ВИТИНИ СТИХОВИ СЕ И ДАНАС ПЕВУШЕ: Никшић четврт века негује успомену на вечитог сањара, боема и великана поезије

Велиша КАДИЋ

16. 08. 2020. у 07:13

НАВРШАВА се 25 година откако се међу звезде преселио вечити скитач, песник, боем Вито Николић (1934-1994).

ВИТИНИ СТИХОВИ СЕ И ДАНАС ПЕВУШЕ: Никшић четврт века негује успомену на вечитог сањара, боема и великана поезије

Фото: Приватна архива

На старом никшићком гробљу, где почива поред једног бора, увек је мирно и тихо. Управо га он штити од оближње градске буке, али и јаке светлости. Вечна кућа по песниковој жељи - скромна и ненаметљива.

Заслужио је Вито љубав својих Никшићана, и има је и данас, када овај град у подножју Требјесе негује успомену на поету великана чији стихови се певуше после толико времена. Ходио је путем и беспућем, правио записе који су били литература, покушавао да побегне од опаке грудобоље и санаторијума у Брезовику, тражећи спас у кафанама и друмовањима. Пио је хладно пиво с градским носачима, а они су мезили поезију с песником, његову и других поета.

- Вито је бирао друштво - никшићки носачи имали су велике матуре... Петар Столица, Јово Џада, Ћале. Поетске вечери на отвореном. Ретко, јетко, топло, занимљиво. Сви који смо били Витова генерација данас га својатамо, без обзира на то да ли смо били део његовог кратког живота и у којој мери. Ја сам само један који дође и поразговара са Витом, додуше на другачији начин него што смо то чинили док смо друговали и друмовали пре више од четврт века у "Захумљу" или планинарском дому на Буковику - прича, за "Новости", Стево Вујичић (80), вечити планинар и спасилац.

НАШ саговорник "у душу" је познавао Вита.

- Био је боем најфинијег нерва. Уважаван, цењен, радо виђен. Баршунасте, али сетне лирике, хлеб је зарађивао у новинама, најдуже у "Побједи". Ходио је Црном Гором путем и беспућем, правио записе који су били литература. Умиривао је, тако, номада у себи. Пријатељ кафеџија, усмених приповедача, којих је тада било више, тумач живота у разговорима са врсним интелектуалцима, којих је тада било у Никшићу поприлично. Човек у чијем друштву су кафански часови неосетно текли. Дочекивао је зоре у биртијама задимљеним, у којима је бриљантни приповедач умовао, испраћао последње возове са никшићке железничке станице - наставља Вујичић.

ПОСЛЕДЊА ПЈЕСМА

Лежим на одру, тих упропашћен

до баналности, до горског стида,
улазе некакве црне гошће,
понека приђе и зарида.

Около сједе. Тихо и тужно.

Старци пуше, причају, кашљу
и опраштаху ми великодушно
све што се збило уз веселу чашу.

Врлине везу уз израз озбиљан,

причају са смијешком
(Испада, ето, да сам био диван,
смрти, моја једина грешко!)

Лежим на одру, тих, упропашћен,

Напољу сунце свакодневно сја.
Не знам да ли је ко ожалошћен,
али, заиста, јесам ја.

ВЕЧИТИ сањар дочекао је да оснује породицу на коју је био поносан, стекне нова пријатељства.

- Умро је у Подгорици, а сахрањен у Никшићу, у подножју Саборне цркве Светог Василија Острошког Чудотворца. Испратили смо га са стиховима његове "Последње пјесме". Када је сандук спуштен у раку, гробари су почели да бацају земљу и камење које је толико одзвањало да их и данас чујем. Када се сахрана завршила, а народ се почео разилазити, одједном се појавио професор Слободан Вујачић, такође Витов савременик и књижевник. Замолио је окупљени свет да се на тренутак заустави како би се он опростио од свог пријатеља. Тај говор после толико година још се памти - каже Стево, додајући да иако се град Никшић одужио барду песништва шеталиштем које носи Витово име, ипак недостаје споменик посвећен њему који би Никшићани китили цвећем.

БИОГРАФ песника "боловања, друмовања и лумповања", новинар и публициста Максим Вујачић, такође дели мишљење да је Вито симбол Никшића.

 

Фото: В. К.

Стево Вујичић на Витовом гробу

- Петнаест колена његових предака је из овог града. Он је Никшић учинио митским - каже Максим. - Аманет који ми је оставио испуњавам ево 25 година. Сачувао сам га од заборава, јер се тога највише плашио. Пола године пре него што ће да умре, као да је предосетио одлазак, па ме овластио да сачувам оно што је стварао. И би тако! Шездесет година његова поезија опстаје и актуелнија је данас можда више него икад пре.

 
ДОБРИ ДУХ НИКШИЋА

СУГРАЂАНИ су га прозвали "Добри дух Никшића", иако није рођен у овом граду. Рођен је 1934. године у Мостару, где му је отац Боривоје службовао као наредник Војске Краљевине Југославије. Већ у априлу 1941. са породицом је избегао у свој Никшић, где током рата губи најдраже: мајку, оца и старијег брата.

"Рођен сам у Мостару. Мајка ми је из Буковице, од Јегдића. Моји Николићи су из Озринића. Ја сам комплетан Никшићанин, иако већ дуго живим у Титограду", истицао је Вито, који је за "Побједу" писао репортаже "Црном Гором, путем и беспућем".

 Фото Onogošt.me

Мурал у центру Никшића који је урадила сликарка Милена Кривокапић

Никшић је био његов духовни и егзистенцијални ослонац и збирно средиште. Живећи у Никшићу и са Никшићем, "дружећи" се вољно - са кафаном, и невољно - са болницама и санаторијумима за плућне болести, Вито је успео да напише неке од најлепших стихова наше поезије.

Фото:В. К.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
КНАУС: Француска и Немачка блокирају гласање о Приштини у Савету Европе, Вучић ефектно апеловао на Макрона

КНАУС: Француска и Немачка блокирају гласање о Приштини у Савету Европе, Вучић ефектно апеловао на Макрона

ЏЕРАЛД Кнаус, шеф ЕСИ института и главни протагониста и менаџер кампање Аљбина Куртија, рекао је да постоји неколико држава чланица Савета Европе које се спремају да блокирају гласање за пријем тзв. Косова у Комитет министара, где помиње и две савезничке државе лажне државе - Француску и Немачку.

04. 05. 2024. у 12:59

Коментари (0)

УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА Вучић положио цвеће у школи Владислав Рибникар (ФОТО)