СПУШТАЊЕ ЈОШ ОПАСНИЈЕ ОД УСПОНА: Планинари из Кикинде, Босне и Херцеговине и Хрватске испели се заједнички на највиши врх Арарата

ЧЛАНОВИ Планинарског друштва "Кинђа" из Кикинде обележили су 20 година постојања клуба успоном на највишу планину Турске, на Арарат.

Фото Ј. Јарић

На ову вулканску купу, прекривену снегом, високу 5.137 метара, повели су и колеге из Босне и Херцеговине и Хрватске. Арарат се налази на североистоку Турске, 16 километара западно од Ирана и 32 километра јужно од Јерменије. У "Књизи постања" ова планина се означава као место где се насукала Нојева барка после потопа. Укупно 17 планинара из Србије, Босне и Хрватске ову планину с вечитим снегом освајало је четири дана, у три етапе. Велики изазов доноси планинарима и велике тешкоће, попут мањка кисеоника, незгодног терена, јаког сунца и ситне прашине која се лепи за очи.

- Ова планина је сурово лепа, каменита и стрма, при врху с вечним снегом. Мања количина кисеоника изнад 4.000 метара нам је отежала успон, али смо на врх изашли снагом воље чак и кад нам је понестајало снаге - утисци су Горана Јоке, водича из планинарског клуба из Старе Пазове.

Експедиција из три земље на стази, Фото Ј. Јарић

Сјајни домаћини нашим планинарима били су локални Курди, изузетно услужни и љубазни, пружили су им комплетну логистику, шаторе, храну, воду и коње за пренос ствари. Током пењања, у близини су приметили и турске војне снаге због близине граница Ирана и Јерменије. Кретање наших планинара било је сасвим безбедно јер су били најављени и са свим потребним дозволама за успон.

- Арарат није технички захтеван, али је успон напоран због велике надморске висине и недостатка кисеоника који се осети на стази. Зато смо стазу прелазили у три етапе. Прва је ходање од места до којег се најближе може прићи моторним возилом до базног кампа који се налази на 3.300 метара. Овај део није тежак, а највећи непријатељи били су нам јако сунце, ситна прашина и вулкански песак који вам се завуче у сваку пору коже и у очи.

Локалитет Дурупинар, Фото Ј. Јарић

Друга етапа је аклиматизација до кампа број два на 4.100 метара и повратак назад у базни камп. Ово се ради да би се организам припремио и прилагодио промени ваздушног притиска и мањој количини кисеоника на великој висини и да би се спречила појава висинске болести код планинара. Код високогорских успона познато је правило - пењи се високо, а спавај ниско. Трећа етапа је завршни успон на врх - преноси Јован Јарић, водич и организатор ове акције.

Успон по камењару Арарата трајао је све до 4.900 метара, на колико се налази граница снега који се никада не отапа. Тада је кретање могуће само уз помоћ техничке опреме ради безбедног изласка на врх. И поред тешких услова и гужве, која је честа на овој планини, "Кинђина" екипа, у неколико група, успешно се испела на највиши врх.

Нема успона без помоћи коња, Фото Ј. Јарић

- Висина изнад 4.500 метара јесте била проблематична и било је повремених главобоља и слабости, као и незгодног терена, али упркос томе је цела група, која је кренула из другог кампа, успела да се попне на врх. Поглед је стварно био невероватан, а још невероватније је цело искуство. Већ имам пуно планинарских планова, али Арарат ће увек остати посебан јер је био одскочна даска у мом искуству. Дуго година живим у Пољској и редовно планинарим на Високим Татрама. С обзиром нато да сам завршила високогорски курс кренула сам и на захтевне зимске акције, али сам тражила и неки озбиљнији изазов. Преко интернета сам сазнала за ову "Кинђину" акцију, пријавила сам се и нисам погрешила.

Камп на Арарату, Фото Ј. Јарић

Поносна сам на своје ново искуство - пренела нам је утиске Невена Сладаковић.

Ни боравак у кампу није увек сасвим лагодан и миран. Поред њега се налази стрма стена која је настала ерозијом и отапањем ледника с које се повремено руше стене уз страховиту буку.

Фото Ј. Јарић

- Иако знате да су ваши шатори постављени на безбедном месту, неке колеге су имале веома лош сан због честе и непријатне буке. Али, ионако није било превише спавања јер се на последњи део успона креће у један ноћу. Температура је била око минус пет с ветром средње јачине, што су били прихватљиви услови за ову, понекад врло сурову планину - описује Јарић.

Планинари кажу да је безбедан силазак с планине још тежи и важнији од успона. И овај пут био је веома напоран због ходања све до вечерњих сати.

Фото Ј. Јарић

НОЈЕВА БАРКА

- ПОСЛЕДЊЕГ дана боравка били смо на локалитету Дурупинар, где је откривена окамењена формација у облику барке и тачне дужине Нојеве барке, како је она детаљно описана у Библији. Има оних који верују да су то остаци праве Нојеве барке. С друге стране, неки геолози тврде да су то само обичне стене, мада морам признати да заиста подсећају на брод. После ове интересантне локације опуштање од напора имали смо у термалним врелима - наводи Јарић шта је све пратило успон на Арарат.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације