НЕМА ОПАСНИХ ПАСА, ВЕЋ НЕОДГОВОРНИХ ВЛАСНИКА: Поново буја јавна конфронтација између Заштитника љубимаца и оних који се плаше напада

ПОЛОВИНОМ октобра прошле године у Смедеревској Паланци и Београду одржани су протести због убиства паса.

Фото Танјуг

Грађани су палили свеће, остављали цвеће и венце за кучиће у које су неидентификоване особе пуцале, а један активиста за заштиту права животиња је, чак, штрајковао глађу. Вест од пре неколико дана, да су новинара Владана Радосављевића (62) насмрт изуједали пси надомак Београда, није изазвала толико бурне реакције.

Оно што се догодило једном од оснивача познате продукцијске групе могло је да се деси било коме од нас, па је у јавном простору поново оживела конфронтација између заштитника љубимаца и оних чији је страх од животиња већи.

- Не бих рекла да су људски животи постали мање важни од псећих, али мислим да се у последње време много пише о правима животиња - каже психолог Љиљана Филиповић за "Новости".

- Животиње су постављене на пиједестал, у смислу заштитничког односа, мада то не бих упоређивала са правима људи. Смрт Радосављевића покренула је лавину питања: Како је могуће да постоје такви пси који ће човека насмрт да изуједају? Ко је држао такве псе? Како су те животиње изашле из дворишта? Ко ће да буде кажњен? Као психологу, мени та питања одмах падају на памет. Не разумем да ико у данашње време има такве животиње а да их не држи под контролом.

Фото Танјуг

Већ 12 година је на снази Закон о добробити животиња, уз који постоји Правилник о начињу држања паса који могу представљати опасност по околину, којим су јасно дефинисане обавезе власника. Поред питбул теријера, бул теријера и стафорда и мешанаца тих раса, опасан пас је "свака јединка те врсте" која је без повода напала човека или другу животињу и нанела му телесне повреде, узгајана за борбе паса, намењена за чување имовине или као телесни чувар. Власник опасног пса мора заједно са њим да прође обуку, а уколико куче без повода нападне, повреди или усмрти човека или другог пса, мора да се кастрира/стерилише. Правилником је прописано да опасан пас мора да буде смештен у објекат из којег не може да побегне, а власник не сме да га остави другој особи на чување и привремени смештај, осим ветеринару због лечења.

Фото З. Јовановић

Држање паса који могу представљати опасност по околину забрањено је малолетницима и особама које су осуђиване или се води поступак за насилничко понашање или злоупотребу дрога.

- Ветеринарска инспекција задужена је за контролу спровођења Закона и свих правилника, а одређене надлежности имају комунална инспекција и полиција - каже нам доктор ветерине и међународни кинолошки судија Дарко Дробњак. - Они реагују најчешће по пријави грађана. У пракси је готово немогуће контролисати да ли је власник опасног пса осуђиван за насилничко понашање. И питање раса опасних паса је шкакљиво. У оквиру сваке расе, па и малих, постоје опасни пси. Дешава се да су и поједине чиваве агресивне.

А, има паса "опасних" раса који су савршено социјализовани и обучени да се без трунке агресивности крећу на отвореним површенима. Одговорност је на власнику. На било какво испољавање агресије требало би да реагује и потражи помоћ стручњака.

А, да ли дресиран опасан пас чувар може да се посматра као нека врста оружја, па да се за његово држање издаје посебна дозвола, Дробњак одговара:

- Генерално, за било какву штету који пас нанесе, власник се третира као да је поседовао опасну ствар. Зато нису потребне посебне дозволе. Обавеза власника је да у року од 90 дана чипује свог пса. Постоје начини да се утврди власништво и у случају да пас није обележен, уколико направи штету.

У нашој земљи регистровано је око 200.000 паса који имају власнике, док их је у Београду око 50.000. Како би се стало на пут немарним власницима, један од предлога био је увођење пореза на кућне љубимце, или бар за држање опасних животиња.

- Увођење пореза или такси не би помогло - уверен је Дробњак. - Пре десетак година то је покушано да се спроведе у Београду, али је само направило пометњу. Из базе података су извучени сви пси који су окарактерисани као опасни, послате су уплатнице, али власници су игнорисали рачуне и порез је на крају укинут. Сигуран сам да бисмо уколико се уведе порез на псе, имали само још већи прилив кучића на улице.

- Залажем се за то да се уведе порез на некастриране животиње, као што се ради у неким европским земљама. Код нас у Оџацима много људи кобајаги има расног пса и штенце продаје за тридесетак евра. Ако се тај пас разболи, већина власника их пушта на улицу.

Фото Н. Живановић

Јефтиније им је да купе другог пса, него да плаћају лечење. У неким земљама псе не могу да држе људи који нису довољно ситуирани да им пруже основну ветеринарску негу.

- Имамо добар Закон о добробити животиња, који је, нажалост, мртво слово на папиру.

Постоји тек двадесетак легалних одгајивачница. Нелегалне одгајивачнице великом брзином производе расне псе непровереног порекла. Опасни пси се могу држати само ако поседују родовник, који је издао кинолошки савез једне од земаља чланица Међународне кинолошке организације. Овде се родовници штанцују, а имају их чак и пси који нису чиповани. Много тога се ради мимо закона. Проблеми би били решени уколико би општинске власти спроводиле закон.

Она напомиње да улога удружења за заштиту животиња није да склањају напуштене животиње са улице:

- Радимо чак и послове зоохигијене, јер нема ко други. У Србији готово да нема хуманих азила за животиње. У многим "шинтерајима" се пси убијају, а ако их не убију, угину од болести. На Западу се поштује и спроводи закон. Проблем не праве људи који не воле псе већ они који их воле. Недавно сам прочитала оглас у коме власник продаје пса, јер су га деца изгустирала. Ако се тај пас не прода, завршиће на улици.

Због великог броја паса, а како би се стало на пут немарним власницима, Кохоутова предлаже да се уради попис:

- Као што је стока пописана, тако треба да се зна и чији су кућни љубимци. Вероватно ће многи власници, кад пописивачи крену по кућама, избацити своје љубимце на улицу, али то ће бити само један талас и онда ће се ситуација средити. Тако је урађено у неколико општина и показало се као добро решење. Овако, општинске власти плаћају одштету грађанима, чак и када их уједе власнички пас.

ЗАБРАНА ЗА ЛОВЦЕ

ЛОВЦИМА је дозвољено да устреле лисицу и шакала, али им је забрањено да убију пса, који је можда рођен као луталица и има особине дивље животиње - каже за "Новости" Слободан Љубојевић из Ловачког савеза Србије.

- Раније је била обавеза да се одстрељују током лова, међутим, после притисака организација за заштиту животиња то се више не ради. Ти пси генерално могу да буду веома опасни. Потенцијално, они могу да буду преносиоци заразних болести, пре свих беснила.

ДРЕСУРА

- ЗАКОН о добробити животиња је предвидео правилник о дресури, који, нажалост, још није успостављен - каже Дарко Дробњак.

- Сваки власник може да обучава свог пса. То су најосновније методе обуке, без примене насилних средстава, да могу са псом нормално да се крећу по урбаним срединама. У војсци, полицији и на царини се спроводи обука за службене псе, по њиховој методологији. Постоји и обука паса за такмичења у појединим дисцилинама.

Препоручујемо

Несреће

2 4

ПСИ "ЧУВАНИ" БРОЈЕМ ТЕЛЕФОНА: Нови детаљи трагедије на Космају

08. 01. 2023. у 07:20

Несреће

18 10

АНАЛИТИЧАРА НА СМРТ ИЗУЈЕДАЛИ ВЛАСНИЧКИ ПСИ: Директор "Ветерине Београд" о новим детаљима трагедије у Великој Иванчи

04. 01. 2023. у 21:15

Панорама

0 0

ПАС ИХ ЈЕ СПАСАО: Сваког дана је гледао у сливник - ватрогасци нису веровали шта је спазио (ВИДЕО)

12. 12. 2022. у 19:35

Свет

0 0

АВИОН ПАО НА ГОЛФ ТЕРЕН: Спашене три особе и 53 пса које су превозили у азил

16. 11. 2022. у 20:19

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације