RADULJICA GOST NOVOSTI: Preko pola sveta zbog Srbije

MESTO u nacionalnom timu posle propuštenog Evropskog prvenstva ponovo će zauzeti Miroslav Raduljica. Naš centar na reprezentativno druženje stiže iz daleke Kine, željan igre pred domaćim navijačima. Forma koju je pokazao u dresu Đangsu Dragonsa nagoveštava da je potpuno spreman da kao jedan od najiskusnijih predvodi novi sastav Srbije u mečevima sa Austrijom i Gruzijom.

- Kada imaš jasno postavljen sistem, novi igrači se brzo uklope. Mi, koji smo standardni, pomoći ćemo im. Zdrava je sredina i neće biti problema - ne sumnja Raduljica da će ovo biti još jedna uspešna akcija reprezentacije. - Dve pobede ne smeju da se dovedu u pitanje.

Pročitajte još: Srbija bez igrača iz Evrolige

Miroslav ne vidi neku posebnu razliku u odnosu na prethodna okupljanja.

- Dolazim mršaviji nego ikada i čudno je što nije leto, pošto smo obično zajedno kad je baš vruće. To je jedino drugačije. Jedva sam čekao da dođem, da vidim porodicu, prijatelje, saigrače... Uvek je lepo kad se vratiš kući i "odmoriš" malo glavu.

Poseban motiv za igrače će biti igranje pred domaćom publikom.

- Oni su naš "šesti igrač". Na tribine obično dođu gledaoci koji ne mogu na prvenstva. Lepo je igrati u Beogradu, ali i u Nišu, Kraljevu, Republici Srpskoj, Banjaluci... Mi smo košarkaški obrazovana nacija, ljudi prepoznaju nešto što je dobro. Ne mislim samo na taktičke stvari, već i naše drugarstvo i atmosferu. Mislim da mnogi mogu da se ugledaju na nas.

Raduljica je zbog povrede EP gledao uz male ekrane i to mu je baš teško palo.

- Nisam mislio da ću ikad toliko da budem nervozan. Pred finale sam se osećao kao da ja treba da igram. Nisam mogao da spavam, tresao sam se dok nije počelo. Gledaš ljude koji su ti bliski, a ti si na nekom laptopu i ne možeš ništa. Bezveze osećaj. Nisam igrao, ali i dalje znam sve akcije.

Velika minutaža i značajna uloga u kineskom prvenstvu mu je dobrodošla za rast samopouzdanja.

Pročitajte još: FIBA OSIGURAVA IGRAČE TOKOM "PROZORA" U KVALIFIKACIJAMA ZA SP: Plaća se i lečenje

- Otišao sam tamo da bih igrao. Imam dobar odnos sa trenerom Memijem Bećirovićem, on je jedan od razloga što sam tu. Osetio sam da mogu da uradim mnogo i da je ovo pravi potez za moju karijeru. Trebalo mi je vremena da se naviknem na mnogo grublju igru, ali sve je bolje i bolje. Najveća razlika u odnosu na druge lige je u pravilima, ekipe imaju dva stranca, četvrtina je 12 minuta. Šutira se mnogo, veliki broj poena, nešto slabija odbrana. Moja ekipa je sa ovim trenerom već tri godine, pa sve više liči na evropske timove.

Komunikacija sa domaćim igračima je veoma dobra.

- Družim se sa Kinezima, a oni nisu navikli na to. Uvek kao stranci dolaze Amerikanci koji nisu otvoreni za druženje. Ja im dodajem i lopte na terenu, što je za njih potpuno čudno. Obično stranci samo šutiraju. Igram istu košarku u svakom timu, oni su to prepoznali i mislim da me baš gotive.

Ipak, na pitanje da li mu je lepše da igra u reprezentaciji nego u bilo kom klubu, Raduljica kao iz topa odgovara:

- Naravno. Uvek je najlepše u dresu Srbije.

ČITAM KNjIGE, OBILAZIM, MEDITIRAM...

SLOBODNO vreme Raduljica koristi za svoja interesovanja, kojih ima mnogo.

- Uglavnom sam sam. Meditiram, čitam knjige, gledam filmove, odmaram se. Pretražujem po Vikipediji. Počnem sa jednom temom, a završim na grčko-turskom ratu 1922. Odem nešto i da obiđem...