Dva zvona za Crvenu Jabuku

U zabaČenom planinskom babušničkom selu Crvena Jabuka i danas se sa nesmanjenim žarom i zanosom prepričava poseta kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage, koji su na konjima došli u selo i doneli meštanima na poklon prelepa crkvena zvona koja i danas odjekuju planinskim vrletima oko Crvene Jabuke.

Kako je došlo do posete kraljevskog para jednom tako zabačenom selu, koje ni danas nema asfalt, za "Novosti" priča agronom iz Pirota, inače poreklom iz Crvene Jabuke, Gradimir Petković, čiji je predak najzaslužniji za posetu kraljevskog para ovoj zabiti.

- Za posetu kralja Crvenoj Jabuci najzaslužniji je moj daleki predak David Petković, koji je živeo do 1907. godine. Njegova porodica bila je izuzetno bogata u to vreme. Toliko su bili bogati da su sagradili seosku crkvu i pozvali kralja lično da prisustvuje osvećenju crkve. Dirnut činom Davidovim, koji je u to vreme bio poslanik u srezu Trnskom, gradu koji je u to vreme bio u granicama Srbije, kralj Aleksandar Obrenović sa kraljicom Dragom uputio se na konjima i na opšte oduševljenje došao u Crvenu Jabuku. Selu je poklonio dva prelepa crkvena zvona. Jedno je bilo poklon njegov lični, a drugi od države - priča čika Gradimir.

Tadašnja familija Petković, čiji je Gradimir daleki potomak, bila je daleko najbogatija u celom kraju, a do velikog bogatstva došla je nizom neverovatnih okolnosti.

- Moji preci došli su u Crvenu Jabuku bežeći pred zavojevačima sa Kosova. Najpre su se obreli u Nišu, ali su tu ubili Turčina, pa su morali da pobegnu negde gde ih nikada niko neće naći. Tako su došli u Crvenu Jabuku. Najstariji u familiji, Petko, živeo je siromašnim težačkim životom. Jednom prilikom dok je kosio travu čuo je razgovor dvojice prolaznika koji su pričali o kazanu zlata koje su sakrili u ataru sela, opisavši tom prilikom i tačnu lokaciju. Pričali su da su zlato ostavili pre mnogo godina i da ga još uvek nisu uzeli. Petko je otišao kući, rekao šta je čuo i ubrzo, nakon potrage, pronašao kazan zlata.

Petkovići su u još dva navrata dolazili do zlata. Jednom tako što su, kako kažu priče, ubili nekog Turčina, a treći put je bio zaista neverovatan. Iznad sela je prolazio put kojim su bogati trgovci na mazgama prevozili robu i zlato ka Istanbulu. Jedne večeri u dvorište Petkovića nabasala je mazga sa bisagama koje su bile pune nečega.

- Kada su videli da nema pratioca i da niko ne dolazi za mazgon, oni su skinuli bisage i imali šta i da vide. Bisage su bile pune zlata - kaže čika Gradimir.