Kad saksofon oplete žagubičko kolce

KADA je tridesetogodišnji mladić iz Suvog Dola, nadomak Žagubice, davnih pedesetih godina prošlog veka odlučio da proda dva vola i kupi saksofon, malo ko je verovao da će se pola veka kasnije u njegovu čast biti organizovana prva "Saksofonijada". Jovan Stanojević odsvirao je na ovom instrumentu narodna kola, koja se i danas čuvaju kao nacionalno blago.

Homoljka, žagubičanka, suvodolka, ribarka, lozničanka krepoljinka... Nije reč o ženama iz ovih mesta Istočne Srbije, već o narodnim kolima odsviranim na nesvakidašnjem instrumentu za ovu vrstu muzike. Zvuk saksofona, karakterističnog za džez i bluz, zamenio je frulu i harmoniku. Čaroban zvuk u magičnu melodiju spojio je popularni čika Jova.

IAKO Jovan nije među živima, njegov sin Periša Stanojević, uz pomoć čelnika Opštine Žagubica Safeta Pavlovića, predsednika i Živojina Trifunovića, Žike Bombe, savetnika za kapitalne investicije i dijasporu, čuva tradiciju i zvuk saksofona u Homolju.

- Sve je spremno za 18. jul, kada će biti održana "Saksofonijada" u Suvom Dolu - kaže Trifunović. - Biće takmičarski i revijalni deo. Očekujemo da veliki broj ljudi dođe na ovu nesvakidašnju smotru narodnih kola, koje nam je u amanet ostavio čika Jova, kako su ga ovde svi od milošte zvali.

PROČITAJTE I: Ustavna žalba poslednja nada

Jovan Stanojević bio je samouki saksofonista, ali je čak 15 njegovih kompozicija pohranjeno u arhivama Radio-televizije Srbije i Radio Beograda, kao vredno nacionalno blago. Ovaj srpski muzičar, rođen u Suvom Dolu 1927. godine, rastao je u muzičkoj porodici u kojoj su se pravile i svirale frule i klarineti.

- Moj otac je još kao dvanaestogodišnjak išao na svirke sa tada popularnim duvačkim orkestrom iz Žagubice, koji je vodio čuveni čiča Stanja - priča Periša Stanojević. - Kada je imao tridesetak godina, u jednom jagodinskom hotelu upoznao je saksofonistu, koji je svirao tada popularne šlagere. Probao je instrument i bila je to ljubav na prvi pogled. Prodao je stoku da ispuni svoju želju.

MNOGI su Jovu odvraćali od te ideje, pa čak i prodavac koji je gledao širom otvorenih očiju u momka u seljačkom odelu, koji nije tražio frulu, već instrument koji nikako nije išao uz njega.

- Kupio ga je i neprestano vežbao, danima i noćima, dok nije u potpunosti ovladao tehnikom sviranja - priča Periša o počecima svog oca. - Onda je sa harmonikašem Pavlom Babejićem počeo da ide na svirke. Narodu se sve više i više sviđao taj novi, karakterističan zvuk saksofona, i moj otac je bio sve popularniji.

Glas o Stanojevićevim narodnim kolima na saksofonu brzo se širio Jugoslavijom. Izvesno vreme proveo je i sa članovima požarevačkog orkestra "Veseli Moravci", koje je predvodio tada čuveni harmonikaš i kompozitor Vitomir Životić.

VIRTOUZ Jovan Stanojević

- Tata je 1962. godine snimio prvu ploču, što je bila privilegija malog broja ljudi - ističe njegov sin. - Snimio je i svoju kompoziciju "Nova homoljka". Ploča je postala "zlatna", jer je prodata u više od 100.000 primeraka, što je bio fantastičan uspeh. Tada je prvi put u našoj zemlji odsvirana i snimljena kompozicija narodne muzike na saksofonu.

USPOMENE Sin Periša Stanojević i Živojin Trifunović

SA svojim "Veselim Moravcima", Jovan Stanojević je obišao ne samo gradove i sela tadašnje Jugoslavije, već i Evropu. Svirao je sa raznim orkestrima i pratio mnoge pevače. Od RTS, pod upravom Bokija Miloševića i Branimira Đokića, do Milana Babića, Radiše Uroševića, Marinka Rokvića, Gordane Stojićević, Izvorinke Milošević, Radeta Jorovića, Nade Topčagić, Ljube Lukića, Raše Pavlovića, Bore Spužića Kvake...

USPEH Prva ploča, "zlatna", iz 1962. godine

- Komponovao je i snimio veliki broj srpskih i vlaških kola - navodi Periša. - Kvalitet njegovih kompozicija je u tome što su zasnovane na izvornim i autentičnim narodnim motivima, bez mešanja zvukova sa strane.

Jovan Stanojević preminuo je 1996. godine. Njegova kola su i danas, toliko godina posle nastajanja, na repertoarima svih naših saksofonista i drugih instrumentalista.