Etno-kuća Zavičaj domaćin međunarodne slikarske kolonije

KUD pogledaš, od bližih obronaka "krova Šumadije" Rudnika do horizonta, posvuda planinski visovi. Oštri kao piramida, teško pristupačna strma orlovska gnezda, ili obli, a neki pak kao visoravni. Mnogi čudni, tajanstveni izgledom, a još više prošlošću tuda prohujalih civilizacija, koju "pamte", a mi je tek naziremo. Tu, na lokalitetu Brdo Sela Trudelj, u Etno-kući "Zavičaj" traje treća, međunarodna slikarska kolonija "Zavičaj".

- Zlatka Pentova iz Sofije, njena zemljakinja Cvetanka Grnčarova iz Blagoevgrada, Tanja Nikolajević Veselinov, Vladan Micić Micke i Nebojša Nikolić, sve troje iz Beograda, Ratko Janković iz Bora, Peđa Rakićević iz Kragujevca, Ilija Drašović iz Gornjeg Milanovca - predstavljaju se učesnici kolonije.

Svako je na nekom deliću imanja, livadi ili pod starim vajatima, sebi uredio "atelje". Rakićević je magistar slikarstva, a u katalozima vodećih kritičara bio je među deset najboljih mladih slikara u bivšoj SFRJ. U San Francisku je proveo 13 godina.

- Drugi put sam u koloniji "Zavičaj" - priča Rakićević.

-Retko lep beg iz sumornog urbanog života. Izlagao sam širom Srbije, u galerijama SAD, pa i u čuvenoj Silicijumskoj dolini. Inspiraciju sam nalazio posvuda, a ona se ovde sama nameće. Kakav će biti opus kolonije, videće se na kraju, ali umetnost je uvek u oku posmatrača.

Učesnica brojnih kolonija po Srbiji, Zlatka Pentova, slika dela "Mesečeve kuće jedan i dva", a Cvetanka Grnčarova "Zavičaj jedan, dva i tri". Ushićene su neobičnom prirodom, dobrotom ljudi.

Etno-kuću u zelenim nedrima Grajske gore, Visa, Raslove, Kikova, šiljate Ostrvice i drugih vrhova, nad Crnom rekom, osmislila je i 2011. otvorila Ljiljana Mišić, koja je tu i rođena.

- Vratili su me ljubav prema zavičaju i želja da Nikolića imanje ne propada, poput, nažalost, brojnih seoskih domaćinstava - setno objašnjava Mišić. - Stvarali smo postepeno, porodica i ja, etno-kuću i sve oko nje. Još nismo prodali nijednu sliku iz zaostavštine kolonije, teško se od njih rastati. Jul i avgust su za posetioce iz gradova ovde "udarni", ali stižu i u drugim mesecima. Rado beru šumsko voće, pečurke, lekovito bilje.

Idejni tvorac ovih slikarskih okupljanja je Miloljub Baltić. I on poreklom iz Trudelja, i vatreni nostalgičar za rodnim krajem. Inače, inženjer kontrole avio-letova u Beogradu.

- Uz zavičaj, veliki sam poklonik umetnosti - kaže Baltić. - Svim slikarima u "Zavičaju" finansiram put, troškove za boje, platna i ostalo, dok im smeštaj i ishranu poklanja etno-kuća.

Prirodna lepota ne mami samo umetnike, nego i brojne turiste željne planinske tišine i svežine.

CENE

PRENOĆIŠTE u "Zavičaju" košta hiljadu dinara, sa doručkom 1.200, polupansion 1.500, pun pansion 1.900. Domaći sokovi od aronije, zove, jagode i kafa su po 50 dinara, pivo 90, litar vina 260. Na meniju su isključivo domaća jela. Ovde će važiti i vaučeri kojima Ministarstvo turizma stimuliše letovanja u Srbiji.