NAROD ODUŠEVLJEN SPOMENIKOM STEFANU NEMANJI: Okupljanja i fotografisanja na Savskom trgu (FOTO)

Š. MAROVIĆ

28. 01. 2021. u 16:15

НАРОД ОДУШЕВЉЕН СПОМЕНИКОМ СТЕФАНУ НЕМАЊИ: Окупљања и фотографисања на Савском тргу (ФОТО)

Foto: Petar Milošević

DAN posle svečanog otvaranja spomenika osnivaču srednjovekovne srpske države Stefanu Nemanji, visokog 23 metra, mnogobrojni žitelji prestonice došli su juče na Savski trg da vide grandiozni monument.

Ispred zdanja nekadašnje zgrade Glavne železničke stanice prisutni su uživali u razgledanju mozaika, a mnogi su ovu posetu ovekovečili foto-aparatima i mobilnim telefonima.

Posetioci nisu krili oduševljenje i ponos što je veliki župan, jedna od najznačajnijih ličnosti srpske istorije, konačno dobio svoje obeležje u Beogradu.

- Sramota je da do današnjeg dana u srpskoj prestonici nije bilo spomenika velikom Stefanu Nemanji, nadam se da je sada ta nepravda bar malo ispravljena - kaže Beograđanka Sofija N., za "Novosti".

- Otvaranje je bilo veličanstveno, a takav je i moj današnji utisak. NJegova visina i monumentalnost savršeno pokazuju kakve je zasluge imao za stvaranje naše zemlje. Mozaik je takođe fascinantan, a dovela sam i unuke da im bar malo bolje približim život naše najveće vladarske porodice.

Ni pandemija virusa korona nije omela narod da se juče tokom čitavog dana divi postamentu, na kom se nalaze četiri reljefa sa slikama iz Nemanjinog života. Na svakom koraku moglo se videti sevanje bliceva sa mobilnih telefona, ali i traganje za mestom sa najboljim kadrom za slikanje. Velike i lepe utiske građani, takođe, nose i sa rekonstruisanog Savskog trga, mesta koje je nekada bilo ruglo Beograda. Sada, uz zasađeno cveće i 250 stabala, ali i planski urađene staze i okolne ulice, teži da postane novi centar metropole i mesto koje će biti upisano u sve buduće turističke rute u Beogradu.

- Trg treba da bude upravo ovakav, širok i prostran, sa spomenikom osnivaču loze Nemanjića - kaže jedna starija dama. - Oduševljena sam i celim prostorom, a vidim da reka ljudi koja se slila u ovaj deo grada samo potvrđuje tu činjenicu. Vidi se da je svaki detalj pažljivo biran, svaka čast i majstorima koji su vredno radili da se ovo uspešno završi.

U tu besprekornost izrade uverili smo se šetajući Savskim trgom, najvećim u celoj zemlji, sa 20.000 kvadrata korisnog prostora. Svaka kocka planski je urađena, svaki detalj vešto isplaniran, pa je i kašnjenje, koje su prouzrokovali virus korona i nova crpna stanica, brzo zaboravljeno. Svi prisutni građani, koje smo u vedrom januarskom danu zatekli na trgu, složni su u jednom: spomenik Stefanu Nemanji je nešto što je bilo potrebno i našoj zemlji i gradu Beogradu.

 

Kompletan utisak o grandioznosti ovog prostora upotpunjuje staro zdanje bivše železničke stanice, izgrađeno davne 1884. godine. Uz rekonstruisanu fasadu objekta, urađeno je i dekorativno osvetljenje, a u narednom periodu očekuju se i radovi na njegovoj unutrašnjosti. Kada i to bude završeno, ova lepotica trebalo bi da postane Istorijski muzej Srbije. U njemu će moći da se dokumentuje i građanima izloži samo delić vredne zaostavštine koja se sada čuva u raznim depoima.

IZLOŽBA NA OTVORENOM

OSIM spomenika Stefanu Nemanji i Savskog trga, građani ispred ulaza u bivšu zgradu železnice mogu da posete izložbu na otvorenom (na slici) Istorijskog muzeja Srbije. Kao i čitav program, i ona je posvećena vladarima iz dinastije Nemanjić. Tako su se znatiželjni posetioci kroz priču na srpskom i engleskom jeziku bliže upoznali sa dostignućima Svetog Save, kraljeva Milutina i Dragutina, cara Dušana i ostalih ličnosti čuvene vladarske porodice.

A Muzej grada Beograda, koji takođe, još nema svoju zgradu, u spisak objekata o kojima se brine, juče je "upisao" i spomenik Stefanu Nemanji, čitav kompleks ovog monumenta.

- Velika nam je čast i izuzetno smo zahvalni jer nam je poverena briga o ovom umetničkom delu - istakla je Jelena Medaković, direktorka Muzeja Grada Beograda.

- Staraćemo se o njegovoj zaštiti, što podrazumeva brigu o svim konzervatorskim merama, s obzirom na to da je izrađen izuzetno kompleksnim vajarskim i slikarskim tehnikama. Ne radi se samo o livenju bronze, već imamo i scene urađene u bareljefu, mozaik rađen od venecijanske paste, koji se nalazi u unutrašnjosti spomenika, a postoje i delovi od stakla. Sve mere zaštite obuhvataju svaki materijal pojedinačno, a naravno da je naš posao i da ne dođe do propadanja tokom vremena.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (6)

Miki Zg

28.01.2021. 18:46

Svaki Srbin u Srbiji i u svijetu je oduševljen monumentalnim spomenikom S.Nemanji .Yugoslaveni u Srbiji su tužni ,uznemireni ,kritiziraju tu srednjovjekovnu veličinu Srbije ,Srba ,državnika ,a u Hr. čitajući portale komentatori izgubiše i ono malo razuma ( histerija ,srbofobija uživo ) !

Vuk

28.01.2021. 20:48

Prelep spomenik! Izgleda fantasticno! Nadam se u buducnosti da cemo imati jos takvih. Naprimer u zahvalnost gvodenom puku ili svim vojnicima iz prvog svetskog rata koji su ginuli za nasu buducnost. Znam da imamo na sve strane manje spomenike ali nam treba nesto veliko i lepo osmisljeno. Zivela Srbija

Ivan

31.01.2021. 14:40

Gospodo,svako iole normalan nemoze videti nista lose ili neprikladno na spomeniku. Samo zlonamerna osoba trazice kukolj u zitu. Ovan spomenik je radio umetnik a ne neko sa ulice. Ovan trg je bio ruglo,stratiste pijanica,narkonana,prostitutki,beskucnika I lopova. Bio je to lep trg za svoje creme,ali zapusten unisten dotrajao. Ovo je novo vreme I trazi promene na bolje. Onaj ko kaze da je spomenik ovakav ili onakav je pre svega zlonameran. Spomenik je lep trg je lep sve je lepse nego sto je bilo. A sve se menja I mi I okolina. Nemanja je bio osnivac I ratnik,vojskovodja,borac I drzavnik. I normalno da drzi mac. I car Lazar je drzao mac. I car Dusan je drzao mac. A Rastko, Sveti Sava sin velikog zupana je bio monah. I logicno je da Sveti Sava drzi krst . Povelju svakako drzi Nemanja jer se na kraju I on zamonasio. Nece otac protiv sina .Povelja mu dodje ko ustav ,kao zakon,kao ono amin. Mac simbol borbe za slobodu I osnivanje drzave a Povelja simbol po kome ce I kako ce narod da zivi.