Predrag Mijatović: Real je moja radost, a Holandija tuga

BIO je kralj kraljevskog kluba. Dovoljno za jednu karijeru. Ali Predrag Mijatović (19. 1. 1969, Titograd) nije bio samo as Real Madrida, kome je doneo titulu evropskog prvaka čekanu 32 godine. Dubok trag ostavio je gde god je igrao, u Budućnosti, Partizanu, Valensiji, Fiorentini... Reprezentativac Jugoslavije (73-26), drugi igrač Evrope 1997. godine...

o Počeli ste u Komu, a preko Budućnosti (72-10) stigli u Partizan (104-45), iako ste dobili akontaciju od Hajduka?

- Kao klinac, bio sam hajdukovac, "bili" su imali dosta navijača u Crnoj Gori. Cilj mi je bio da igram u nekom od klubova velike četvorke. U Zvezdu su svi otišli, i Dejo, i Darko Pančev... Na Partizan sam bio malo ljut, bili su zainteresovani, ali to nije bilo to. Opredelio sam se za Hajduk, logika je bila da ću tamo imati pravi status. Međutim, počela su komešanja, ja sam vratio pare Splićanima, a onda sam u meču protiv Partizana u Podgorici odigrao baš fenomenalno. Proradio je u meni inat, a u Partizanu su se posle te utakmice potpuno promenili.

PROČITAJTE JOŠ: Darko Pančev: Srce za Zvezdu i pored novca Hajduka i pritiska Partizana

o I tako ste stigli u Partizan... Za tri godine u Humskoj, titula i Kup?

- Zadovoljan sam, jer bilo je to vreme Crvene zvezde, koja je imala sve u svojim rukama, domaći šampionat, Evropu, svet. A mi smo se opet veoma dobro nosili s njima...

o Tri godine i u Valensiji, na 104 utakmice postignutih 56 golova, vicešampionska titula, fudbaler godine u Španiji...

- U Valensiju sam otišao kao veliki talenat, ali sam njima bio praktično nepoznat, jer sam došao iz zemlje gde se živelo s političkim problemima. Imao sam sreću da su me gledali trener Gus Hidink i nekoliko skauta, ali sam u Španiji ipak počeo od nule. Napravio sam lepu karijeru, što je bila dobra vizitkarta za ono što se posle dogodilo.

o "Dogodio" se Real Madrid, prelazak je bio spektakularan?

- Uh, bio je to turbulentan transfer. Predsednik Valensije Pako Roč je bio veoma ambiciozan, hteo je da po svaku cenu sa trona skine Real i Barselonu. Kako smo osvojili vicešampionsku titulu i igrali u finalu Kupa, mislio je da to može. Ali to je značilo da mene neće da proda. Klauzula za odlazak iznosila je 10 miliona dolara, a to je kao danas 100 miliona! Jedini koji su to mogli da plate su Real i Barsa. I kada je "kraljevski klub" izneo konkretnu ponudu, sve je bilo na meni. I ja sam je prihvatio.

PROČITAJTE JOŠ: Zoran Filipović: Golovi su moja lična karta

o Tada praktično nastaje haos, niste smeli da izađete iz kuće od novinara, snimali su vas i iz helikoptera?

- Pravo ludilo, jer se znalo da sam se dogovorio sa Realom, a nosio sam dres Valensije. Tih četiri-pet meseci sam se pekao na žeravici. Od ljubavi do mržnje. Oni koji su me voleli do neba, nisu mogli da mi oproste "izdaju".

o Postali ste kralj "kraljevskog kluba" kada je vaš gol 1998. godine doneo titulu u Ligi šampiona čekanu 32 godine?

- Bila je to za mene nagrada od boga za ispravnu odluku kada sam se odlučio za Real Madrid. Retko ko bi otišao iz Valensije, jer je bilo neverovatno koliko su me tamo voleli, a i novac koji su mi nudili da ostanem bio je mnogo veći nego onaj koji sam dobio da bih došao na "Santjago Bernabeu". Ponosan sam, jer je to bio, tada, najveći transfer u istoriji Reala i Španije, kao što je i moj prelazak u Partizan doneo najveći transfer u Jugoslaviji - iznosio je 1.200.000 maraka. Ono što je najvažnije, ušao sam u istoriju najvećeg kluba na svetu, osvojili smo prvenstvo i Superkup Španije, Ligu šampiona, Interkontinentalni kup, a ja sam dobio mnogo individualnih nagrada. Bile su to tri najlepše godine.

o Zašto ste onda otišli u Fiorentinu (42-4), s kojom ste za tri godine osvojili samo Kup Italije?

- Greška. Neverovatna greška, a imao sam ugovor na još tri godine. Odluka je došla iz revolta, ljutnje. Nisam imao dobar odnos sa velškim trenerom Džonom Tošakom, a dogodio se i rat, bombardovanje. Otišao sam kod predsednika i pitao ga da li Tošak ostaje. Kada je on rekao da ostaje, uzvratio sam, onda ja idem. I, nažalost, isterao sam svoje i, ponoviću, grdno pogrešio.

PROČITAJTE JOŠ: Krivokapić: Osim - ljudina i trenerčina

o Karijeru ste završili u Levanteu (21-3)?

- Odigrao sam jednu veteransku godinu. Moj pokojni sin Andrej bio je u bolnici u Valensiji, osetio sam potrebu da budem uz njega. Ja sam posle i ostao da živim u Valensiji, sve dok nisam postao sportski direktor Reala.

o Na to kakav ste utisak ostavili kao igrač i čovek u Real Madridu ukazuje upravo ta činjenica...

- Još tri godine za nezaborav. Novo iksustvo, prvi put sam upoznao fudbalsku industriju s druge strane. Bile su to dosta teške i komplikovane godine, obaveza je bila da se suočim sa generacijom koja tri godine ništa nije osvojila, da promenim neke galaktikose i napravim smenu generacija. Otišli su, da podsetim, Ronaldo, Bekam i Roberto Karlos, a stigli su Marselo, Kanavaro, Iguain... Moj najveći uspeh je bio to što sam doveo Kristijana Ronalda u Real. Ali moram da kažem da je najlepše - igrati fudbal.

PROČITAJTE JOŠ: Krčmarević: Partizan me ne bi vratio da me Džajić nije tražio

o Bili ste član "čileanske generacije", i to najmlađi, koja je postala prvak sveta?

- Trijumf u Čileu izrodio je jednu sjajnu generaciju. Svi smo posle Čilea dobili pravu priliku da postanemo zvezde. Pre Čilea praktično nas niko nije znao, a kada smo postali prvaci sveta, naglas smo objavili: računajte na nas.

o Šta je obeležilo vaše 73 utakmice (26 golova) u dresu reptrezentacije Jugoslavije?

- Zadovoljan sam onim što mi je Jugoslavija dala i donela. Ali i danas, posle toliko godina, proganja me onaj promašeni penal u meču protiv Holandije na Svetskom prvenstvu u Francuskoj 1998. godine. Imali smo zaista sjajan tim, ja sam umesto mreže pogodio prečku kod rezultata 1:1, a da sam postigao gol, ko zna dokle bismo došli.

o Odmah posle te utakmice ste mi rekli da ste promenili način šutiranja, jer vam je Van der Sar sa svojim dugim rukama izgledao kao džin, a gol se "smanjio"...

- Tako je, ostajem pri tome i danas. Obično sam gledao golmane i gađao, ali mi se tada činilo da će Van der Sar stići loptu ako budem tako šutirao. Zato sam uputio snažan šut. Nažalost, prečka je spasla Holanđane, a mi smo ispali golom Davidsa, koji smo primili u 90. minutu. Ali šta ti je fudbal... Postao sam junak Reala 20. maja, kada sam "kraljevskom klubu" doneo titulu prvaka Evrope, a manje od mesec dana kasnije od velike zvezde postao sam tragičar posle tog prokletog penala.

PROČITAJTE JOŠ: Nebojša Vučićević: Dogovorio se sa Zvezdom, potpisao za Partizan

o Ostaće zapisano za sva vremena da ste u baražu za SP u Francuskoj 1998. u dva meča s Mađarima pogodili mrežu sedam puta.

- Taj baraž i plasman na SP u Francuskoj nije imao samo fudbalski cilj. Generalno, imao je vitalni značaj za Jugoslaviju, kao državu, zbog onog embarga, pa rata. Zato je pritisak bio veliki.

o Na Evropskom prvenstvu u Holandiji opet su nas upropastili Holanđani (6:1)?

- Masakrirali su nas, i to je sve što mogu da kažem o tom Evropskom prvenstvu. Nismo imali opciju... Ne, ne bih više ni reč na tu temu.

o Šta sada planirate?

- Da se vratim u direktorske vode. Ako ne u Realu, onda u nekom drugom klubu. Menadžerskim poslom se ne bavim, bar ne konkretno, trener ne želim da budem...