МРКЕЛА ЗА “НОВОСТИ”: Успешнији у оделу него у копачкама!

ЦРНА стрела - Митар Мркела (10. јул 1965, Београд). Пројектован је у Црвеној звезди за наследника Драгана Џајића, још у време док је носио дрес ОФК Београда. Брз као муња, са ултралевицом, тресао је мреже и са 40 метара. Дебитовао је у плавом дресу тима са старе Карабурме са само 16 година и 16 дана (45-4).

- Карабурма је увек у мом срцу, одрастао сам у Вишњичкој бањи, играо за ОФК Београд од 11. до 18. године. Шансу ми је дао покојни Гојко Зец, коме дугујем вечну захвалност. У то време био сам најмлађи играч који је истрчао на прволигашке терене. Лепи дани... Враћао сам се на Карабурму и као тренер и као спортски директор. Жао ми је што је сада српсколигаш, али сам уверен да ће се врло брзо вратити тамо где му је место, у српску елиту.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Звонко Варга: Направио сам глупост века

* После две године стигли сте у Црвену звезду, да ли вас је прича да сте нови Џајић оптерећивала?

- Играо сам на Џајиној позицији, али смо били различити играчи. Тешко је било играти на месту на ком је блистао највећи играч свих времена са ових простора. Међутим, мени то није сметало, знао сам ко сам и шта могу, тако сам се и понашао. С друге стране, импоновало ми је што су ме поредили са националним Џајом, а како сам био свестан да је тешко испунити та очекивања, нисам се оптерећивао.

* На "Маракани" сте провели седам година (154-30), шта је обележило то време?

- Свакако три шампионске титуле, освјање два Купа и велике, међународне утамице. Сећам се дуела са Панатинаикосом, Розенборгом, Реал Мадридом...

* Према мишљењу многих, двомеч са "краљевским клубом", пред крцатим трибинама и у Београду и у Мадриду, представља и неку круну каријере?

- Били су то заиста мечеви за незаборав. Нисмо били лошији од Реала и несрећа је што их нисмо елиминисали. После 4:2 на "Маракани", која је подрхтавала свих 90 минута, изгубили смо са 2:0 на "Сантјаго Бернабеуу", а имали смо неколико сјајних шанси. Ипак, одлучио је сумњив пенал за Реал у Београду у смирај утакмице. А водили смо са 4:1. Ипак, за такве утакмице се игра у Црвеној звезди, и онај који то није прошао, осетио, не може да каже да је фудбалски успео.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Владимир Југовић: Фудбал сам играо јер сам га волео, никада нисам јурио славу

* Да ли сте задовољни својом каријером?

- Јесам, мада увек постоји оно - могло је и боље. Задовољан сам, иако нисам стигао тамо где сам могао. Кад то кажем, мислим на неки велики европски клуб. За тако нешто требало је и да играм мало више у репрезентацији.

* Зашто нисте?

- Мислим да је главни проблем лежао у томе што је промењен систем игре. Ја сам био класично крило, а почело је да се игра са два шпица, у формацији 4-4-2, у ромбу. И то је мало успорило моју каријеру. Тако сам ја у Звезди две-три године имао улогу другог шпица, у тандему са Бором Цветковићем, што ми и није одговарало.

* У репрезентацији иста слика?

- Ивица Осим, тренер кога изузетно ценим и као човека, играо је са само једним шпицом, Златком Вујовићем, са појачаном средином терена и без крила. И ја сам некако био алтернатива Сплићанину, који је био неприкосновен.

* У данашње време имали бисте олакшан посао?

- Да, мислим да бих много више постигао, мада, понављам, не могу да се жалим кад знам шта сам све у фудбалу постигао. Одиграо сам на само пет утакмица у националном тиму, а увек сам био на репрезентативном списку од 40 играча за велика такмичења. Али могу да се похвалим бронзаном медаљом на Олимпијским играма у Лос Анђелесу. Тада су селекцију водили Иван Топлак и Ивица Осим и играли смо заиста одлично.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Шекуларац за “Новости”: Глава није пратила ноге

* Добро сте играли и у иностранство, у Твентеу (61-10) сте били љубимац навијача?

- И у Холандији, а потом и у Турској, поново сам био класично крило, и на тој позицији сам био свој на своме. Холандска лига је била доста јака, скоро сви репрезентативци "лала" су играли у домаћим клубовима. Да поменем само Бергкампа, Винтера, Волтерса, Ван Брукелена, Ван Тигелена... Играо је и невероватни Ромарио, а касније и велики Роналдо. У то време Твенте је био четврти тим у Холандији, и заиста имам лепе успомене. Нису ме заборавили, и данас ме зову. Када се славило 40 година клуба ја сам изабран међу 40 најбољих. За 50-годишњицу, опет се моје име нашло међу 50 свих времена клуба.

Митар Мркела Фото: Н. Параушић

- Истекао ми је уговор и добио сам понуду за нови. Међутим, тада је још важило правило да нови клуб мора да плати обештећење иако играчу истекне уговор. Те 1993. године Бешикташ је Твентеу за мене платио милион долара. И ја сам финансијски добро прошао и преселио се у Истанбул.

* Имали сте уговор на три године, али сте Бешикташ (23-4) напустили после само годину дана?

- За то је крива она несрећна ситуација, рат. Било је много провокација, не од играча или навијача, већ од појединих медија. Нисам се осећао пријатно и вратио сам се у Холандију.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Савићевић: Звезда морала да има шесту звезду

* Како сте стигли у Камбур?

- У сезони 1993/'94. Камбур је имао лош учинак после пет-шест кола, закуцао се за дно и тражили су појачања. Тада су довели Хенрија Мареја из Гронингена, вероватно га се сећају навијачи Партизана, Јапа Стама, а онда сам стигао и ја, иако сам дуго раскидао уговор са Бешикташом. Добро смо одиграли током полусезоне, али нисмо успели да сачувамо прволигашки статус.

* После две године вратили сте се у земљу, играли шест месеци за Спартак, па се отиснули "преко баре"?

- Тако је, појачао сам Суботичане и после шест месеци отишао у Америку. Играо сам за Сент Луис мали фудбал током једне сезоне. Све је било доста другачије, имао сам 32 године, а требало се навићи на подлогу, мантинеле... Ипак, било је то лепо искуство и крај каријере.

* Из копачки право у функционерску фотељу?

- Судбина је то, скоро четири године сам био градски министар за спорт, што ми је донело други, организациони поглед на спорт. Веома је важно да заборавиш да си играо и да размишљаш на другачији начин.

* То вам је касније много помогло на другим радним местима?

- Све је ишло по, за мене, необичном сценарију. Прво сам четири године био председник ФС Београда, па две године тренер млађих категорија у ОФК Београду, да бих постао директор млађих категорија у Црвеној звезди. После четири године на "Маракани", вратио сам се у ОФК Београд и две године био спортски директор.

* Следи повратак у ФС Србије, и то на велика врата?

- Седам година сам био директор млађих селекција, и заиста нам је то време донело много добра. И ето, сада сам спортски директор у Звезди. Али морам да истакнем да сам све ово време учествовао у раду ФС Југославије, па Србије, као члан ИО и као председник Одбора за омладински фудбал. У четири-пет мандата сам био у Спортској комисији олимпијског комитета.

* Када се све сабере и одузме, испада да сте били успешнији као функционер него као фудбалер?

- Па, може да се каже. Са Звездом сам освојио пет трофеја, плус један са олимпијском репрезентацијом. А са млађим селекцијама, као функционер, били смо прваци Европе(У19) и света (У21). Заиста сам поносан што сам био део те златне приче