Fazani i paunovi za lovište i trpezu

Iako je još pre tri godine započeo izgradnju farme za uzgoj fazana, Milan Đurić, građevinski radnik iz Šida, još nije u potpunosti realizovao svoju zamisao. Iako trenutno poseduje oko 500 primeraka različitih vrsta fazana i paunova, gradi nove volijere za smeštaj ptica i ima veoma ambiciozne planove.

- U volijerama na oko pet ari površine posedujem zlatne, dijamantske, platinaste, srebrne, te lovne fazane, kao i nekoliko primeraka paunova. Planiram da sebe na ovaj način zaposlim i zbrinem. Imam registrovano poljoprivredno gazdinstvo koje vodim sa suprugom Vesnom, ali zasad podsticaja za ovakvu proizvodnju nema - ističe Đurić.

On je svojevremeno imao farmu u Jankovcima, u Hrvatskoj, gde je nekada živeo, a onda ponovo počeo da se kući u Šidu. Volijere je sam sagradio kako bi sprečio ulazak glodara i grabljivaca, a deo dvorišta gde su bile sadnice jabuka i krušaka raskrčio je za uzgoj divljači.

Trenutno su volijere prekrivene folijom koja štiti ptice od prekomerne vlage i snega, a u proleće je uklanja da fazani imaju koliko-toliko prirodne uslove života.

- Posedujem inkubator kapaciteta 2.400 jaja i ležem fazane. U početku sam počeo samo sa po jednim parom od svake vrste. Fazanka u proseku snese 58 jaja. Pilići se hrane mešavinom kupovne hrane, kao i sva ostala živina, a kasnije kukuruzom. Naravno, potrebna je i zdravstvena zaštita, kako se ni bi pojavilo neko oboljenje. Sa četiri sedmice starosti, fazanski pilići su spremni za puštanje u lovište, a sa pet meseci se kolju i dobija se veoma ukusno meso - predočava Đurić.

Vesna dodaje da je fazansko meso bez masnoća i da je zato veoma traženo na tržištu.

- Dosad smo u manjoj meri nešto od fazanskog mesa plasirali na tržište. Na trpezi u našoj kući često su supa i meso od fazana - navodi Vesna.

Međutim, u ovoj proizvodnji ne ide sve baš glatko, jer, kako navode Đurići, da bi isporučivali fazanske piliće lovačkim društvima, moraju da poseduju i dodatne dozvole, što je komplikovano. Nije dovoljna registracija poljoprivrednog gazdinstva, već je potrebno dodatno registrovati i inkubatorsku proizvodnju. Đurići, međutim, ne odustaju. Već na proleće će prionuti na posao da dovrše započete volijere i povećaju broj pernatih lepotana.

PLAN 2.000 KOMADA

ĐURIĆEV cilj je da jato poveća na maksimalno 2.000 jedinki.

- Ako bi bilo nekog podsticaja i kada bi se proizvedeni pilići i meso mogli plasirati na tržištu, svakako bih povećao broj fazana, a uzgajao bih i ukrasnu živinu. Onda bismo kupili i nešto zemlje, i u tom slučaju bi moglo da se živi od ovog posla - veli Đurić.