ПРОФЕСОР ЏЕФРИ РОБЕРТС О СЕРИЈИ "ПОДЗЕМНА ВОЈСКА", ОД 14. НОВЕМБРА, НА КАНАЛУ ВИЈАСАТ ХИСТОРИ: Епска храброст и отпор који задивљује

Н. ДРАЖОВИЋ

12. 11. 2022. у 18:15

МНОГО припреме, документације и истраживања потребно је да би настала једна документарна серија. Још ако је реч о историјским чињеницама и догађајима од пре неколико деценија, онда све мора да буде детаљно и строго "контролисано".

ПРОФЕСОР ЏЕФРИ РОБЕРТС О СЕРИЈИ ПОДЗЕМНА ВОЈСКА, ОД 14. НОВЕМБРА, НА КАНАЛУ ВИЈАСАТ ХИСТОРИ: Епска храброст и отпор који задивљује

Фото: Вијасат

Тако је и за серију, која је додуше документарно-играна, "Подземна војска" (2021) било потребно много провера и разговора да би се снимила четири дела, колико их има прва сезона коју канал Вијасат хистори емитује од понедељка, 14. новембра, од 17.55.

Серија "Подземна војска" говори о томе како се пољски отпор наоружао против окупаторских снага и променио ток Другог светског рата. То је прича о највећој групи анти-хитлеровских јединица у окупираној Европи, кроз коју сазнајемо много тога о инвазији на Пољску, на самом почетку Другог светског рата, као и о стварању Подземне војске - једном од најјачих покрета отпора у Европи.

- Био је то један од највећих европских покрета отпора. Једини који су могли с њима да се такмиче по величини били су у покрети из Југославије и Грчке. Само 40.000 активних милитаната у Варшави говори за себе. Додајте овоме веома координисан ланац командовања, или чињеницу да су све до катастрофалног Варшавског устанка, када су очигледно били сломљени, њихови редови били практично нетакнути. Имали су јасне војне циљеве - да потисну немачке снаге из пољских земаља, као и политичке, везане на пример за пољску владу у егзилу - ексклузивно за "ТВ новости" прича професор Џефри Робертс, један од стручњака за продукцију серије, који објашњава да је "Подземна војска" могла да буде и другачија, јер је, како каже, "враћање такозваног пољског коридора, подручје пољског Поморјанског војводства, могло да осигура да Немачка не изврши инвазију на Пољску". На питање шта би било да се то заиста и догодило, професор одговара:

- Из перспективе освајача, њихови захтеви су били прилично благи. Немци су желели Гдањск и контролу над дотичним коридором. Такође су желели да Пољаци постану савезници. Наравно, за пољску нацију, осим можда заједничке инвазије на Совјете или примања наређења од Хитлера, то би значило спаљивање мостова у смислу савеза са Француском или Енглеском. Дакле, иако би их ова одлука спасила од напада, било би сигурно негативних последица.

Штавише, додаје Робертс, у то време, са пољске тачке гледишта, на то питање није требало одговорити.

- Велика Британија и Француска, велике светске силе, а за ову другу се веровало да има најмоћнију војску у то време, подржале су их и притекле би им у помоћ да је требало. Пољска је у то време имала импресивну војну силу на коју је требало рачунати. Осим тога, немачка војска и њихова моћ тада још нису биле познате.

Дакле, да се све догодило како професор Робертс каже да је могло бити, гледали бисмо сасвим другачију серију. Овако у четири дела реконструкције храбрих акција пољског покрета отпора видећемо пожртвованост младих јунака, који не да нису штедели животе како би одбранили своју земљу, већ су нарасли у Подземну војску каква је ретко где у Европи тог ратног доба постојала.

Професор метафорички објашњава још један могући сценарио - шта би се догодило да су Французи и Британци ипак напали немачке снаге пре септембарске инвазије 1939. године?

- Проблем је у томе што такав превентивни напад никада није могао да се догоди. Планирана стратегија Британије и Француске у случају рата била је успостављање двоструке блокаде и везивање непријатеља ваздушном борбом. Стога су били спремнији за одбрамбени рат, не желећи да понове ситуацију из Првог светског рата, када су сукоби на западном фронту плаћени хиљадама живота. С друге стране, оба народа била су свесна да искључиво одбрамбени став не води ничему добром. И ту СССР улази у акцију, на чију су подршку оба народа рачунала. С правом је било предвиђено да је Црвена армија спремна за ту ситуацију, али оно што није било предвиђено је да ће очекивати конкретне гаранције и од њих и од Пољака. Захтевали су не само укључивање у борбу ових народа, већ чак и сарадњу са Пољском. Ови други то, наравно, нису желели због свог негативног става према Совјетском Савезу. Између осталог, плашили су се да ће, ако Црвена армија уђе у њихову земљу, нерадо отићи. Што се на крају, на неки начин, и догодило.

Међутим, закључује професор Џефри Робертс, било је како је било и према тим чињеницама урађена је и серија "Подземна војска" - веома тачно, прецизно, храбро и емотивно.

ФОКУС НА ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

ПРОФЕСОР Џефри Робертс је 2016. године изабран за члана Краљевске ирске академије, највеће академске почасти Ирске. Заинтересован је за међународне односе 20. века, с фокусом на Други светски рат и године хладног рата, као и за руску и совјетску историју, међународне односе, посебно на совјетску и руску спољну политику, али и за филозофију историје и друштвених наука и ирску историју током Другог светског рата.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА Вучић положио цвеће у школи Владислав Рибникар (ФОТО)

"УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА" Вучић положио цвеће у школи "Владислав Рибникар" (ФОТО)

ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић положио је цвеће у школи "Владислав Рибникар" на годишњицу убиства девет ученика и радника обезбеђења ове школе.

03. 05. 2024. у 07:26

Коментари (1)

ИСПОВЕСТ РОДИТЕЉА УБИЈЕНЕ АНГЕЛИНЕ АЋИМОВИЋ: Годину дана од масакра у Рибникару (ВИДЕО)