ВОЈВОДИНА ХРАНИЛА ЦЕЛУ ЈУГОСЛАВИЈУ: Прогон сељака после замерки политици КПЈ од стране совјетског руководства

Новости онлајн

14. 02. 2023. у 17:00

ВЕЋИ БРОЈ КАЖЊЕНИХ лица због откупа није само последица ригорозније политике откупа у Србији, већ и објективно највећег степена оптерећености ове републике. Војводина је била база откупа. Србија је у укупном плану откупа белих житарица за 1947. била задужена са скоро 70% од целе количине, а Војводина је сама давала готово две трећине жита у Србији или близу 47% на нивоу Југославије.

ВОЈВОДИНА ХРАНИЛА ЦЕЛУ ЈУГОСЛАВИЈУ: Прогон сељака после замерки политици КПЈ од стране совјетског руководства

Фото: Музеј Југославије/ Сајт БИА/ Архив породице Јовановић/ Фејсбук/ Архив Панчева/ Википедија/ Архив "Новости" и "Борбе"

 У санкционисању је такође предњачила Србија, односно Војводина. Током 1946. (април-децембар) у ужој Србији је осуђено 3.283 лица, Војводини 1.612 и на Косову 142. Нешто другачија је слика била 1947. када је само до маја у Војводини прошло кроз затворе близу 9.000 кулака и 1.008 њих осуђено, а у исто време у централној Србији ухапшено је готово 2.000 лица, осуђено 677, док је на Косову било осуђено свега 133 лица (у исто време у осталим републикама осуђено је неупоредиво мање - од 22 у Македонији до 320 у Словенији). Рестриктивнија казнена политика у Србији, а посебно у Војводини, изгледа да је условила већи степен испуњавања откупног плана (којим партијске структуре ипак нису биле задовољне).

У Војводини план откупа је до маја 1947. испуњен са 20%, Србији 16,8% (иако је планирано 14%), док је у осталим републикама испуњење износило 2-6% и било далеко испод очекиваног. Казне су се у Војводини и Србији кретале од 6 месеци до 5 па и више година уз присилни рад, а у Словенији и Македонији само до једне године присилног рада. Новчане казне су такође биле најстроже у Војводини, између 40.000-300.000 динара, у Македонији 500-10.000 и Словенији 500-5.000 динара. Ни међу срезовима у Војводини казне нису биле уједначене и умногоме су зависиле од класног или политичког фактора, као и карактера судија (у новокнежевачком, вршачком, сремскомитровачком и ковинском срезу често су изрицане казне и преко пет година и биле су оштрије од оних у панчевачком и кикиндском где су казне биле упола мање). Низак број осуђених од оних који су пошли кроз затворе (12%) говори о томе да се власт више бринула да ове мере сасвим не угрозе привредни развој и да је често прибегавала амнестији (нарочито у време пољских радова), а много мање за независност и легалитет судства.

Прогон сељака због откупа се нарочито заоштрио после сукоба са ИБ и замерки политици КПЈ према селу и кулацима од стране совјетског руководства. У ФНРЈ је током 1949, према статистици Министарства правосуђа ФНРЈ, укупно на суд изведено 11.795 сељака и у првом степену осуђено 10.932. Највећи број осуђених опет је био у Србији 5.321 (49%), тј. Војводини 2.590 (29%).

Фото: Музеј Југославије/ Сајт БИА/ Архив породице Јовановић/ Фејсбук/ Архив Панчева/ Википедија/ Архив "Новости" и "Борбе"

План откупа жита по републикама за 1947. годину

Класни приступ при гоњењу сељака добио је апсолутни приоритет. Социјална структура осуђених говори да су од 2.300 лица у Војводини њих 1.795 (78%) били кулаци, 466 (20%) средњи и ситних само 45 (2%). Истовремено у Србији је осуђено, 1.002 кулака (37% од свих суђених). Од готово 11.000 поцесуираних у ФНРЈ највише је кажњено због неиспуњена откупа белих жита - 6.035 (58%), неиспорученог кукуруза - 1.134, непредате стоке - 2.102 и осталог - 864 лица. Судови су изрицали знатно оштрије казне (за исте прекршаје) него претходних година, често и преко 3 године. То важи и за споредну казну конфискације, којих је укупно те године у ФНРЈ изречено 5.429, потпуних 4.498 а непотпуних 931. У Војводини је административно кажњено 1.065 сељака (на поправни рад 693 и новчано 372), а на конфискацију имовине, најчешће потпуну, осуђено је 336 лица. Административном казном, поправним радом и новчано од стране среских и градских одбора у ФНРЈ у овој години кажњена су 6.343 лица, што укупно са кривично гоњеним износи око 17.343 лица само у току 1949. године.

НЕЗАПАМЋЕНА СУША И "ГОДИНА ГЛАДНИХ ПАЦОВА"

У незапамћеној сушној 1950 ("години гладних пацова") сељаци су били додатно изложени великом притиску, како од стране партије и власти тако и од стране судова и тужилаштава ради испуњења квота. Само у периоду октобар-децембар 1950. у Војводини је правоснажно осуђено 945 лица. Највећој репресији је био изложен Банат - 523 лица, Бачка - 293 и Срем 129. Било је много случајева да је сељак, не могавши да удовољи обавезама, био принуђен да докупљује одређену количину.

До попуштања према сељацима и откупу долази тек 1951. године. У Југославији су судови те године оптужили 8.168 лица, двоструко мање него претходне. На смањење је утицао нови курс у аграрној политици који је испољен већ 21. фебруара 1951, када је на седници Савета за промет робом и Савета за пољопривреду Владе ФНРЈ закључено да промет пољопривредних производа иде линијом њиховог "ослобађања и оживљавања". Судови су, међутим, и после 4. пленума и реферата Александра Ранковића о јачању правосуђа и законитости наставили "независно" да спроводе линију партије и чувају интегритет земље и изградњу социјалистичке демократије како су је они схватали, гонећи растураче сељачких радних задруга и штитећи државни сектор у привреди.

Фото: Музеј Југославије/ Сајт БИА/ Архив породице Јовановић/ Фејсбук/ Архив Панчева/ Википедија/ Архив "Новости" и "Борбе"

Парада пољопривредне механизације у Станишићу поводом прославе 1. маја 1947

Укупно је за кривична дела против народне привреде, према званичној статистици, у периоду 1947-1953. осуђено: 1947 - 47.126, 1948 - 40.200, 1949 - 28.263, 1950 - 24.353, 1951 - 19. 926, 1952 - 29.773, 1953 - 15.889 лица. У том периоду је осуђено у ФНРЈ 205.530 лица или ако узмемо у обзир просек (јер недостају статистички подаци) више од 250.000 од завршетка рата - то је најмања процена, од чега је удео осуђених због кривичних дела против народне привреде у Србији свакако близу 150.000. Број "кукурузара" се на основу наведених извора кретао 5.000-8.000 годишње у периоду 1945-1951. што је укупно 30.000-40.000. Том броју треба додати и упола толико кажњених административном казном.

Највећи број казни је уследио због делимичног извршавања откупних обавеза. Само у Војводини 1945-1952. на казну конфискације је осуђено 2.295 лица - највише у Зрењанинском срезу (243), Сенћанском (242), Панчевачком (220), новобечејском (152), Суботичком (199) итд. Када је реч о Војводини, већи степен репресије испољен је у појединим банатским срезовима (Алибунар, Вршац, Јаша Томић, Ковин и др.) као и бачким (Суботица, Бечеј, Врбас, Сента и др.), а нешто мањи у сремским. Занимљиво је да су Бачка и Банат релативно више куглица убацили у ћораву кутију на изборима 1945, што може бити показатељ снаге кулачког елемента. "Отишли Немци дошли Сремци" говорило се после рата, јер су Сремци били натпросечно заступљени у партији и Удби.

Временске казне житари су издржавали по затворима у Пожаревцу, Сремској Митровици, Петроварадину, Косовској Митровици, Крушевцу, Нишу, или на копању руде у рудницима, каменоломима, подизању хидроцентрала, путева и других објеката. Постојало је и неколико радних логора, а најпознатији је био у околини манастира Дечани. Почетком 1947. на 600 метара од манастира изграђена је барака, као прво прихватилиште, а касније три километра према Проклетијама још једна.

Постојала су још два логора у Кожњеру и шумама планине Јуник. На лошој храни затвореници су по цео дан крчили пут према Албанији и калдрмисали га камењем из реке Бистрице. Логораши су углавном били житари, мада је било и политичких. Довозени су вагонима до Пећи, а до Дечана су ишли пешке. У једној бараци било је и до 600 затвореника. Будући времешни и слаби често су умирали, а сахрањивани су у околини без икаквих обележја. Кроз логор је у периоду 1947-1952. прошло близу 1.000 осуђеника.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (1)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!