DUH SLOBODE U MURALIMA I GRAFITIMA: Kako je Beograd postao nezvanična evropska prestonica strit art kulture

V. CRNJANSKI SPASOJEVIĆ

10. 01. 2021. u 09:11

SVEGA nekoliko dana posle smrti patrijarha Irineja, na zidovima nekoliko gradova osvanuli su murali sa njegovim likom.

ДУХ СЛОБОДЕ У МУРАЛИМА И ГРАФИТИМА: Како је Београд постао незванична европска престоница стрит арт културе

Foto V.N.

Prvo u Subotici, pa u Beogradu, Plandištu, Odžacima. U Zrenjaninu je na lokalnom Žitnom trgu zid solitera oslikao poznati slikar iz tog grada Viorel Flora.

Ista stvar desila se i posle nedavne smrti pevača DŽeja Ramadanovskog. Već 6. decembra na Dorćolu, u Jevrejskoj ulici, pojavio se mural sa velikom DŽejevom glavom i stihovima "Nedelja, i svi ste tu". Nešto ranije, krajem novembra, posle smrti fudbalske legende Dijega Armanda Maradone, ulični umetnici oslikali su dva zida u njegovu čast - na beogradskim Dorćolu i u Mirijevu. Ali, preko noći, s vremena na vreme, pojave se na javnim površinama i lica ubijenih žestokih momaka.

- Izuzetno brzo, kada se dese promene u društvu, umetnici koji rade na ulici odreaguju i prokomentarišu situaciju na svoj način. Komentari su često vezani za njihovu ličnu emociju prema situaciji, ali u većini slučajeva odražavaju i kolektivna osećanja - primećuje Aleksandar Đorđević, fotograf i autor knjige "Strit art Belgrejd".

VERA Sećanje na počivšeg patrijarha Irineja, Foto M. Anđela.

 

Na stotine murala krasi ne samo glavni grad, već i sva veća mesta u zemlji, a broj grafita meri se hiljadama. Beograd je postao nezvanična evropska prestonica strit arta, od kad su u Berlinu nestali celi kvartovi sa uličnom umetnošću usled rekonstrukcije grada.

Nekoliko uličnih umetnika "specijalizovalo se" za slikanje fotorealističnih likova.

EMOCIJE Lik Danila Bate Stojkovića, Foto V. N.

Nekada ih rade zato što oni žele, a nekada su ta "freskopisanja" naručena. To je npr. slučaj sa muralima iza kojih stoje Partizanovi navijači, a na kojima su poznata lica poput Duška Radovića, ili DŽordža Orvela. Ovi likovi urađeni su kao deo projekta pod nazivom "grobarski treš romantizam", iza kog, kako navodi istoričarka umetnosti LJiljana Radošević, koja se već dve decenije bavi uličnom kulturom, stoji potreba da se promeni negativni uticaj navijača. Naravno, želja je i da na njima budu prikazani oni koji su navijali za Partizan, a svojim radom su doprineli razvoju naše kulture. Prolaznici te murale najčešće vole jer aktiviraju romantične emocije prema određenim ličnostima i lako se "čitaju", a cilj im je da promene percepciju o tome šta navijač jeste i nije.

ULIČNI RAT SPREJOM

NERETKI su i ostrašćeni grafiti, usmereni protiv neke društvene ili etničke grupe, ili pak političke ili sportske ličnosti. Zanimljivo je da se tu vodi pravi mali ulični rat grafitima između dva "tabora" - nacionalista i antifa (antifašista), koji jedni drugima preko noći prefarbavaju poruke.

ŽAL Mural posvećen DŽeju Ramadanovskom, Foto V. N.

Aleksandar Đorđević objašnjava da su tematike onoga što vidimo na zidovima razne, a često izražavaju emocije samog autora ili komentar trenutka. One idu i do apstraktnih rešenja.

- Na ulicama se mogu naći aforizmi, šabloni, slova, kompleksna grafička rešenja, murali, nalepnice, a zastupljen je široki spektar tema, od zanimljivih i emotivnih grafičkih rešenja, do aforizama i radova koji se bave kritikom društva - kaže Đorđević. -

VELIKANI Legende našeg glumišta kao deo projekta  "Grobarski treš romantizam", Foto A. Đ.

Foto V. N.

U knjizi "Strit art Belgrejd" podelili smo radove prema temama, kao što su radost, tuga, ljubav, snaga, mudrost i slava. Srećemo poruke koje umetnici smatraju važnim, interesantnim, koje žele da podele, često su i komentari stanja u društvu. Ima raznih: od igre rečima, ekologije i brige za planetu i životinje, do ljubavi prema ljudima, muzici, gradu, sportskom klubu....

Radovi su često i dekorativni, sa veselim karakterima, ali i iza njih stoje emocije. Za većinu crtača oni su potreba za komunikacijom, potreba koja vremenom postaje način života. Ulična umetnost je najiskrenija umetnost koja stalno evoluira.

NOVI MURALIZAM

POČETKOM dvehiljaditih pojedinci iz grafiti-kulture počinju da integrišu neke principe konceptualne umetnosti. Tako nastaje "strit art", koji se, kako objašnjava Radoševićeva, radi bez dozvole. Ubrzo, gradovi počinju da se bave brendiranjem i pitanjem kako privući nove turiste i biznise. Dolazi se do ideje da je najjeftinije ofarbati nekoliko fasada i za to angažovati ulične umetnike. Vlasti počinju da daju dozvole grafiterima i "strit artistima".

Radoševićeva ovaj pokret naziva novim muralizmom, koji ima recikliran duh onoga što se može videti na ulici.

Ipak, kako Radoševićeva kaže, murali i fotorealizam tek su mali deo umetnosti na ulici. Najviše je grafita, počevši od klasičnih, možda ljubavnih, tipa "Ana, volim te" preko duhovitih "Smvt logopedima", do političkih. Otprilike trećinu čine politički motivisani, iza kojih obično stoje stranke, koje su preuzele sistem gerila marketing, trećina su navijački i trećina oni koji su nastali po uzoru na njujorške grafite, a koji se sastoje iz potpisa autora ili njegove ekipe. Za razliku od prve dve vrste, kod kojih je sasvim jasno kojoj opciji i grupaciji autor pripada, kod ovih poslednjih glavna poruka je - tu smo. Za autore je najbitnije da ne kopiraju tuđa slova, da imaju prepoznatljiv i autentičan stil i savršenu tehniku. Dakle, bave se dizajniranjem slova. Oni žele da budu viđeni, ali da istovremeno ostanu i anonimni, pa se zato potpisuju pseudonimima:

- LJudi pokušavaju ponekad da pronađu skrivenu poruku, iako je to samo dizajniran pseudonim. "Čitaju" poruku koje nema. Tako se jedan od autora potpisuje sa Razum, koristeći ćiriličko pismo. On, međutim, ne poziva na razum, kako mnogi tumače. To je samo njegov pseudonim.

AS Maradonin lik usred Dorćola, Foto V. N.

Da bi neko oslikao murale, mora da traži dozvolu od gradskih vlasti, Zavoda za zaštitu spomenika i dobije odobrenje stanara zgrade na kojoj će slikati. Donedavno je u Beogradu postojala komisija koja je odlučivala da li bilo koja umetnička intervencija u javnom prostoru može biti izvedena. Sada je ukinuta i to komplikuje situaciju sa izdavanjem dozvola. Zakon ne poznaje intervencije na zidovima, pa tako uvek može da se desi da izvesni nezadovoljnik pozove komunalnu inspekciju. Upravo to se dogodilo letos organizatorima poznatog Festivala "Rekonstrukcija": imali su dozvole i stanara i vlasti, ali nije bilo zakonske mogućnosti da prijave izradu murala. Kazna je bila 10.000 dinara.

PORUKE Neretko se kritikuje svetski poredak, Foto V. N.

Ukoliko, pak, nema čak ni dozvole, grafiter ili muralista rizikuje da bude uhapšen.

- Beograd je zanimljiv jer se zakoni vezani za restrikciju i uklanjanje grafita ne sprovode zbog nedostatka sredstava - kaže Radoševićeva. - Zbog toga ima jedan od boljih statusa u Evropi iz pozicije urbane umetnosti. Još postoji sloboda izraza proizašla iz činjenice da je veći deo ulične umetnosti nastao bez dozvole.

PONOS Srpska trobojka na jednom od zidova u Beogradu, Foto V. N.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)