КУКУРУЗА ЋЕ БИТИ И ЗА ИЗВОЗ: Пшенице ће бити на 600.000 хектара - суша ће смањити приносе појединих ратарских култура у нашој земљи

Ј. Субин

20. 09. 2022. у 11:20

СРБИЈА ће имати довољно кукуруза од овогодишњег рода за сопствене потребе, али нешто мало и за извоз. У пролећној сетви засејано га је на неких 950.000 хектара, што је за 70.000 мање него годину пре. У последњих 11 година имали смо чак шест сушних, од којих ће ова оставити нешто веће негативне последице на усеве кукуруза и соје.

КУКУРУЗА ЋЕ БИТИ И ЗА ИЗВОЗ: Пшенице ће бити на 600.000 хектара - суша ће смањити приносе појединих ратарских култура у нашој земљи

Фото Д. Дозет

Како нам је испричала Сунчица Савовић, председник Удружења "Жита Србије", принос кукуруза очекује се, на нивоу земље, од 5,8 тона по хектару. Прошле године било је 5,9 тона по хектару. Али, распон у приносима, када погледамо од региона до региона, у зависности од примене агротехничких мера, хибрида, од две до осам тона по хектару.

- Нас ове године очекује мањи род, на годишњем нивоу, од око 5,5 милиона тона, што апсолутно не значи да нећемо имати за домаће потребе, али ће, нажалост, бити мање за извоз. Комплетне домаће потребе покривамо са 4,5 милиона тона. Ову годину завршавамо и са залихама од 300.000 тона старог кукуруза. Исте су залихе као и лане. То значи да ћемо за извоз имати најмање 1,4 милиона тона кукуруза. На њивама се увек прво скидају кукуруз, сунцокрет и соја са мањим приносима - рекла је Савовићева.

Жетва сунцокрета ће бити завршена до краја септембра. Она се "развукла" због кишних дана. Уместо приноса од три тоне по хектару, као што је било прошле године, ове се очекује око 2,7. То не значи мањи род, јер смо имали 30.000 хектара засејаних површина више.

- Очекујемо род сунцокрета од око 660.000, а прошле године је био 645.000 тона - казала је Савовићева. - За домаће потребе и прераду смо потрошили 580.000 тона сунцокрета. У тржишној 2021-2022. години извезли смо 83.400 тона сунцокрета и 132 милиона литара уља. На крају ове тржишне године имали смо значајно веће количине залиха. Почетком јула то је било око 45.000 тона сунцокретовог уља рафинисаног и нерафинисаног. Онда смо у јулу и августу извезли 16.000 и сада на залихама имамо 30.000 тона сунцокретовог уља.

Како објашњава Савовићева, нови род од око 660.000 тона сунцокрета довољан је за производњу 300.000 тона уља. За домаће потребе довољно је од 80.000 до 100.000 тона зејтина. Биће робе и за извоз. Сунцокрета око 90.000, а сунцокретовог уља од 150.000 до 200.000 тона. То значи да нема потребе да се складишти и чува уље у домаћинствима.

- Суше ће донети ниже приносе соје, као и кукуруза - истиче Савовићева. - За извоз ћемо имати веће количине него прошле године. Укупна домаћа потрошња усталила се на 510.000 тона. Ако приноси на нивоу земље буду 1,9 тона по хектару, на располагању за извоз ћемо имати између 150.000 и 200.000 тона.

ЈЕСЕЊА СЕТВА

И ОВЕ године, у јесењој сетви, пшеница ће бити посејана на око 600.000 хектара. То је, већ, постала пракса, сматра Савовићева.

- Влага у земљи је задовољавајућа и не очекујем да пољопривредници неће користити ђубриво - сматра Савовићева. - Таква је била прича и прошле године, па смо имали род пшенице чији је квалитет био значајно бољи за пекарску индустрију. То само показује да наши ратари користе све што треба.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

РУСИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Ово је најновији услов за Русе да би учествовали на Играма Париз 2024