ЦРЕВА НЕРВОЗНА ЗБОГ ПОЉУЉАНЕ ПСИХЕ: Др Иван Јовановић каже да бар половина гастро пацијената има елементе анксиозности или депресије

И. Ковачић

24. 04. 2021. у 14:37

БОЛ у стомаку пре или после пражњења, појава пролива или затвора, промена у конзистенцији столице уз чест осећај надутости, неиспражњености, појава слузи у фецесу и некада лажни позиви на велику нужду, указују да патите од синдрома нервозног црева.

ЦРЕВА НЕРВОЗНА ЗБОГ ПОЉУЉАНЕ ПСИХЕ: Др Иван Јовановић каже да бар половина гастро пацијената има елементе анксиозности или депресије

Професор др Иван Јовановић / Фото В. Данилов

Ако сте при томе млади, а склони сте лошем расположењу и претераној бризи то повећава вероватноћу да имате овај поремећај.

У интервјуу, за "Новости", професор др Иван Јовановић, гастроентеролог Универзитетског клиничког центра Србије, каже да се под синдромом нервозног црева, мисли уопштено на дигестивни тракт у смислу црева, али не само дебелог, него црева уопште:

- Некада се за ово стање употребљавао термин иритабилни колон, али је он последњих деценију и по ван употребе. Међутим, важно је да истакнем да се овај синдром не односи на друге органе дигестивног система као што су јетра, панкреас и желудац.

* Многи с времена на време могу да имају бол у стомаку и проблеме са пражњењем, дакле како се поставља дијагноза синдрома нервозног црева?

- Некада се ова дијагноза постављала искључивањем органских разлога тегоба, због чега су били неопходне опсежне и инвазивне процедуре и прегледи. Од када се функционалне болести посматрају и класификују према Римској класификацији, довољно је постојање карактеристичних симптома.

* Да ли пацијенти који имају синдром нервозног црева имају сталне или повремене симптоме?

- Један од критеријума за постављање ове дијагнозе је и да се тегобе јављају бар једном недељно у три месеца. Иначе, овај синдром се дели у неколико подгрупа. Прва је она у којој доминира затвор, друга у којој је појава дијареје основно обележје, трећа је мешовити тип и четврту подгрупу чине стања и болесници које није могуће класификовати нити у једну претходно поменуту подгрупу.

* Колико је тешко поставити дијагнозу?

- Увек би требало да се води рачуна о присуству алармних симптома, као што су крварење из чмара, необјашњен губитак у телесној маси, анемија услед недостатка гвожђа, позитивна породична анамнеза оболевања од малигних болести дигестивног тракта, као и о годинама старости, тачније ако је пацијент старији од 50 година.

* Јесу ли ови симптоми и сигуран знак нервозних црева?

- Они су смерница да је могуће да постоји органско обољење и да је неопходно допунско испитивање. Што се тиче узраста, синдром нервозног црева чешће се сусреће код особа млађег животног доба, мада то није искључиво. Уопштено, чешће се јавља код особа женског пола, мада и ту постоји разлика у зависности од подгрупе. На пример, када је дијареја предоминантни подтип синдрома нервозног црева чешће се јавља код мушкараца док је затвор предоминантни под тип чешћи код особа женског пола.

ИНВАЗИВНЕ ПРОЦЕДУРЕ

* ДА ЛИ је некада потребно пацијента са симптомима нервозног црева упутити на инвазивну дијагностику?

- Јесте и тада се обично упућује на ендоскопско снимање једњака, желуца и дебелог црева. Процедуре које су познате као гастроскопија и колоноскопија.

* Шта је узрок појаве синдрома нервозног црева?

- Узрок се налази у више фактора и подразумева поремећај покретљивости црева, изразито осетљиву регију стомака, начин на који мозак опажа и обрађује сигнале који долазе из дигестивног тракта, могуће измене цревне флоре, а неретко и одређена инфекција, као што је вирусни ентероколитис или упала дивертикулума, па некада и хроничне запаљенске болести црева претходе настанку синдрома нервозног црева. Нити један од узрока није заједнички за све и обично се ради о комбинованом поремећају специфичном за одређену особу.

* На које све начине може да се лечи синдром нервозног црева?

- Пошто се у основи синдрома налази бол настао било због грча мишића зида црева, или њиховог претераног истезања, онда се у лечењу користе лекови из групе селективних спазмолитика. Даља терапија зависи од подгрупе синдрома. Затвор захтева измену хигијенско дијететеских навика, повећан унос влакана, течности, физичко вежбање и одређене лекове који подстичу цревно пражњење. Пробиотици такође могу да буду од користи. Када се ради о дијареја предоминантном типу, тада се уз спазмолитике, саветује избегавање хране која провоцира цревно пражњење и хране за коју сами болесници знају да им може погоршати стање. За ово стање постоје и одређени лекови, које код нас и није баш једноставно набавити, као и одређени антибиотици који се не ресорбују из дигестивног тракта. Од значаја су и медикаменти који смањују појаву надутости, гасова...

* Шта ако терапија не делује?

- Тада се може покушати са антидепресивима и транкилизерима, јер бар једна половина ових пацијената има одређени психолошки профил са елементима анксиозности или депресије. Психолошка потпора некада је саставни део терапије ових болесника. И поред бенигног карактера обољења, тегобе могу бити тако изражене да имају великог утицаја на квалитет живота, а често се понављају и могу да буду провоциране или погоршане стресним ситуацијама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ЗАПАМТИЋУ ЈА ТЕБЕ! Новак Ђоковић шокирао многе у Риму (ВИДЕО)