сина Амуратова.

И све ово речено сврши се

лета 6897, (1389) индикта дванаестога,

у петнаести дан месеца јунија, у уторак,

а час је био шести или седми,

не знам, Бог зна.

У свим другим постојећим изворима је забележено да је Бајазит наредио јаничарима да кнеза Лазара и осталу заробљену српску властелу посеку, али овај епитаф је докуменат састављен од стране његовог рођеног сина нешто мање од осам година после тог кобног догађаја, те то што је ту написано ствара код читаоца дилему да ли је Стефан Високи, коме је било око дванаест година када је његов отац страдао, то забележио тачно по начину како сам зна да се то догодило, или је и то само један од примера његовог коришћења широке поетске слободе у представљању тог кобног догађаја.

(Одломак из историјског романа Николе Моравчевића "Кнез Лазар Хребељановић" који је недавно објављен у издању "Архипелага")

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)