Није свака заборавност деменција
ГОДИНЕ 2021. у свету је било око 57 милиона људи оболелих од деменције, а сваке године се региструје приближно 10 милиона нових случајева, тако да су предвиђања да би 2050. године број оболелих могао да порасте на 139 милиона.
Фото: Freepik/gpointstudio
Што се тиче Србије, не постоји још увек јединствени национални регистар, али из неких епидемиолошких европских података, претпоставља се да има између 100 и 150 хиљада оболелих иод деменције.
Број оболелих и у свету, и у Србији расте јер је старост један од најзаначајнијих фактора ризика за развој деменције, а с друге стране и боља је дијагностика.
Између 65. и 69. године учеталост је један до два одсто, а код старијих од 85 година чак до 30 процената.
У интервјуу за "Новости" проф. др Надежда Човичковић Штернић, неуропсихијатар каже да није свака заборавност деменција:
- Она, условно речено, "бенигна" заборавност подразумева да се особа не може сетити неке речи, али касније се сети, заборави где је оставила нешто, на пример кључеве, али их убрзо нађе... Међутим, таква безазлена заборавност подразумева да особа води самостално своје домаћинство, финансије, узима терапију и потпуно је самостална у начину живота, а неретко се жали "како је заборавна..."
Неуролошки преглед
о Када је потребно јавити се неурологу?
- Неурологу се неизоставно треба јавити уколико се у последњих пола године до годину дана примећује прогресивно погоршање памћења, тешкоће у свакодневном функционисању, утисак породице "да она није више она особа одраније". Тада је неопходно да се уради неуролошки преглед, лабораторијске анализе, когнитивни брзи тестови (MMSE, MOCA) и свакако, магнетна резонанца мозга.
о Када је реч о деменцији?
- Почетна деменција може да буде у питању када особа заборавља скорашње догађаје и садржаје, поставља иста питања више пута, не сналази се са новцем, лековима, планирањем, организацијом, а при том негира своје сметње, иако их околина примећује.
о Који профил људи најчешће оболева, да ли постоје јасни фактори ризика повезани са генетиком, начином живота, или другим болестима?
FOTO: Privatna arhiva
- Не постоји типичан профил људи који оболевају од деменције. Најјачи фактор ризика је старост. Генетски фактори могу да имају значаја када је у питању Алцхајмерова болест. Артеријска хипертензија, шећерна болест, повишене вредности холестерола, гојазност, пушење, неправилан срчани рад (један облик аритмије), мождани удар, повећавају ризик и за Алцхајмерову и васкуларну деменцију. Начин живота такође може да представља фактор ризика за развој деменције, као што су физичка неактивност, социјална изолација, хронични стрес, лош сан, депресија, смањена когнитивна активност.
о Може ли се деменција одложити или спречити?
- Данас се сматра да се добар део случајева деменције може одложити, а неки чак и спречити уколико се фактори ризика добро контролишу у средњем животном добу и надаље. Дакле, неопходна је добра контрола крвног притиска, лечење дијабетеса, престанак пушења, контрола холестерола и одржавање телесне тежине. Затим, треба упражњавати физичку активност (брзо нодање, пливање, вожњу бицикла...). Потребно је 150 минута фикзичке активности недељно. Потребно је одржавати породичне и социјалне релације, лечити несаницу, апнеју у сну. Нелечена наглувост такође може водити ка изолацији и представља фактор ризика за деменцију, депресија такође. Према међународним студијама регулацијом поменутих фактора ризика могуће је одложити скоро половину случајева деменције, или учинити да она буде блаже испољена, а оболела особа дуже самостална.
о Колико раније пре појаве симптома почињу промене у мозгу које воде ка деменцији?
- Наравно, ово зависи од врсте деменције. Код Алцхајемерове болести 10, па чак и 20 година пре клиничких испољавања долази до накупљања једне материје - бета амилоида у мозгу. Нешто касније, пет до 15 година пре развоја симптома долази до накупљања неких других протеинских деривата и лаганог пропадања нервних ћелија, посебно у деловима мозга који су задужени за памћење. Неколико година пре развоја деменције може да настане субјективни утисак слабијег памћења, благи когнитивни поремећај, али тада особа још увек може да самостално функционише неко време. Благи когнитивни поремећај не мора обавезно да прогредира до нивоа деменције.
о Да ли "ментална" гимнастика заиста штити мозак?
- Под овим изразом подразумевају се активности које захтевају пажњу, памћење, планирање, решавање проблема и учење нових вештина. То су учење рада на рачунару, свирање музичког инструмента, учење страног језика, писање, читање уз анализу прочитаног, шах, укршреница, судоку. Треба мењати активности јер се мозак навикне ако је у питању увек иста активност, па је и ефекат мањи. Добра вежба је навести што више речи на одређено слово за минут, или што више животиња за минут, или описати хронолошки како је протекао претходни дан.
о Колико дигиталне технологије и и стална употреба телефона утичу на концентрацију и памћење?
- Постоје докази да претерана употреба дигиталних технологија може негативно да утиче на пажњу, концентреацију и неке аспекте памћења, међутим, нема доказа да она изазива деменцију. Телефон и интернет утичу на мозак тако да изазивају фрагментацију пажње јер честа обавештења, поруке, навикавају мозак на кратке интервале пажње. Последице тога су да се теже одржава концентрација на дужем тексту, чешће су грешке и осећај менталног замора. Такође, мозак се "улењи" јер се не памте више бројеви телефона, а ни чињенице које се одмах могу наћи на интернету. За мозак је много корисније пола сата читања књиге него три сата "скроловања".
о Који су симптоми које породица најчешће превиди?
- Најчешће се превиђају понављање истих питања, губитак иницијативе и интересовања, проблеми са финансијама, повлачење из друштва, дискретне промене личности.
Препоручујемо
СУВЕ ОЧИ ЗБОГ ТЕРАПИЈЕ? Упозорење фармаколога: Поједини лекови утичу на лучење суза
18. 07. 2026. у 07:00
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
ИРАН ПОСЛАО ХИТНУ ПОРУКУ НАШИМ КОМШИЈАМА: Немојте то да дозволите Америци!
ИРАН је данас упозорио Бугарску да не дозволи Сједињеним Америчким Државама коришћење своје територије за војне операције против Техерана, након што је бугарска влада најавила да ће тражити одобрење парламента за размештање америчких авиона за допуну горива у тој земљи.
21. 07. 2026. у 18:37
НОВА ФАЗА СУКОБА НА БЛИСКОМ ИСТОКУ: Иран први пут директно напао ову земљу!
ИРАН је саопштио да је у петак извео нове нападе на америчке објекте на Блиском истоку, укључујући и први директан напад у Сирији, након шесте узастопне ноћи америчких удара на иранске војне објекте.
17. 07. 2026. у 12:51
ДЕЧАК ЈЕО КОБАСИЦУ И УМРО: "Кад би знали шта крпељ може..." Први смртни случај у свету
РЕЧ је о првом познатом смртном случају на свету узрокованом овом алергијом.
23. 07. 2026. у 07:19 >> 23:04
Коментари (0)