ВАЈАР ЉУБИША МАНЧИЋ, ЗА "НОВОСТИ": Поносан сам на свој српски род и деду солунца

Гoран Чворовић - Стални дописник из Париза

13. 11. 2022. у 12:00

КАДА год дођем на Српско војничко гробље у Тијеу код Париза, атмосфера ме испуни емоцијама, осетим понос што припадам српском роду.

ВАЈАР ЉУБИША МАНЧИЋ, ЗА НОВОСТИ: Поносан сам на свој српски род и деду солунца

Фото Г. Чворовић

То, у разговору за "Новости", истиче академски вајар Љубиша Манчић, који је огромни део свог опуса посветио управо изради споменика, спомен-плоча и медаља посвећених Великој војни. Добар део ових дела налази се и у Француској.

- Деда Никола ми је био солунски ратник. Док сам био дете, пуно ми је причао о херојском ратовању и голготи кроз коју је прошао са његовим саборцима. Тако се родила љубав према овом славном делу српске историје - истиче Манчић.

Још осамдесетих се учланио у Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године. Са члановима удружења много пута је био у Куманову, Поликастру, Атини, на Крфу... Свугде где је крочила нога старих српских ратника. Сваке године долазио је редовно са делегацијом и у Париз, на свечаност обележавања примирја у Првом светском рату.

- И раније сам одлазио у Град светлости, као уметник чија су инспирација и љубав Француска и ствараоци који су живели и радили у овој земљи, обилазио сам као студент париске музеје, али ове посете, којима се одавала почаст солунцима, биле су нешто посебно - истиче наш саговорник.

Фото Г. Чворовић

Током ових долазака исковао је трајна пријатељства са потомцима славних француских војсковођа, генерала Транијеа, адмирала Гепрата, главнокомандујућег на Солунском фронту генерала Сараја...

На самом почетку урадио је позлаћену плакету четири српске војводе. Преноси нам, с тим у вези, занимљиву епизоду из времена социјалистичке Југославије.

- Испод ликова сам написао "Четири војводе српске војске 1914-1918". Тадашња власт, међутим, то није дозволила. Морали смо да променимо реч "војводе" у "истакнуте војсковође". Тако смо били принуђени да поново радимо плакету. Морао сам, као уметник, да пристанем на овај притисак. Плакету је ковала државна Ковница новца. Композиција је иначе била јединствена. Изнад је био војвода Путник, лево Степа Степановић, десно војвода Мишић, а доле војвода Бојовић, који је последњи добио титулу - преноси нам Манчић.

У међувремену, до данашњих дана, урадио је много уметничких дела везаних за Први светски рат, а његов допринос неговању традиција на овај период у српској историји је неизмеран. Његове су практично све медаље које је последњих деценија исковало Друштво за неговање ослободилачких традиција Србије до 1918, медаље с ликом регента Александра и краља Петра, заједничка медаља војводе Мишића и маршала Франшеа Депереа... Манчић је аутор и плакета с именима српских и француских војсковођа на Осматрачници са Кајмакчалана, која стоји у Пионирском парку преко пута Скупштине у Београду.

- Требало је да плакете буду постављене и у Паризу, и зато су имена исписана латиницом. Убрзо су односи између две земље, почетком деведесетих, били затегнути, па није дошло до реализације првобитне идеје. А мене су после прозивали зашто имена српских војвода нису на ћирилици - сећа се Манчић.

Урадио је и фигуру Милунке Савић, која је постављена у Музеју Првог светског рата у француском месту Мо. Тамо се налази и шест Манчићевих рељефа, од којих четири плакете војвода и краљева Александра и Петра.

- Кроз сећање на Први светски рат, француско-српско пријатељство се није гасило чак ни у најтежим временима крајем прошлог века - истиче наш саговорник.

Пре неколико дана, у француском атлантском градићу Ла Бол-Ескублак, у Авенији краља Петра, постављен је Манчићев рељеф с ликом Краља Ослободиоца. Ово је део акције постављања рељефа са краљевим ликом широм Француске, тамо где постоје улице и булевари с његовим именом. Претходно су постављене у Паризу, Орлеану и Кабуру.

Манчић своје скулптуре ради у бронзи. Паралелно ствара у два правца. У личном изразу негује скулптуралну апстракцију у традицији модернизма по узору на румунског вајара Константина Бранкушија који је живео и стварао у Француској. Други, реалистички део његовог стваралаштва, везан је за српску традицију и француско-српско пријатељство. Излагао је у Паризу, широм Србије, у Њујорку... Посебно с поносом истиче своје учешће, заједно са Нандором Глидом и Катарином Трипковић, у монументалној изложби "Јасеновац - Право на незаборав", која је 2018. године организована у УН у Њујорку.

Пише и повеље краснописом за годишња признања Удружења новинара, а ради и ордење за Српску православну цркву. Његов је орден са ликом краља Милутина, деспота Стефана, Светог Петра Цетињског. Такође, и Константинов крст поводом 1.700 година од доношења Миланског едикта. И сам је носилац више признања. Има, између осталих, награду УЛУПУДС за животно дело. Град Париз му је доделио медаљу поводом стогодишњице Првог светског рата. Има и орден деспота Стефана Лазаревића за допринос у уметности у клутури.

- Признање ми је лично уручио патријарх Иринеј и на то сам нарочито поносан - поручује Љубиша Манчић.

БЕОГРАДСКИ НИШЛИЈА ИЗ НОВОГ САДА

МАНЧИЋЕВИ родитељи су из Пирота, он је рођен у Новом Саду, студирао је Факултет примењених уметности у Београду, у коме и данас живи, али је одрастао у Нишу који сматра својим градом.

- У Нишу смо осамдесетих, заједно с Друштвом за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и Алијансом Србија - Француска иницирали да једна од главних улица добије име генерала Шарла Транијеа. Ту смо, наравно, поставили и његов рељеф - наглашава с поносом.

САРА И ТЕСЛА

ЉУБИША Манчић је аутор и рељефа посвећеног Николи Тесли и Сари Бернар, који би требало ускоро да буде постављен у Паризу.

- За време свог првог боравка у Паризу, 1893. године, Никола Тесла се срео са Саром Бернар. То се догодило у ресторану хотела "Пе", односно "Мир". Лепа Сара се одмах загледала у младог и наочитог Теслу. У пролазу је "случајно" испустила рукавицу, он је џентлменски устао и подигао је. Упознали су се, али на томе се све завршило. Пуно сам читао о томе из различитих извора. Инспирисан тим догађајем дошао сам на идеју да направим њихову заједничку бронзану плакету. Око текста ми је помогао Арно Гујон. Било је планирано да је поставимо на улазу у овај чувени ресторан који се налази одмах уз Париску оперу, али нас је омела пандемија вируса корона. Надам се да ћемо овај пројекат ипак остварити у блиској будућности - каже Манчић.

БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Да ли знате по ком српском великану је названа улица која повезује Савски трг и Кулу Београд?

Да ли знате по ком српском великану је названа улица која повезује Савски трг и Кулу Београд?

БЕЗ поштовања историје и чувања сећања на великане који су нас својим бесмртним делима у прошлости задужили нема ни светле будућности. Вођен овим универзалним животним геслом, Belgrade Waterfront није пропустио да, подижући најмодерније насеље у Србији, читаву десну обалу Саве премрежи новим саобраћајницама које представљају својеврстан омаж славним историјским личностима.

23. 05. 2024. у 16:00 >> 12:26

„ЖОГО БОНИТО“ ЗА МАЛОГ ОГИЈА: „Дечак лептир“ наставља борбу уз подршку хероја из Суперлиге хуманости

„ЖОГО БОНИТО“ ЗА МАЛОГ ОГИЈА: „Дечак лептир“ наставља борбу уз подршку хероја из Суперлиге хуманости

ФОНДАЦИЈА Моззарт за сваки погодак у домаћем првенству издваја 10.000 динара, а најбољи играч априла Винисијус Мело усмерио хуманитарни фонд за лечење Огњена Бојковића

24. 05. 2024. у 16:00

Коментари (0)

ЈЕЗИВИ ОСЕЋАЈИ! Новак Ђоковић скрхан: Наравно да сам забринут!