Tajna konvencija Srbije i Austrougarske

Tajna konvencija predstavlja dokument, koji je 28. juna 1881. potpisan između Kneževine Srbije i Austrougarske. Srbija se obavezala da neće zaključivati ugovore sa drugim državama bez prethodnog odobrenja Austrougarske. Obavezala se i da će sprečavati agitaciju koja bi bila usmerena protiv austrougarske okupacije Bosne i Hercevine.

Tom konvencijom Srbija i knez Milan napustili su prorusku i zauzeli proaustrijsku spoljnopolitičku orijentaciju. Konvencija je najpre potpisana na 10 godina, pa je bila produžena do 13. januara 1895, kada je njena važnost istekla. Tajnu konvenciju su potpisali tadašnji srpski ministar spoljnih poslova Milutin Garašanin i ministar finansija Čedomilj Mijatović, time Srbiju stavivši u zavisan položaj prema Monarhiji, u zamenu za međunarodno priznatu nezavisnost.

Godinu dana kasnije, došlo je do tzv. Bantuove afere, tj. do optuživanja kneza Milana Obrenovića za proneveru seljačkih obveznica i potkradanje naroda. Budući da su, samim spominjanjem njegovog imena u aferi, njegov ugled i vlast bili veoma poljuljani, on je zatražio pomoć od Austrougarske. Godine 1882, kao „nagrada“ za potpisivanje Tajne konvencije, Milan Obrenović je krunisan za kralja, a Monarhija je obezbedila da sve sile prihvate Srbiju kao kraljevinu. Godine 1887.

Tajna konvencija je produžena i proširena jednom stavkom: da će Austrougarska štititi interese dinastije Obrenović, što je Austrougarskoj obezbedilo veću vezanost i zavisnost Srbije, a Srbiji, tj. kralju Milanu efikasno sredstvo za obračunavanje sa protivnicima.

Predavanje možete pogledati OVDE