MILjENICI Novosađana, odbojkaši Vojvodine, vladavinom u igri preko mreže obeležili su čitavu epohu i direktno doprineli da se srpska odbojka vine do neslućenih visina. Naš najuspešniji odbojkaški kolektiv kuburi s manjkom prostora u trofejnoj klupskoj sali gde se na policama pehari ređaju u tri reda. Jer, za 73 godine postojanja kluba, osvojili su čak 35 trofeja, statistički gledano, svake druge godine - pobednički pehar. Šampioni države bili su 16 puta, 15 puta osvojili su nacionalni kup, tri puta pobedili u Superkupu, osvojili evropski Čelendž kup i pored toga u dva navrata bili treći i sa bronzom se vratili sa fajnal-fora odbojkaške Lige šampiona u Bolonji 1996. godine.

Bili su Novosađani neprikosnoveni u poslednjoj deceniji prošlog veka, kada su zaredom devet puta, od 1992. do 2000. godine zauzimali nacionalni tron i beležili evropska putešestvija. Sjajnim rezultatima, posle nekoliko godina pauze, ponovo su na istom, pobedničkom kursu već tri godine zaredom, namereni da još dugo vladaju i demonstriraju najbolji servis, prijem, blok i smeč.

GOTOVO pola veka od osnivanja egzistirali su kao amaterski klub, da bi stvari krenule nabolje osamdesetih godina prošlog veka kada je Rajko Kijac, iskusni i trofejni odbojkaški strateg, preuzeo klub i ponudio recept za pobedničku strategiju. Ekipu je poveo Doroš Lešek, kojeg su "oteli" ekipi zagebačke Mladosti. Tada su odbojkaši dobili prostor u novoizgrađenom "Spensu" i konačno nadigrali Zagrepčane i preuzeli primat u čitavom regionu.

POPULARIZACIJA ODBOJKAŠKI Vojvodine su popularisali svoj sport, Ruse i Grke vodili u Vrbas, Klek, Srbobran, Maglić, Kikindu, sa Partizanom otvarali dvorane u Vojvodini, igrali u Bačkoj Palanci, Adi... uspeli su da po školama razviju sekcije odbojke, posebno u "Svetinoj gimnaziji" kod legendarnog profesora Marovića. - U to vreme sam rekao mom velikom prijatelju, Miloradu Kosanoviću, da će odbojkaši biti popularniji od fudbalera. Pružio mi je ruku - priča Vislavski.

- To je bio rezultat organizacionog promena koje je uveo Rajko Kijac - kaže Miroslav Vislavski, najuspešniji generalni direktor kluba. - Lešek je krenuo sa ozbiljnijim profesionalnim radom, povećao obim treninga, što je urodilo plodom, ali je došlo i do kratkog zastoja, jer je Partizan dva puta uzastopno osvojio prvenstvo. Ipak, Vojvodina je ostala u vrhu i tada krenula da diktira nove vrednosti.

NOVA kadrovska prestrojavanja usledila su 31. decembra 1991. kada se Kijac penzionisao a klub preuzeli Miroslav Vislavski, kao generalni direktor, i Nikola Marić, tehnički direktor.

- Funkcionisali smo u veoma neizvesnim okolnostima, nije više država bila garant sportskih klubova koji su bili prepušteni sami sebi i tržištu. Živeli smo od sponzorskih aranžmana "Š-panonija komerc", Vladimira Šiške a veliki sponzor bio nam je i "Karneks". Vratili smo titulu u Novi Sad 1992. i tada je zapravo krenula serija. Živeli smo od sponzorstava, dobročinstava i to je bio najveći rezultat i uspeh jer smo u nevreme stvorili materijalnu bazu bolju nego drugi - objašnjava Vislavski.

STRUČNI rad, na temeljima Lešeka, nastavio je Zoran Gajić, ispostaviće se, naš najuspešniji selektor, ovenčan zlatnom olimpijskom medaljom, nastavio Miško Kijac, njegov asistent i najuspešniji trener, pa Slobodan Galešev, Radovan Dabić, Strahinja Kozić, Nikola Salatić, Nedžad Osmankač, Siniša Gavrančić... To je bio model Novosađana, da igrači po završetku karijere preuzmu trenerski posao u klubu od "petlića" pa sve do prvog tima.

- Gajić je vezao dve titule, predao palicu Kijcu i 1995. godine smo sačuvali osnovnu postavu u ekipi. Tada nam je sigurnost ulivala Rafinerija nafte, sponzor, skidale su se sankcije, plasirali smo se u Ligu šampiona, i osvojili 1996. treće mesto u Bolonji, stalno bili učesnici evropske elite i među 10 najboljih ekipa. Rekao sam 1992. godine, sećam se dobro, na ceremoniji proglašenja sportiste Novog Sada, pred punom salom, da će odbojkaši vladati do 2000. godine. To se i ostvarilo - priča Vislavski.

NOVOSADSKI odbojkaši su u to vreme zauzimali veliki prostor u medijima, mečevi su bili prenošeni na televiziji, Velika dvorana "Spensa" bila je puna i na domaćim, posebno kada su gostovali rivali Crvena zvezda, Partizan, Budućnost, i inostranim duelima. Ne zaboravlja se duel u Ligi šampina kada je gostovao čuveni Sisli pred 12.000 navijača, jednako kao i u duelu sa Čestahovom...

- U toj deceniji beznađa, bili smo istinska radost Novosađana a naš model primenili su Smederevo, Požarevac, Kraljevo, Podgorica i Budva, svi osim beogradskih klubova. Naš nacionalni tim je 1995. godine sa okosnicom iz Vojvodine, krenuo sa prvim rezultatima. U Atini posle sankcija dobili smo poverenje Grka, igrali po ubrzanom sistemu, plasirali se na EP i osvojili medalju - kaže Vislavski.

Prva olimpijsku medalja naše odbojke je bronza osvojena 1996. u Atlanti, kada je Gajić vodio Đorđa Đurića, Vladimira Bateza, Slobodana Boškana, Andriju Gerića tadašnje i Žarka Petrovića, Nikolu i Vladimira Grbića, Bobu Kovača bivše igrače Vojvodine. A zlatno krunisanje ove generacije odbojkaša došlo je na Olimpijskim igrama 2000. u Sidneju. Istorijski uspeh ostvarila je reprezentacija koju je s klupe vodio Zoran Gajić a iz Vojvodine su igrali Vladimir Batez, Slobodan Kovač, Slobodan Boškan, Đula Mešter, Vasa Mijić, Nikola Grbić, Vladimir Grbić, Andrija Gerić, Veljko Petković i Igor Vušurović. Toliko argumentovano su se hvalili Novosađani, da je Vojvodina reprezentacija a Novi Sad - najveći odbojkaški grad na svetu.

REPREZENTACIJI DALI 53 IGRAČA

REPREZENTATIVNE uspehe, od onih početnih do najvećih jugoslovenske i srpske odbojke, značajno su obeležili igrači koji su pre ili kasnije nosili dres Vojvodine. Ukupno njih 53:

Andrija Gerić, Bojan Janić, Borislav Petrović, Branimir Perić, Branko Roljić, Dejan Bojović, Đorđe Đurić, Đula Mešter, Dragan Ristić, Dragan Vermezović, Dražen Luburić, Edin Škorić, Ekrem Lagumdžija, Goran Marić, Igor Vušurović, Ivan Knežević, Konstantin Čupković, Luka Čubrilo, Mirko Ivović, Marko Podraščanin, Marko Samardžić, Milan Katić, Miloš Vemić, Miran Kujundžić, Nikola Grbić, Nikola Salatić, Novak Stanković, Slobodan Boškan, Slobodan Kovač, Stevan Simić, Strahinja Kozić, Vasa Mijić, Veljko Petković, Vladimir Batez, Vladimir Grbić, Vladimir Mladenović, Marko Zlatić, Branislav Dobrodolski, Branislav Terzin, Dragan Nišić, Dragan Čučković, Dušan Višekruna, Jovan Đurić, Mihal Potran, Petar Stanić, Radovan Dabić, Slobodan Galešev, Stevan Vujasinović, Uroš Ribarić, Velibor Ivanović, Žarko Petrović, Zoran Olajić.



VELIKANI

Velikani kluba su Andrija Gerić, dr Boriša Vuković, Branislav Otić, Đorđe Đurić, Đula Mešter, Igor Vušurović, Milorad Kijac, Miroslav Vislavski, Nikola Grbić, Rajko Kijac, Slobodan Boškan, Boba Kovač, Vasa Mijić, Veljko Petković, Vladimir Batez, Vanja Grbić, Žarko Petrović i Zoran Gajić.

Vojvodina svake godine organizuje međunarodni turnir velikana u znak sećanja na rano preminule odbojkaše Radovana Dabića i Žarka Petrovića.


SPONZORI

Novosađanima je sponzor bio "Najki", sve do 1999. kada je prekinuta saradnja zbog NATO agresije. Tada ih je preuzela "Puma", pa "Asiks".

Marko Milićević je najuspešniji predsednik kluba, sa tri uzastopne titule i treće mesto u KEŠ. Bili su tu Nedeljko Šipovac i Đorđe Mihajlović a sada je Dragoljub Zbiljić. Sportski direktor Nikola Marić bio je sve do prošle godine kada je funkciju preuzeo Slobodan Boškan. U direktorskoj fotelji posle Vislavskog sedeli su Boba Antonić, Goran Ćato, Vasa Mijić i sada Nikola Salatić.