ИНФАРКТ ДНЕВНО ПОКОСИ 13 ЉУДИ: Из године у годину повећава се број људи са дијагнозом кардиоваскуларне болести

САМО од последица акутног коронарног синдрома у нашој земљи дневно умре чак 13 људи, а од последица свих кардиоваскуларних болести чак 55.000 људи годишње.

Фото: Free Images Pixabay

Ова већ изузетно суморна статистика има тренд погоршања, па тако др Вишеслав Попадић, са одељења кардиологије у КБЦ "Бежанијска коса" упозорава да је новооткривених пацијената код којих се дијагностикују болести срца и крвних судова, сваке године је све већи.

Кардиоваскуларне болести су водећи узрок смрти и у свету и односе више живота него сви облици малигнитета заједно. Тај број умрлих је сада 18,6 милиона особа, а процене су да ће тај достићи готово 24 милиона годишње до 2030. године.

Атеросклеротска кардиоваскуларна болест (позната по медицинској скраћеници АСКВБ) водећи је узрок ових смрти, и чини четири од пет кардиоваскуларних смрти. Више од 300 милиона људи у свету живи с АСКВБ, док су још две милијарде људи у опасности.

АСКВБ настаје тако што долази до накупљања масних наслага у артеријама, и то је процес који траје, па је болест често неприметна или с врло благим симптомима, све док плаки суд, што може узроковати срчани или мождани удар, а у најгорем случају смрт.

- И поред савремених интервентних и фармаколошких видова терапије, смртност од ове болести је и даље у појединим земљама, нарочито у оним у развоју, изузетно висока - каже др Попадић.- Не само због тога што долази до самог развоја кардиоваскуларне болести, већ и због фактора ризика, који подстичу њен развој. Ту, пре свега, мислим на дијабетес, хиперлипидемију, гојазност, пушење.

Некад једноставно никада не дође до развоја значајне артеросклеротске болести, док има људи који у касним 30, 40 годинама имају неке од првих манифестација атеросклеротске болести, попут срчаног или можданог удара.

Водећи узрок настанка атеросклеротске кардиоваскуларне болести је висок ниво ЛДЛ холестерола. Пацијенти који су дуже времена изложени повишеним вредностима ЛДЛ холестерола имају већи ризик од развоја атеросклеротске кардиоваскуларне болести. Све студије јасно показују да што је изложеност већим концентрацијама холестерола дужа, ризик од атеросклерозе значајно расте. Тако на пример, особе које немају повишен холестерол и које воде рачуна биће у ризику за инфаркт миокарда, атеросклерозу тек после 60 године. Ипак, охрабрујуће је то да 80 одсто раних кардиоваскуларних догађаја може да се спречи, посебно бољом контролом ЛДЛ холестерола, који је фактор ризика који најлакше може да се промени.

- Повишени ниво холестерола не даје никакве симптоме, пацијент ништа не осећа, а може да има екстремно високу вредност холестерола - каже проф. др Катарина Лалић, ендокринолог у Клиници за ендокринологију, дијабетес и поремећај метаболизма у УКЦ Србије.- Не тако ретко, ако не постоји организовани скрининг праћења и лечења, догађа се да се тај повишени холестерол открије тек онда када се доживи инфаркт миокарда. Млади људи доживљавају инфаркт, а да је он могао бити спречен или бар смањен ризик за његово настајање, једном простом анализом: вађењем крви и мерењем нивоа холестерола.

Професорка Лалић упозорава да има и младих особа који су изложене високом холестеролу, и имају генетски поремаћај који се зове фамилијарна хиперхолестеролемија, стање које се наслеђује и уопште није ретко. И уколико се не препозна на време и не лечи, може се догодити да већ у 40-им годинама особе са фамилијарном хиперхолестеролемијом доживе инфаркт миокарда, а код неких тешких облика чак и око 20 године живота.

- У лечењу повишеног нивоа холестерола користе се статини, јер они прекидају синтезу холестерола и на тај начин га смањују. Са друге стране се показало после толиких деценија примене статина, да и ако се нешто налепило на крвне судове, направило атеросклерозу, статини могу значајно да стабилизују те наслаге да не буду трошне. Ако се не постигну задовољавајући ефекти са статинима, постоје додатни лекови, а последњи година имамо нову генерација лекова који су ефикасни, а који се дају у виду ињекција. Дају се једном недељно или једном у шест месеци и одржавају ниво лошег ЛДЛ холестерола у дозвољеним границама - истиче проф. Лалић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације