ДРЕВНЕ СВЕТИЊЕ ПРЕТВОРЕНЕ У ТАОЦЕ НА КОСОВУ: Летопис страдања Пећке патријаршије

ГОДИНА је албански живаљ учвршћиван у уверењу да je он једини господар на Косову. Ћутало ce када je са Косова кренуо ланац бегунаца, када су Срби прогонима терани из завичаја. Ћутало се да ce једна покрајина припрема за отцепљење

Пећка патријаришја пре паљевине, Фото Стеван Крагујевић, Музеј Југославије, Приватна архива породице Медаковић, Википедија, Документација „Новости“ и „Борбе“ и Фејсбук...

23. фебруар 1981.

KАО ЧЛАН Програмског савета Републичког завода за заштиту споменика културе, где ме je делегирала САНУ, присуствовао сам првој седници овог тела. Поново сам покренуо питање обнове фрушкогорских манастира, јер већ годинама Покрајина не прихвата партиципацију уже Србије која je одобрила средства за обнову манастира Ремете. Све стоји, a давно одвојен новац свакодневно губи вредност. Покренуо сам и проблем изградње ауто-пута, чија траса треба да прође крај манастира Милешеве. Упозорио сам на ужас да овај светски споменик претворимо y бензинску пумпу. Поменуо сам и питање пропадања "Мирослављевог јеванђеља", процес који технолог инж. Вера Вуловић није зауставила.

Тражио сам извештај, јер je јавна тајна да њене изјаве не одговарају стварном стању.

Међу новим члановима Савета има људи који познају прилике y нашој служби заштите.

Допао ми ce и наш новоизабрани председник Милутин Цветковић, члан Извршног већа Србије. Одговарајући на питање о фрушкогорским манастирима, где je главни проблем неспоразум између Републике и покрајине, навео je да ce исто питање односи и на Косово.

Описао je свој недавни пут пo овој покрајини, a стање које доле влада илустровао je анегдотом са чуварем на Газиместану. Објашњавајући распоред војски на Косову, он je српску војску називао "ваша војска", док je за Муратове чете говорио "наша војска". "Такав човек не може y Југославији бити чувар и тумач споменика културе", закључио je.

Дејан Медаковић , Фото Стеван Крагујевић, Музеј Југославије, Приватна архива породице Медаковић, Википедија, Документација „Новости“ и „Борбе“ и Фејсбук...

ИАКО ЈЕ ТО ТАЧНО, жеља нашег председника остаће неиспуњена. Она y малом детаљу оцртава стање ствари, и ако je ова анегдота наивна ако ce упореди са другим истинама са овог подручја, са којег Срби беже, a нико и не помишља да тај процес заустави. Десиће ce оно исто што и y суседним социјалистичким земљама где Срби ишчезавају, y Мађарској и Румунији. Њихово изумирање донеће преживелима неке мањинске повластице, a последњи, сада већ декоративни Срби, добиће све оно што je мањинама требало много раније, како би ce зауставио процес асимилације. Последњи од свога рода имају шансу да умру као национално свесна бића.

Конак Патријаршије после пожара , Фото Стеван Крагујевић, Музеј Југославије, Приватна архива породице Медаковић, Википедија, Документација „Новости“ и „Борбе“ и Фејсбук...

Све je то тужно, a најгоре je што je y односу на тај проблем завладала општа равнодушност, иако ce и y новинама јавно пише чак и о асимилацији Срба y Хрватској.

* * * * * * * * * *

УНИШТЕНА АРХИВА СРПСКИХ ПАТРИЈАРХА

16. март 1981.

СТРАШНА ВЕСТ: пожар y Пећкој патријаршији, свега неколико дана после студентских демонстрација y Приштини. Изгорео je конак, калуђерице су успеле да спасу ризницу.

Пропала je драгоцена новија архива српских патријарха. Извршно веће Косова дало je једнократну помоћ од 30.000.000 старих динара, сувише мало да ce било шта поправи.

Одмах сам телефонирао y Републички завод. Тражио сам директора или помоћника, секретар рече да су на путу. Рекао сам да сам запрепашћен што нису похитали y Пећ макар као туристи, да бар мало покажу да придају важност овом догађају. Мирно je одговорио:

"И ми смо запрепашћени." Затражио сам да директору пренесе мој захтев за сазивање ванредне седнице Савета, обећао je да хоће. У међувремену, ништа није урађено. Одлучио сам да ту ствар не испуштам из руку.

Тито и Јованка у Пећкој патријаршији , Фото Стеван Крагујевић, Музеј Југославије, Приватна архива породице Медаковић, Википедија, Документација „Новости“ и „Борбе“ и Фејсбук...

23. март 1981.

ТЕЛЕФОНСКИ разговор са Јованом Секулићем (директор Републичког завода за заштиту споменика културе). Изговорио сам му многе непријатне ствари, захтевајући да одмах, без оклевања, сазове ванредну седницу Савета. Рекао сам да ћу захтевати да ce преиспита стање свих ризница, архива и музеја y Србији, најбоље je да ce почне са Патријаршијом.

Захтеваћу да ce испита одговорност зашто Народна библиoтека до данас није фотографисала све рукописе y Пећи и Дечанима, зашто ризнице нису уређене и осигуране од пожара, зашто ни хидранти нису постављени? Био je збуњен, неубедљиво je обећао да ће сазвати седницу. Очигледно, свестан je своје и опште немоћи да ce било шта озбиљније предузме. Најдрагоценији српски културни фонд препуштен je крајњој небризи и случају.

Ако преживи, то je заиста чудо! Kao да су нам свима вране попиле мозак! Борим ce против те уклете стихије.

3. април 1981.

ШТА СЕ СВЕ догодило од 23. марта до данас!? У којој ce мери ситуација погоршала!? Шта сам све покушао да изборим - седницу Савета, коју сам захтевао од његовог председника, кога сам посетио 1. априла, y згради Извршног већа. Однео сам му копије аката које je још 1974. писао Димитрије Богдановић, упозоравајући на тешко стање y којем ce налазе наши рукописи, захтевајући да ce убрза рад на снимању. Узалуд! Узалуд je била и препорука коју je y име Извршног већа потписао Иван Стамболић, y којој ce тражи од Народне библиотеке то исто. Све je то одложено, умртвљено, иако je свима јасно да време ради против нас. Реч je о дугој погрешној политици, којом je албански живаљ учвршћиван y уверењу да je он једини господар на Косову. Ћутало ce када je са Косова кренуо ланац бегунаца, када су Срби прогонима терани из завичаја. Нико није реаговао на застрашујући нагли пад броја српског становништва. Ћутало ce и после откривања веза Маспока с албанским националистичким круговима. Све ce то деценијама таложило и стварало антијугословенску атмосферу, садашњи догађаји само су логична последица свега онога што je много раније припремано. Страшне су последице толерисања да ce једна покрајина припрема за отцепљење. Каква ce то решења могу наћи сада, када су y том духу васпитане толике генерације?!

* * * * * * * * * *

ДРЕВНЕ СВЕТИЊЕ ПРЕТВОРЕНЕ У ТАОЦЕ НА КОСОВУ

9. април 1981.

ЈЕДВА ДОЂОСМО до ове седнице. Секулић каже да му je y Заједници за културу стављена примедба зашто je сазвана ванредна седница! До те мере су наши људи изгубљени и дезоријентисани! A до ње je дошло после упорног наваљивања, чак ургирања код Милутина Цветковића.

Тужна, претужна седница. Прво нам je прочитана као поверљива информација оно што je припремљено за Извршно веће Србије, што углавном сви знамо из новина. Никаква оцена онога што ce збило, очигледан je страх да ce не погреши ни y чему!

Тихомир Влашкалић је критиковао птампу која је писала о проблемима на Косову , Фото Стеван Крагујевић, Музеј Југославије, Приватна архива породице Медаковић, Википедија, Документација „Новости“ и „Борбе“ и Фејсбук...

Говорио сам на овом скупу дуже, веома узбуђено. Рекао сам да више није битан узрок пожара, већ оно што нам ваља чинити, ефикасно и брзо. Овај пожар осветљава стање y којем ce налазе наше ризнице, предрагоцени духовни инвентар. Не треба ићи y Пећ и Дечане пa видети да ce то налази y бедном стању. Усред Београда, y Патријаршији, на пример, исто je. Све су те драгоцености препуштене случају и свакога дана можемо очекивати трагедију. Потребно je суочавање с истином која je горка и тужна, јер сведочи о немоћи да ефикасно делујемо. Једном ce мора признати пораз, a не и даље упорно заваравати и себе и јавност.

ПОСТАВИО САМ питање одговорности Народне библиотеке, која није извршила програм снимања наших рукописа, и ако зато постоји препорука Извршног већа Србије. Мора ce утврдити ко за то одуговлачење носи одговорност. Тражио сам да овај савет замоли Извршно веће да оно затражи извештај зашто није поступљено према препоруци. Споменуо сам и проблем фрушкогорских ризница, упозоривши на стање y Сремским Карловцима, где je y палати Патријаршије магационирана огромна количина архивалија y потпуно необезбеђеној згради.

Радомир Станић je говорио да je и сам доживео понижења када je ишао на Косово, да je Завод y Приштини увек налазио разлоге да избегне извршење договорених радова y Дечанима, на пример. Te препреке je још рељефније истакао директор Јован Секулић. "Чак и сада, након пожара y Пећи, директор Завода y Приштини одлаже сусрет, он ће оценити када je погодан тренутак да до њега дође", рекао je Секулић.

Говорио сам опет, јер излагања Станића и Секулића сведоче да постоје политичке препреке које Завод не може да преброди. Предложио сам да ce о њима обавести Извршно веће Србије, и оно умоли да помогне. Ако те проблеме не може да реши Извршно веће Србије, како ce може очекивати да то успе стручна служба каква je Завод?

* * * * * * * * * *

ПОВРАТАК У ВРЕМЕ ТУРСКОГ ЗУЛУМА

9. април

ПРЕДСЕДНИК Верске комисије и председник нашег савета говорили су дуго и неодређено.

Нисам разумео ни шта хоће, ни шта предлажу. Код нас je усавршен тип човека који може дуго да говори, a да иза тих речи не стоји никаква садржина. Све су то неке полуистине изазиване страхом од критичког мишљења, које може да донесе неугодности. Тако je створен тип политичара који пажљиво ослушкује вишу власт. Битно je избегавање ризика, одржавање равнотеже која ce осигурава поплавом речи без садржаја. Ha њима ce не штеди, избацују ce y слаповима, оне око нас стварају буку која не дозвољава да ce човек отрезни и каже нешто паметно.

Скоро сви чланови савета из састава Завода су ћутали. Деловали су одсутно, равнодушно.

Од спољних чланова брбљао je нешто др Милан Дамјановић. И раније сам сумњао y његов карактер, сада je само потврдио своју несигурност. Пожар y Пећи нити je схватио, нити га je тај догађај потресао. To je човек који мисли само на своју малу игру везану за своју професуру, добро памти са колико je напора успео да je легализује и потврди.

После седнице седимо y канцеларији Јована Секулића. Резигнирано прича о очајном положају y којем ce налази служба заштите. И y сопственој кући су угрожени, јер je све дотрајало. Телефонски водови су пропали, нико не сме да дирне y те силне жице. Осећа сав ужас административних лавирината y којима ce губи свака ефикасност.

У БЕСКРАЈНОМ договарању и споразумевању време лети a споменици пропадају, не види излаз. Ha крају ми je дао копију писма игуманије Февроније, y којем она упозорава на малтретирање хулигана и тражи заштиту. Узалуд! Дао ми je и четири фотографије из Пећи.

Тужно, претужно! Гледам та потресна сведочанства о безумљу које призива прошлост.

Невероватно je да ce то могло десити y 20. веку, после свега што je та Патријаршија претрпела y време турског зулума. Летопис њеног страдања још није закључен. Сада смо y прилици да, као y 18. веку, установимо "пећку кутију", да скупљамо милостињу за манастир који разорише безбожни агарени. Дијаболично понављање опробаних мучења и кињења, са јасном намером да ce избрише белег који ce зове Патријаршија. Данас она, a сутра други споменици и тако редом, борба улази y окрутну и беспоштедну фазу. Te древне светиње претворене су y таоце који могу да буду поштеђени под условом да оде жива снага.

Дејан Медаковић је био члан Савета Републичког завода за заштиту лултуре , Фото Стеван Крагујевић, Музеј Југославије, Приватна архива породице Медаковић, Википедија, Документација „Новости“ и „Борбе“ и Фејсбук...

Ужасавам ce свега што ce на Косову дешава, y тим догађајима видим савршени поредак.

Све je логично и разумљиво. Експлодирала je демографска бомба, они који су je активирали урадили су то y складу с оним што им je дозвољено.

25. мај 1981.

СКОРО МЕСЕЦ дана нисам водио дневник, a за то време догодиле су ce толике ствари. Пре свега Косово! Сада je коначно јасно шта ce ту догодило и шта ce још увек догађа.

Потпредседник Извршног већа Србије Миливој Марковић, бивши амбасадор y Атини, каже ми да je на Косову дошло до шиптарског устанка. Ово су трагичне последице дугогодишње погрешне политике. Ћутало ce на толике екцесе, дозвољавало ce да расте уверење да су Шиптари једини господари y Покрајини. Политичари су равнодушно до цинизма посматрали геноцид над Србима. Бежање са Косова под очигледном принудом, под разним видовима уцене и претње, никога није потресло. Напротив, упозорења су одбацивана, чак проглашавана за непријатељска иступања. Свако ко je звонио на узбуну имао je реалну шансу да буде оглашен за непријатеља који напада основне тековине револуције a пре свега братство и јединство. Пред очима целе земље текао je процес одвајања Косова из Србије, што je свакодневно добијало чудовишне размере. За ово стање нису криви само албански политичари. Они никада не би могли остварити овакав степен сепаратизма, без одобравања осталих. Само слепцу није јасно куда то води, слепцу или злонамерном човеку.

Ово што ce догодило и шта ће ce и даље догађати представља једну од најтамнијих страница наше заједничке историје, рак-рану којој je сада немогуће наћи лека. Учињено je заиста све да ce пробуди албански национализам, a сада, када je дух пуштен из боце, ко може да га врати?

* * * * * * * * * *

ЗЛОЧИН ИЗМЕНИО ЕТНИЧКУ СТРУКТУРУ

21. јун 1981.

ВЕЋ МЕСЕЦИМА нас штампа бомбардује "истинама" са Косова. Очигледно, добијен je миг да ce изнесе што више, да ce нико не штеди. Реч je о правој кампањи, y чијем вођењу назирем неку нервозу, као да ce неко плаши да ће ускоро доћи време ћутања. To су страшни подаци, a најтежа од свега je истина да je све то било могуће иако су сви знали шта ce догађа. Због тога je огавно ово лажно ишчуђавање, блажено незнање на којем ce тако упорно инсистира. Политички врх доведен je албанским устанком до зида, он данас узалудно врда, покушавајући да са себе скине одговорност јер, ето, нико није знао шта ce на Косову дешава, нико није знао да ce ту врши геноцид над неколико народа. Пре неки дан ми je Гиле Ђурић (Драгиша, политички функционер и привредник) рекао: "Да им дамо то што траже, пa да их ce напокон решимо. Нека иду куда желе." Упозорио сам га да би то био опасан преседан за целу земљу, да бисмо ми Срби били први народ који добровољно уступа своју историјску отаџбину. Осим тога, овакво решење санкционише геноцид. Најпре смо мирно отрпели прогон над сопственим народом, a затим, пошто je злочин изменио етничку структуру, налазимо да je најпаметније прихватити то као историјску чињеницу. Ево, дакле, доказа о новој, чудовишној логици, која сведочи о потпуној изгубљености једног народа који je некада имао јасне политичке идеале, који je имао циљеве и био кадар да их оствари. [...]

25. јун 1981.

ПОВОДОМ КОСОВА износе ce до сада скриване истине. Како да разумем то вишедеценијско ћутање, када je свима било јасно шта ce збива са тим нашим јадним, измученим народом, на какве je муке стављен тај наш од свих заборављени свет? Све што ce данас износи, оптужује до неба. Хоће ли неко сносити одговорност за тај легализовани изгон са Косова?

Јављају y вестима да je Тихомир Влашкалић (Предсеник ЦК СК Србије) y некаквој дискусији критиковао штампу, нарочито илустровану, да преувеличава догађаје на Косову, чиме не доприноси мерама консолидације. Свакодневно слушање истине je неиздрживо, наилази тренутак када она озбиљно угрожава све привиде нашег друштвеног живота. Немоћно да из истине извуче одговарајуће консеквенце, наше ће ce друштво још једном, ко зна пo који пут, заклонити иза привида и полуистина. Престаје разговор о озбиљним стварима, гаси ce ентузијазам многих који би хтели да ce етички и морално преиспитамо. Уместо препорода, још дубље тонемо y глиб, малограђанска схватања доминирају. Све теже их je сузбити или преокренути y нешто боље и узвишеније.

Препоручујемо

Друштво

1 2

НЕЗАУСТАВЉИВЕ НАМЕРЕ МОЋНИКА: Улога италијанске, немачке, совјетске и француске тајне службе у ликвидацији краља Александра и Луја Бартуа

26. 06. 2023. у 17:49

Друштво

1 2

АПИСОВИ "ЦРНОРУКЦИ" ПУЦАЛИ НА КРАЉА АЛЕКСАНДРА: Сви атентати на југословенског суверена пре марсељске трагедије

20. 06. 2023. у 07:30

Друштво

5 1

ПУЦЊИ КОЈИ СУ ПРОМЕНИЛИ ИСТОРИЈУ: Убиством краља Александра срушено је раздобље европског мира

20. 06. 2023. у 07:00

Друштво

4 11

КАКО ЈЕ ХРВАТСКИ ЛОВ НА СРБЕ ПОСТАО СВЕТСКИ БРЕНД: Геноцид на Србима некада и сад - И после Јасеновца Јасеновац

25. 02. 2023. у 18:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације