СРПСКА ТРУБА СА ФРАНЦУСКИМ ШАРМОМ: Бенд "Ци Слав" прославио нашу музику у Западној Европи

Горан ЧВОРОВИЋ, дописник "Вечерњих новости" - ПАРИЗ

12. 06. 2022. у 15:00

КУЛТНИ париски клуб "Ирондел", ових дана. Нема више сунца, покрила га ноћна тама. А у тами, када се једном затворе врата подземних просторија, тамо где је некада наступала и Едит Пјаф, одјекне прасак српских нота из инструмената француског плех оркестра. То је "Ци Слав", музичка институција с ових простора.

СРПСКА ТРУБА СА ФРАНЦУСКИМ ШАРМОМ: Бенд Ци Слав прославио нашу музику у Западној Европи

Фото Г. Чворовић

Французи су, али воле српску музику. Допринели су да је заволи цела Западна Европа. Звали су их на концерте и свечаности у општинама и градовима широм Француске, увеличавали су многобројне званичне догађаје, али и свирали на свадбама и приватним слављима Француза који никаквих додирних тачака немају са Србијом и српском музиком. Свирали су, наравно, и многим нашима у печалби. Наступали су и у Белгији, Холандији, Шпанији...

Једна од најлепших савремених музичких авантура с ових простора потекла је на Архитектонском факултету у Версају у праскозорје двехиљадитих.

- Већ је постојао факултетски оркестар фанфара, чији смо били чланови. А онда смо погледали филмове "Подземље" и "Црна мачка, бели мачор". Помислили смо: ова музика има нечег у себи! Много је динамичнија и занимљивија - враћа се на почетке, у разговору за "Новости", Анри Делион, један од оснивача и главни иницијатор.

Њих неколицина осетили су исту љубав према музици из Кустуричиних филмова. И, тако је настала група "Ци Слав", као скраћеница од "Словенских Цигана".

- Били смо млади, у почетку ништа нисмо знали о тој врсти музике. Убрзо смо пронашли Милана Симовића, студента из Србије који нас је мало подучио. Набавили смо снимке, слушали музику, отишли неколико пута у Србију. Тако смо усавршили наступе и направили репертоар - преноси наш саговорник који је у среду наступио са групом у "Иронделу", односно, по српски, "Ластавици".

Фото Г. Чворовић

Обука је, наравно, текла без нота. Све су радили традиционално, као и други дувачки оркестри у Србији, на слух. Променили су имиџ, обукли шарене кошуље, пустили брчиће. Све је личило на игру, али није било тако.

- Од самог почетка приступили смо свему врло озбиљно. Нисмо у старту били многобројни, само нас шесторица. Убрзо смо схватили да би, због јачине звука, требало да нас буде бар десетак. У саставу су биле три трубе, четири тубе, два бубња... - присећа се Делион.

Aнри Делион, Фото Г. Чворовић

Мирослав Мики Јовановић, Фото Г. Чворовић

Текла је деценија њихове велике славе. Еуфорија се касније мало стишала, а томе је допринела и пандемија корона вируса. И они су одрасли, неки засновали породице, запослили се. Некада су били студенти, сада су архитекте и граде Француску. Али, и даље са звуком трубе у ушима и срцу.

- Свирамо нешто смањеним ритмом, али имамо своју верну публику која нас и даље прати.

Најважније је да имамо несмањену и велику жељу да наступамо - закључује наш саговорник.

Фото Г. Чворовић

Публика се њихала, и њише се, у ритму њихових тонова, без обзира да ли је реч о Србима који су препознали оригинални звук, или о Французима који су покушали да опонашају покрете. Допада им се, без разлике. За то време, интерпертатори су заволели Србију, обичаје, начин живота. А са њима и њихова публика.

- Причам мало српски - каже нам Анри на српском.

А када га неко непознат пита како се презива, без премишљања одговара:

- Филиповић!

Један од оних у оркестру коме се презиме заиста завршава на "ић" је Мирослав Мики Јовановић, домар из места Иси ле Мулино, у најближем париском јужном предграђу. Кад га питате одакле је, одговара без премишљања да је из Крагујевца, одакле су му отац и мајка.

Фото Г. Чворовић

А рођен је у Паризу. Његова прича је више него занимљива. Никада раније није свирао неки инструмент, али је због "Ци Слава" овладао тенор тубом и постао њихов члан!

- Упознао сам их у Гучи још 2004. године - каже за "Новости". - Изненадио сам се када сам сазнао да су и они из Париза. Остали смо у контакту. Ишао сам после тога стално на њихове концерте у Француској. Наговарали су ме да научим да свирам. Пристао сам и већ дванаест година наступам с њима. Срећан сам што ми се то десило у животу!

Био је, наравно, протекле седмице са осталим члановима у "Иронделу". Направили су атмосферу за памћење. Српску верзију на труби добила је и чувена мелодија "Деспасито".

Дошла је том приликом да их поздрави и Кустуричина кћерка Дуња. Од Кустурице је све и почело.

Фото Г. Чворовић

САСТАВ

На париском концерту наступили су: Корантен Демишел (труба), Жистен Лардик (бубањ), Антонен Жан (туба), Новица Станковић (труба), Ивониг Шало (бас туба), Давид Кезман (туба), Едуар Вернес (труба), Мики Јовановић (тенор туба) и Анри Делион (туба).

УСПОМЕНЕ ИЗ ГУЧЕ

ПРЕ концерта, у "Иронделу" је приказан и документарни филм "Мирис плеха" париског редитеља Предрага Пјера Николића о групи "Ци Слав" из 2006. године, који је и даље веома актуелан. Филм је делом сниман док је група гостовала у Гучи. Волели би, кажу, поново да оду у Србију јер, осим у Гучи, више нигде нису наступали.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!