Ona je čuvarka prošlosti podno Kopaonika

KADA je diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, mladi etnolog Mirjana Gašić nije verovala da će raditi u struci, u rodnom Brusu. Ipak, nakon prakse u Narodnom muzeju u Kruševcu, vratila se u svoj kraj i upustila u neverovatnu naučnu avanturu. Počela je da pronalazi i arhivira vredno nasleđe potkopaoničkog kraja. I tako je za nešto manje od 30 godina dobila više od 2.000 dragocenih predmeta iz prošlosti.

U neke napuštene kuće i ambare, Mirjana je ušla verovatno prva posle poslednjih proteranih osvajača. Mnoge je porodice na planini iznenadila molbom da joj ustupe deo starog pokućstva. Započevši rad na osnivanju Zavičajne etnografske zbirke, u to vreme pri Domu kulture, postavila je temelje kasnijem Etnografskom muzeju, koji danas radi pri Centru za kulturu u Brusu.

- Sam muzej postoji i radi od 1990. godine, kada su postali elementarni uslovi za smeštaj eksponata u stalnu postavku - priseća se, za "Novosti", neumorna naučnica Mirjana Gašić. - Postavka je smeštena u nekadašnje podrumske prostorije privatne kuće porodice Sibina Jeličića, veoma lepe i arhitektonski i istorijski vredne zgrade, nastale krajem 19. i početkom 20. veka.

U izuzetan muzej ulazi se iz dvorišnog prostora kuće Jeličića. I odmah, u samom hodniku, postaje jasno da je temeljan rad bio potreban da se ceo prostor ispuni starinom. Kroz četiri prostorije eksponati su tematski grupisani, a u centralnom delu od oko 100 kvadrata predstavljena je kuća sa otvorenim ognjištem i svim pripadajućim elementima, od kotla na verigama, do naćve (mešajnika, drvenog sanduka za brašno i hleb).

- Tu su i drugi vredni predmeti: grnčarski lonci, crepulje sa sačevima, sofra (nizak okrugao drveni sto) sa malim stolicama - tronoškama, drvena polica za posuđe i drugi predmeti i rekviziti vezani za kuću - nabraja s ponosom sagovornica "Novosti". - Čuvamo i predmete vezane za stočarstvo - bačiju i bačijanje (stočarska sezonska staništa u kojima se vršila prerada mleka u sir, kajmak i kiselo mleko), kao što su karlice, kupice, čabrovi, zastruzi (drvene posude - okrugle kutije sa poklopcima, za držanje soli, sira i kajmaka), grudarica (predmet ručne izrade koji se koristio u procesu proizvodnje sira, za odvajanje surutke iz grude, po čemu nosi naziv), kao i mušku i žensku nošnju.

Tkačka radinost, sa razbojem i ćilimima, predstavljeni su u posebnoj prostoriji, kao i seoska soba iz 19. veka, sa drvenim krevetom, guberom, prekrivačima, ponjavama, kolevkom. Mirjana je restauracijom spasla i deo nameštaja Jeličića, četiri stilske fotelje, pisaći sto od orahovine i vitrinu iz vremena Obrenovića.

- Za istoriju Brusa u 19. veku važni su i eksponati od pečene zemlje - keramike, drveta i u manjoj meri metala, a u holu Centra za kulturu izložili smo i tragove srednjovekovnog života sa tvrđave Koznik - kaže nam Mirjana Gašić.

TAJNI SAVEZ U KUĆI JELIČIĆA

KUĆA Sibina Jeličića, pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika Kraljevo, eksponat je sam po sebi, jer je publikovana u najboljem duhu secesije, a sačuvani su brojni originalni elementi: prozorska stolarija, stilizovana monumentalna vrata sa okvirima, bogato obrađene ograde unutrašnjeg hola, stilizovani zidovi ograda trema, podne pločice, delovi nameštaja. U istoriji dom istaknutog poslanika iz Brusa ima izuzetan značaj, jer je skoro tri godine pre početka zvaničnog formiranja Balkanskog saveza i početka Prvog balkanskog rata, dakle, 1909. godine bila mesto tajnog susreta bugarskog kralja Ferinanda Koburga, crnogorskog serdara Janka Vukotića i regenta Aleksandra Karađorđevića.

Nasleđe Brusa izloženo u holu Centra za kulturu