KADA je pre četvrt veka od vladike osiječko-poljskog i baranjskog Lukijana, sa sedištem u Dalju u Hrvatskoj, dobio blagoslov da se bavi ikonopisom, Žarko Đukić (50), tada dvadesetpetogodišnji mladić, prelomio je: napustio je siguran majstorski posao sa metalostrugarskim zanatom u rukama, za koji se i školovao, latio se četkice i boje i počeo da stvara novi, svoj svet, o kojem je u detinjstvu sanjario.

Danas obeležava dve i po decenije umetničkog stvaralaštva u njegovim Pivnicama, na pola puta od Novog Sada ka Somboru, po svemu plodnog i veoma bogatog, za ponos i priču.

- Nije bilo lako ostaviti siguran posao i zaploviti uvek nemirnim umetničkim vodama - počinje priču, za "Novosti", Đukić. - Upozoravali su me, govorili da sam mlad i da će me to proći... Ali bio sam uporan i znao sam šta hoću. Želja da se bavim slikarstvom neprestano je tinjala u meni. Još kao dečak u osnovnoj, a kasnije i u srednjoj školi, neprestano sam crtao. Tada su me najviše interesovali stripovi, posle sam eksperimentisao, istraživao...

PROČITAJTE JOŠ - Dimitrovgrad - grad sa žicom umetničkom

IZA sebe ima "kilometražu" kojom retko koji zaljubljenik u umetnost može da se podiči. Učestvovao je na gotovo 300 likovnih kolonija i humanitarnih akcija u zemlji i inostranstvu i isto toliko kolektivnih izložbi, uradio je više od tri hiljade ikona za crkve i kućevne molitvene potrebe, dvostruko više slika, ulja na platnu na kojima su pejzažni motivi i mrtva priroda... a imao je samo tri samostalne izložbe.

- Jednostavno, ne stižem da napravim izložbu, da oformim fond slika autorskog rada koji bih predstavio kolegama i publici i pokazao dokle sam došao. Ipak, zadovoljan sam i srećan čovek. Radim ono što najviše volim i živim od toga, a to je danas veoma teško spojiti. Naravno, čim se ukaže prilika, eto nove samostalne izložbe.

Đukić je nastupao i zajednički izlagao u svim zemljama u regionu, osim u Mađarskoj, a samo prošle godine učestvovao je na čak 33 likovne kolonije.

- Svako okupljanje slikara je poseban doživljaj. To su susreti sa starim i upoznavanje novih kolega, njihovog rada, jedinstvena razmena iskustava, traženje sopstvenog izraza u novim okolnostima... pa je tako za mene svaka likovna kolonija podjednako značajna. Kao rezultat svega nije reč samo o novim radovima i iskustvima, već i o potvrdi prijateljstava.

Đukić je dobio blagoslov vladike Lukijana Foto S. Bajić


DELA, za koja mnogi kažu da publiku ostavljaju bez daha, najčešće stvara u ateljeu koji je napravio u okviru porodične kuće u Pivnicama.

- Sam talenat unapredio sam neprestanim sticanjem novih znanja. Mnogo sam radio na samobrazovanju. Slikarstvo je moj način života i smisao. Sve je usmereno ka slici. Svakodnevno radim najmanje sedam-osam časova. Najčešći motivi su mi stari, upotrebni predmeti i garderoba, kojih više nema. Vraćam ih na platno pa samim tim, opet nalaze svoje mesto u kućama. Najsrećniji sam kada u hladu pod krošnjom jabuke u mom dvorištu, iznesem štafelaj, srknem kafu i umočim kist u boju - kaže Đukić.

Đukić sa učesnicima likovne kolonije


DUHOVNOST

ŽARKO Đukić je oslikao ikonostase, freske i ikone u crkvi u selu Plužac, u oštini Osečina, odakle je rodom, u crkvama u Miličincima, Koceljevi, Donjoj Bukovici i u Somboru.

- Slikanje ikona, fresaka i ikonostasa me posebno ispunjava da na neki način doprinosim očuvanju i negovanju pravoslavlja, a i samog zanata. To pozitivno utiče na moju duhovnost, smiruje me i srećan sam što imam taj dar - ističe Đukić.


Đukić pored svoje slike "Kosovka devojka" Foto Privatna arhiva