"У ДАНУ СМО ИЗГУБИЛИ ОЦА И СИНА": Главна сестра КБЦ "Др Драгиша Мишовић" о пацијентима, страховима и порукама излечених од короне

Ивана Ковачић

19. 12. 2020. у 22:04

ОД првог дана од када смо почели да радимо као ковид-болница, страховали смо да ли ћемо имати довољно постеља за све инфициране и колико ће они да буду тешки пацијенти.

У ДАНУ СМО ИЗГУБИЛИ ОЦА И СИНА: Главна сестра КБЦ Др Драгиша Мишовић о пацијентима, страховима и порукама излечених од короне

Фото Н. Скендерија

То се наставило и сада, у трећем налету короне, али ова тренутна ситуација је лошија, јер крај се не назире, а имамо дупло више оболелих сестара и лекара него у прва два таласа.

ПОНОСНА НА ЋЕРКЕ

НАЈВЕЋА подршка сестри Наташи су њене две ћерке.

- У почетку епидемије сам имала страх да не донесем вирус кући, међутим, временом сам схватила да и супруг и ћерке могу то исто да учине, па сам постала мало опуштенија. Иначе, моји најближи имају разумевање за мој посао, а ћерке су ми посебна подршка. Срце ми је пуно кад ми кажу колико су поносне на мене.

Овим речима започиње разговор, за "Новости", Наташа Богуновић, главна сестра Клиничко-болничког центра "Др Драгиша Мишовић" у Београду, којој радна недеља траје шест дана, од седам ујутру, а у смени је неретко по 10 до 12 сати.

- Искрено да кажем, ми у првом кругу короне нисмо знали са каквом болешћу се срећемо - прича нам искрено Наташа.

- Ми смо хируршке сестре које одлично познају интензивну негу, али се нисмо сусретале са заразним пацијентима. Тако да је за нас било изненађујуће којом брзином иде та болест, колико је непредвидива и како за кратко време може да се заврши фатално.

Наташа каже да је претходних месеци видела многа лица ковида, али да ова болест не престаје да је изненађује:

БОРБА Лекари месецима на првој линији фронта, Фото В. Н.

- Депримирајуће је то што исход инфекције вирусом корона нема везе са тим да ли неко има коморбидитете или не, да ли је млад или стар. Ми смо се у првом таласу спремили за старију популацију, међутим, брзо смо схватили да је ово болест која не бира године, не бира пол, нити колико је човек физички јак. Зато осећамо велику одговорност да свакоме коме је потребно омогућимо болничко лечење. Свако јутро након визите добијам информације да ли има или нема слободних места, а врло добро знам колико пацијената чека пријем.

КРАТАК ОДМОР

НА одмору је сестра Наташа Богуновић била између првог и другог таласа епидемије.

- Имала сам десет дана на располагању, првих пет сам провела на Златибору, али следеће недеље сам већ морала у неколико наврата да свратим до Клинике да завршим неки посао - каже Наташа, и додаје да сада и да јој се укаже прилика за одмор не зна како би га искористила.

Где ће који пацијент да буде премештен, колико има слободних места, где ће ко да буде примљен, да ли сви апарати раде, да ли има довољно заштитне опреме - само су неке од обавеза наше саговорнице:

- Цела организација и одговорност спровођења овог посла је на леђима техничара и сестара.

Поносна сам колико су моје колеге и колегинице показале професионалност, колико су ангажовани и не жале се. Али, признајем да се сада већ назиру умор и страх. Многи су већ прележали корону и исцрпљени су, поготово што је сада много више заражених. Нарочито то важи за болнице где су лечени средње тешки и тешки пацијенти, као што је случај са нашом установом.


Сестра Наташа не крије да је очекивала да ће трећи налет вируса корона бити лакши, јер је веровала да су људи за ових девет месеци схватили да би требало да се чувају:


- Нажалост, многи се и даље не обазиру на мере. При томе ово не кажем да бих апеловала да брину о нама здравственим радницима. Ми смо ту, па смо ту, и само радимо свој посао за који смо плаћени. Али, људи би требало да брину о себи и о својим најближима, јер читаве породице леже код нас на клиници. Десило се да смо у једном дану изгубили и оца и сина. Када то човек доживи, схвати колико један вирус може да га порази. Најтеже је када изгубимо пацијента. Јер, колико год смо ми професионални, не можемо да се навикнемо да учествујемо у реанимацији и да при томе изгубимо битку. Поготово када је о младом човеку реч.


Отпуст пацијента кући, за сваког запосленог у ковид-болници је највећи успех.


- Дешавају се и лепе ствари, а то је када се пацијенти опораве и оду кући - са осмехом на лицу прича сестра Наташа.

- Пишу нам мејлом, шаљу поздраве и речи подршке. Најсимпатичнија су деца која шаљу цртеже захвалности, јер смо бринули о њиховим бакама и декама. Пацијенти из унутрашњости неретко нас зову и у свој дом да се одморимо и да нам буду домаћини. То је лепша страна нашег посла и такви гестови нас заиста обрадују.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА Вучић положио цвеће у школи Владислав Рибникар (ФОТО)

"УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА" Вучић положио цвеће у школи "Владислав Рибникар" (ФОТО)

ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић положио је цвеће у школи "Владислав Рибникар" на годишњицу убиства девет ученика и радника обезбеђења ове школе.

03. 05. 2024. у 07:26

Коментари (0)

ИСПОВЕСТ РОДИТЕЉА УБИЈЕНЕ АНГЕЛИНЕ АЋИМОВИЋ: Годину дана од масакра у Рибникару (ВИДЕО)