Vaspitačica, pedagog, slikarka, volonterka, živi 200 na sat: Verica (45) iz Bačkog Jarka sve stiže i kaže da je umetnost i deca pokreću

Naime, samohrana majka dvojice mladića, Nebojše i Mihajla, predsednica je i Sindikata opštinske Predškolske ustanove koja obuhvata vrtiće u Bačkom Jarku, Temerinu, Starom Đurđevu i Sirigu. Takođe, predsednica je Aktiva žena u Bačkom Jarku, volonter, organizator i učesnik mnogobrojnih dešavanja humanitarnog karaktera, likovnih kolonija, izložbi, promocija... I uz sve to, privodi kraju specijalizovane master studije za likovno obrazovanje na Strukovnoj školi za vaspitače.

TRENUTNO, u uslovima života vanrednog stanja, kada vrtići ne rade, svakodnevno je uz kolege u komunikaciji sa decom i roditeljima, radi u kol-centru za dostavu potrepština iz prodavnica penzionerima i prijavila se za volontiranje u opštinskom Crvenom krstu.

- Da ne mogu sve zamišljeno da postignem, ne bih ujutro ni ustajala iz kreveta - kaže Čupićeva. - Borac sam, ne prihvatam površnost i zaista uvek dajem sve od sebe, i sve što radim, trudim se da uradim najbolje što umem. Vanredno stanje, izolacija i policijski čas su mere kojih se svi u mom okruženju pridržavamo, jer smo, smatram, shvatili ozbiljnost situacije. Prvih dan-dva sam mislila da ću, eto, zbog trenutnog stanja, imati više slobodnog vremena. Međutim, brzo sam to popunila dodatnim obavezama. Ipak, u vreme policijskog časa imam više prostora za učenje, a tu i tamo uzmem četkicu i boje...

OMILjENA vaspitačica ne krije da joj je teško palo razdvajanje od "njene dece".

- I meni i koleginici je teško kao i mališanima. Svaki dan smo na "Skajpu", dajemo im predloge i ideje kako da ispune dan, dok ovo ne prebrodimo. U Aktivu žena, koji je jesenas obeležio četiri decenije od osnivanja, većina članica su starije od 65 godina i ne damo im da mrdnu. Imamo tu i jednu lekarku koja radi bez prestanka i znamo kako je. Nas desetak, koje smo nešto mlađe, organizovale smo se da svima budemo pri ruci. Takođe, uključila se i moja majka Emica, šije zaštitne maske, koje nosimo lekarima i radnicima u trgovinama.

Verica Čupić se najlepše oseća pred štafelajom Foto Privatna arhiva

Posebno je, kaže, posvećena sinovima i kući, kao majka i domaćica.

- Sve kućne poslove delimo i svako ima svoje obaveze. Stariji sin Nebojša završava Fakultet tehničkih nauka, a mlađi Mihajlo je u srednjoj školi. Već dugi niz godina praktikujemo da, bez obzira na to što se svakodnevno družimo i razgovaramo, nedeljom obavezno odemo na kafu i čaj i šetnju kejom. To mi u ovoj situaciji nedostaje i, kao i svi, nadam se da će pandemija brzo proći i koliko-toliko bezbolno.

SLIKARSTVOM je "zaražena" od rane mladosti. Zavolela je crtež i akvarel kao osnovac, završila srednju školu za dizajn "Bogdan Šuput" i od tada se ne odvaja od platna i štafelaja. Imala je pet samostalnih, veoma uspešnih izložbi, nastupila na više od 50 kolektivnih izlaganja, učestvovala i organizovala na desetine tematskih i humanitarnih likovnih kolonija za decu i kolege. Dobitnik je niza nagrada i priznanja od kojih joj je najdraže "Karlovačko zlatno kandilo" za najuspešnije umetničko delo Podunavske likovne kolonije u Sremskim Karlovcima.

- Slikarstvo je za mene život, izazov, avantura, posebna terapija... a u fokusu je žena. Figurom žene istražujem i prikazujem njenu emociju i borbu kroz istoriju, pre svega zbog ličnih osećanja - zaključila je Čupićeva.