„Crnogorska crkva“ registrovana u policiji

Ovo je kazao istoričar msr Ognjen Karanović na tribini „Srpski nacionalni identitet u Crnoj Gori u drugoj polovini 20. veka – borba za opstanak.“ održanoj u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada.

Objašnjavajući da je Crna Gora danas duboko podeljeno društvo, predavač je podsetio da se 1. maja 1945. u listu „Borba“ pojavio članak Milovana Đilasa, u to vreme nespornog crnogorskog komunističkog lidera. Članak je govorio o identitetu Crne Gore.

Đilas nije tada negirao srpsko poreklo građana Crne Gore, ali je govorio da je potrebno izgraditi crnogorski nacionalni identitet. Ta ideja o nacionalnom crnogorskom identitu, podsetio je Karanović, nije bila nova. Nastala je između dva svetska rata, prvenstveno u frankovačkom krilu Hrvatske stranke prava i u nekim centrima moći tadašnjih evropskih sila. Podržali su je pripadnici federalističkog pokreta u Crnoj Gori i Jugoslaviji između dva rata (Savić Marković Štedimlija i Sekula Drljević).

– Đilasov članak izazvao je veliku nevericu u tadašnjoj Crnoj Gori, jer i za one koji su, u zavičajnom pogledu, isticali svoj crnogorski identitet, oni nisu negirali sopstveno srpsko poreklo – rekao je Karanović, dodavši da je ideja o crnogorskom nacionalnom identitetu posle 1945. godine ostala u vrhu tadašnje KP u Crnoj Gori, a sve do početka šezdesetih godina to nije bila masovna pojava.

I dalje je političko rukovodstvo stajalo na stanovištu da je svejedno da li se neko izjašnjava kao Srbin ili Crnogorac, ali se ipak preporučuje crnogorski nacionalni identitet.