Psihoterapeut Mirjana Beronja u Humskoj uzburkala duhove: Uz plamen sveća do savršenstva

PSIHOTERAPEUT u sportu, pa još u fudbalu i nije tako česta pojava. Pa, još ako je psihoterapeut žena. Lepa, pametna, obrazovana, ozbiljno posvećena. Novosađanka Mirjana Beronja se prihvatila tog posla u Partizanu i za nekoliko meseci uzburkala duhove...

- U Partizan sam došla u oktobru prošle godine i vrlo brzo shvatila koliki je pritisak na leđima tih momaka. Ne mogu da shvatim i prihvatim da su jednom kraljevi, kada se pobedi naravno, a zatim najgori na svetu ako izgube bod ili tri. Minut ih je delio da uđu u istoriju, tako da je, verujte, njima to sigurno najteže palo - počinje svoju beogradsku priču Mirjana Beronja.

Nije lako raditi sa muškarcima...

- Prihvaćena sam veoma dobro. A sa igračima sam najviše radila individualno savetovanje, na dobrovoljnoj bazi, jer je takav bio i dogovor, a nekoliko puta pred neke važne utakmice radili smo vežbe opuštanja i koncentracije.

Odatle i priča o sveći, koja je bila upaljena, a fudbaleri su gledali u plamičak.

- Da, o tome se uveliko priča. A radi se o vežbama koncentracije i opuštanja koje, naravno, nisam ja izmislila. Kada je u pitanju sveća, radi se o fokusiranju na jedan predmet. Gleda se plamen sveće, pa se zatvore oči, tako ih vodimo ka miru. Shvatili su da bi postali majstori u nekoj oblasti života i izdigli se iznad proseka vrlo je važno da nauče da poboljšaju svoju koncentraciju i dovedu je do savršenstva.

Nije lako sistemski uticati na pojedinca i grupu.

- Često su se u klubu igrači šalili ako vide da pričam sa nekim, pa kažu: "Doktorka, da li je ovaj pacijent normalan, njemu nema pomoći" i slično. Morala sam da im objašnjavam da oni nisu pacijenti već klijenti i, pre svega, da su svi zdravi momci.

Ni Mirjana, očito, nije ostala imuna na zov fudbala, postala je i pravi navijač Partizana.

- U porodici smo skoro svi partizanovci, deda Pavle je bio baš onaj vatreni, pričali smo da je i infarkt dobio zbog Partizana, i mi ostali smo "grobari", čak i ćerka Maša sa dve godine peva himnu crno-belih. Nisu samo tata i brat. Za kratko vreme fudbal mi se uvukao pod kožu, onaj adrenalin koji proizvode navijači je nešto posebno. Žao mi je što se ovako završila sezona, jer su se igrači do samog kraja maksimalno borili, ali, pratila ih je loša sreća, mnogo povreda, uz pritiske sa svih strana i moram da kažem da im uopšte nije lako. Po mojoj proceni, oni su svi visoko motivisani, posvećeni, pravi vitezovi, imaju zavidan stepen discipline i usađeno poštovanje prema svakom čoveku.

U Partizanu je došlo do promena, pa je saradnja sa Miroljubom Puškićem i Mirjanom završena.

- Sa dva igrača sam se o dogovorila o nastavku saradnje, našli smo način da i dalje radimo na ostvarenju njihovih ciljeva. A ja, naravno, nastavljam sa svojim poslom, pi-ar sam u novosadskoj "Informatici" već 10 godina, imam i dosta klijenata kada je o psihološkom savetovanju reč... Inače, nikada nije dosta ni učenja, završna sam godina za TA savetnika na Psihopolis institutu za Transakcionu analizu kod našeg najpoznatijeg psihoterapeuta dr Zorana Milivojevića, nastavila sam i fakultetsko obrazovanje kako bih uskoro postala master psihoterapije.