Dragoslav Stepanović u neverici zbog smrti legendarnog saigrača: Petka sam tražio u boljim vestima

DANIMA sam mog Petka tražio u novinama, ali u onim boljim vestima. Čuo sam da mu je pukao čir, da je obilno iskrvario, da mu je pronađen virus korona... Ali sam posle svega toga tražio vesti da se oporavio, da će uskoro iz bolnice. Ja i dalje ne verujem da je moj veliki prijatelj otišao tako lako i tako brzo. Onakav borac, onakav sportski tip, onako mentalno i fizički jak čovek...

U neverici je u razgovoru za "Novosti" ređao rečenice, sa velikim uzdasima između njih, 71-godišnji Dragoslav Stepanović, koji nam se javio iz Nemačke i svedočio o decenijskom prijateljstvu sa pokojnim Ilijom Petkovićem, koji je pre dva dana posle kraće bolesti izgubio životnu bitku na KBC Bežanijska kosa.

Fudbalska Srbija se oprašta od legendarnog fudbalera OFK Beograda, nekada najboljeg desnog krila Evrope i sveta, reprezentativca Jugoslavije, selektora Srbije i Crne Gore, predsednika Fudbalskog saveza Beograda. Čoveka koji je svojim šarmom i vedrim duhom bio na čelu kolone večitih optimista. Legendarni Petko je šalom, vicom, osmehom otvarao sva vrata i sva srca. Preminuo je pre dve noći posle poteškoća sa pucanjem čira na dvanaestopalačnom crevu, posle pozitivnog testa na virus korona, pošto je nekoliko dana bio na respiratoru u bolnici.

- Petko je bio ljudina, čovek vedrog duha, sportista od glave do pete. On i ja smo s ponosom igrali fudbal u vreme kada se kamionom išlo na utakmice, kada smo nosili svoju hranu od kuće i delili je na dva dela, da imamo šta da jedemo i na povratku u Beograd. Bio je veliki sportista, uvek je donosio prave odluke, pa mi je nejasno zašto se nedavno izlagao riziku, kada je išao da deli sportsku opremu po Srbiji - kaže Stepanović.

Popularni Stepi i Petko su delili istu svlačionicu na Karaburmi od 1966. do 1973. godine, kada je Dragoslav Stepanović nosio dres OFK Beograda. Ilija Petković ga je nosio od 1964. do 1973, pa posle francuske epizode u Troa i od 1976. do 1983. godine.

- Da sam mogao da se čujem sa njim pre samo dve nedelje, rekao bih mu da se više i bolje čuva. Mi smo imali vojničke treninge kao mladi igrači. Ja sam preživeo 123 operacije. Danas kada vidim da nakače senzore igračima na leđa tokom treninga, da se privatnim avionima ide na utakmicu i sa utakmice, da mašine skoro odlučuju umesto ljudi, shvatim koliko je Petko bio deo nekog drugog vremena. Ponavljam, jednostavno ne verujem da ga nema. Ovo što se njemu dogodilo je opomena za sve nas starije - dodaje Stepanović.

Setio se Stepi i igračkih dana, kada smo mu ređali imena sa jedne fotografije iz naše arhive na kojoj su u generaciji iz 1968. godine pored njega i Ilije Petkovića još i Miloš Milutinović (na slici dole, drugi sleva), Slobodan Santrač (dole u sredini), Dragoslav Šekularac (dole drugi zdesna) i drugi.

Ilija Petković (dole desno) u dresu OFK Beograda 1968. godine Foto T. Mihajlović

- Kakva je to generacija bila... Nikoga se nismo plašili, a znam koliko su brinuli drugi kada krenu na utakmicu sa nama. Jedne godine nas je trenirao Žarko Mihajlović i noć pred utakmicu sa Hajdukom u Splitu, terao je mene, Čekija i Petka u krevet, jer je znao da se kartamo u sobi. Kuca nam trener na vrata, mi se na trenutak ućutimo, a Petko pita Žareta kolike su premije za sutra ako pobedimo. Kada je trener dao odgovor, samo se začuo Šekijev glas: "Pa ja sam onda, čoveče, ovoj dvojici već uzeo duplu premiju..." - prisetio se Stepanović jedne od mnogih anegdota iz vremena fudbalske romantike.

FILIPOVIĆ: NAPUSTIO NAS VELIKI ČOVEK

ZORAN Filipović i Ilija Petković bili su rivali na terenu i saradnici van terena.

- Uvek smo imali probleme kada krenemo na meč sa OFK Beogradom, jer je Petko bio strah i trepet za sve. Kasnije smo sarađivali u Fudbalskom savezu kada je Santrač bio selektor, a bio sam i direktor kada je on vodio reprezentaciju. Napustio nas je veliki čovek i još ne mogu da verujem da ga nema - kaže Filipović.

Sa Francom Bekenbauerom pred SP u Nemačkoj 2006. Foto N. Paraušić