Od svega se branim osmehom

PEVAČICA zabavne muzike Maja Odžaklijevska dugo se nije latila mikrofona, niti je objavila album. Ističe da bi rado obradovala publiku novim pesmama, ali da je novac jedini razlog zašto to još nije učinila. Žena moćnog glasa i neverovatne energije za "Novosti" naglašava da ima dobre pesme koje ljubitelji kvalitetne pop muzike zaslužuju da čuju, a da se od svega brani osmehom.

- Nemam želju da idem na nastupe, ali bih volela da snimam nove pesme - kaže za naš list Odžaklijevska. - Ipak, potrebno je da neko plati kompozicije, aranžmane, muzičare i studio. To bi trebalo da refundira moja matična kuća PGP RTS, ali se po tom pitanju niko ne izjašnjava, a ja sa penzijom od 30.000 dinara ne mogu to da finansiram. Imam u šteku dosta dobrih kompozicija, među kojima i pesme Rođe Raičevića i Laze Ristovskog.

Da li ste pokušali da pronađete sponzore?

- Nisam tip koji bi ganjao sponzore, niti sam sponzoruša. Ne mogu da idem od institucije do institucije i moljakam za pare. To nije moj posao, moje je da pevam.

Kako umetnik u Srbiji živi od 30.000 dinara?

- Marija Šerifović me je pre nekoliko dana pitala od čega živim. Kada sam joj rekla od penzije, mislila je da se šalim i pitala imam li dodatni posao. Živim kao sav normalan svet, ali smatram da sam radom i svime čime sam doprinela zabavnoj muzici zaslužila malo bolji tretman. Ne znam kakva je raspodela napravljena u SOKOJ-u i muzičkoj organizaciji u Skoplju, ali je činjenica da za godinu dana emitovanja mojih pesama iz Makedonije dobijam šest evra, a od SOKOJ-a otprilike 13 dinara. Nisu to samo izvođačka prava, jer sam za neke kompozicije pisala tekstove. Pesme se stalno pevaju u muzičkim takmičenjima na televiziji i emituju na radiju.

Da li je pesma naš jedini lek i beg od stvarnosti?

- Jedino nam je još ona preostala. Pesma može da na pomogne da psihički ne odemo u još veću dubiozu. Muzika je najplemenitija stvar od kada je sveta i veka, uz pesmu čovek mnogo lakše potire probleme. Pevali smo na trgovima kada su nas bombardovali. Prkosan smo narod. Bilo bi dobro da istrajemo u tome i ne padnemo pod vlast Zapada.

Šta nikako ne smemo da usvojimo sa Zapada?

- Baš ništa. Nije nam potrebna njihova demokratija, već da budemo socijalno društvo. Nivo svesti našeg naroda nije na tako visokom nivou da može da se nosi sa demokratijom koja podrazumeva dobru količinu malicioznosti. Morate biti veoma inteligentni kako ne biste pali pod uticaj takozvane demokratije, odnosno perfidni, ljigavi i beskrupulozni da se iz toga izvučete. Kako je naš narod u velikoj meri prostodušan, njime se, nažalost, lakše manipulipše unutar te demokratije.

Sinonim ste za ženu koja može da "pomera stene" i koja je uvek nasmejana...

- Nekada sam mogla i stene da pomeram i istina je da imam ogromnu energiju. Ali to više nije predmet mog interesovanja, sada je osmeh moj lajtmotiv. Smejem se bez obzira na to šta se dešava, jer sam nemoćna da bilo šta promenim u privatnom i profesionalnom životu. Zato, zadržimo osmeh i terajmo dalje!