Boaći: Nedostaje mi sport kojem sam posvetio život; Natho: Nosio bih crno-beli dres i kad ugovor istekne

OPAKI virus paralisao je i zatvorio čitav svet, u istom karantinu su, pored ostalih građana, i sportisti.

Zbog profesije kojom se bave, stranci fudbaleri iz Crvene zvezde i Partizana nisu se vratili u svoje domovine, gde bi sigurno mnogo lakše prebrodili ovaj težak period.

Ipak, napadač crveno-belih iza Gane Ričmond Boaći kao i izraelski vezista "valjka" Bibras Natho odlično u Srbiji podnose izolaciju, treniraju vredno u kućnom ambijentu, poštuju sva pravila i instrukcije, što su istakli u paralelnom intervjuu, za "Večernje novosti". Obojica jedva čekaju da korona doživi poraz i da se vrate na teren i krenu u nove sportske i životne pobede.

PITANjA ZA STRANCE "VEČITIH"
1. Kako se snalazite mesec i po bez fudbala?
2. Šta najčešće radite u slobodno vreme, kojeg ima neuobičajeno mnogo?
3. Koliki je značaj porodice u ova teška vremena?
4. Da li vam nedostaje fudbal i koliko?
5. Kakvo je vaše mišljenje o virusu koji je paralisao čitavu planetu?
6. Da li vam je teško što niste u svojoj zemlji i da li ste imali želju da se vratite?
7. Ko vam je najviše nedostajao za vreme izolacije?
8. Koliko je korona poremetila život u vašim zemljama i znate li nekoga ko je oboleo?
9. U kojoj meri su vam klub i saigrači pomogli da se snađete u vanrednoj situaciji?

RIČMOND BOAĆI

1. Zahvaljujem Bogu što sam dobro. Nije bilo lako, ali ovo je svetska kriza, pa živim i ponašam se kao i svi drugi. Uz to, treniram kod kuće da održim formu, jer moram da radim najbolje što mogu kako bih se što spremniji vratio fudbalu i svom poslu. Dobra stvar je što sam se oporavio od povrede.

2. Posle treninga u kući i nekih osnovnih vežbi, najviše gledam filmove, igram FIFA "plejstejšn" i stoni tenis. Mogu da se pohvalim da najbolje igram pinpong od svih fudbalera Crvene zvezde, sada sam se još više uigrao i biću još dugo na tronu.

3. Nije lako, jer porodica je za mene sve, a sada sam želeo da budem sa najbližima u Akri. Ipak, čovek mora da se prilagodi i ovakvim nedaćama da bi još jači prolazio kroz život. Uzdam se u ljubav i veru i znam da će se Gospod brinuti za moju porodicu kao i uvek.

4. Nedostaje mi fudbal, on je moja strast, sve... Ceo život sam mu posvetio. Ponekad sanjam kako igram i probudim se, onda dođem sebi i kažem: "Vau, nema igre, treninga i utakmica." Pravi košmar.

5. Nikada nisam mogao da zamislim da ovako nešto može da se desi, ali niko i ne može da predvidi šta donosi budućnost, tako da uvek moramo biti oprezni i spremni da se borimo protiv svega što želi da dovede u opasnost ovaj naš veliki svet. Uzdam se u medicinu, znanje i ljudsku pamet da će se pronaći način kako da se ovaj smrtonosni virus što pre pobedi


7. Najviše mi nedostaje porodica.

8. Zaista ne poznajem nikoga ko je zaražen, ali sam uz sve ljude koji su oboleli. Bez obzira na to da li smo bogati ili siromašni, beli, crni, žuti ili braon, ovaj virus može sve da napadne i zato su nam u ovim vremenima svima potrebni razumevanje i ljubav.

9. Svi iz kluba su bili fenomenalni, igrači se drže i podržavaju fantastično. U stalnom smo kontaktu. Imamo neverovatnu grupu, kao i trenere koji stoje iza nas, pokazali su previše brige i ljubavi. Navijači su takođe slali poruke da su sa nama. Ništa nam nije falilo, poštovali smo sve instrukcije, a ja sam dirnut i oduševljen kako se srpski narod ponašao i borio protiv virusa.

10. U Srbiji se odlično osećam, Zvezda je moja druga kuća i uvek ću je doživljavati kao nešto posebno. Nikad neću otići, igrao u njoj ili ne.

BIBRAS NATHO

1. Nije dobar momenat, teško je bez treninga 40 dana. Ovo što se dešava je nešto veće i jače od svih nas. Najvažnije je da svi ostanemo zdravi, a povratak treninzima će, nadam se, doći u najkraćem mogućem roku.

2. Igramo se po ceo dan. Imam tri dečaka i trudimo se da stalno smišljamo neke nove igre i zabavu, što baš i nije lako. Specijalni su ovo momenti za sve nas jer inače nemamo dovoljno vremena da se posvetimo jedni drugima.


4. Nedostaje mi fudbal na televiziji, ali mnogo više treninzi i naše utakmice. Ne pratim belorusku ligu i ništa na televiziji, jedino gledam moju decu kako igraju "plejstejšn".

5. Situacija je takva da niko nije očekivao ovako nešto. Ovo je nešto novo i potpuno iznenađujuće za sve nas. Moramo da slušamo instrukcije nadležnih i poštujemo ih što i radimo od samog početka vanrednog stanja.

6. Veoma mi je teško što nisam sa ostatkom svoje porodice. Najviše mi nedostaje majka, kao i sestra, stalno smo u kontaktu. Nema šta mnogo da se priča, ništa nije u našim rukama, ne možemo ništa, da promenimo, samo da se prilagodimo.

7. Fudbal. Sve mi nedostaje u vezi sa fudbalom, da treniram, igram. Nedostaje mi adrenalin, pobede, to su osećaji koji sigurno puno znače svakom profesionalcu.


9. Čujem se saigračima, najčešće sa Stojketom, Markecom i pomoćnicima iz stručnog štaba. Normalno i svi oni su u istoj situaciji, podržavamo se međusobno i moram da priznam da mi mnogo znači što imam takve ljude u okruženju.

10. Osećam se sjajno u Partizanu i Beogradu od momenta kada sam stigao. Imam još dve godine ugovora, a u fudbalu se nikada ne zna. Ako se nastavi sa ovim trenerom, stručnim štabom ne vidim zašto ne bismo nastavili zajedno ne samo dve naredne godine koliko mi važi ugovor, već i kasnije.