MEDNO ZNANjE U NASLEĐE: Ispovest Ljubiše koji se bavi pčelarstvom

Z. RAŠIĆ

14. 09. 2020. u 11:46

МЕДНО ЗНАЊЕ У НАСЛЕЂЕ: Исповест Љубише који се бави пчеларством

Foto Z. Rašić

PRVA znanja o pčelarstvu stekao sam kad sam došao iz vojske 1974. godine. Moj mentor i učitelj, pokojni Rade Ilić, poklonio mi je jedan roj pčela.

Tada sam živeo sa roditeljima. Kasnije sam napravio kuću u Striškom naselju, oženio se... Kad sam imao petnaestak košnica, preselio sam ih na planinu Juhor, kupio parcelu, sagradio vikendicu tamo. To je božji raj sa svim uslovima za život, ima čak i interneta i gasa. Božji raj je i za pčele - priča, za "Novosti", Ljubiša Matić (67), najpoznatija pčelarska "legenda" grada na Crnici.

Maksimalni broj košnica koje je Ljubiša imao je oko dvesta, a pčelinjak je održavao uporedo sa poslom u cementari i zemljom koju je obrađivao. Kupio je opremu za pretapanje voska, pa je i to, uz med, postalo unosan biznis. Napravio je radionicu za proizvodnju pčelarske opreme, od košnica i ramova, do pogača za prehranu pčela. Proizvode je prodavao najpre na pomoravskim pijacama, a potom sarađivao sa otkupljivačima meda koji su izvozili za Italiju.

- Uvek sam prolazio dosta dobro sa cenom. U radionici sam prerađivao i po 30 kubika lipove daske praveći ramove i košnice. Sada sam broj košnica smanjio jer sam deo poklonio ćerki Jeleni da sama radi sa svojom porodicom, kao i unučadi od druge ćerke, Luki - objašnjava, zadovoljno, Ljubiša.

Sa suprugom Slađanom ima dve ćerke, Oliveru (43) i Jelenu (38), i četvoro unuka - Luku i Lenu, Stefana i Saru. Luka i Stefan su osamnaestogodišnjaci, braća od tetke. Olivera i Jelena su odrasle u pčelinjaku, pa su tu ljubav prenele u nove porodice kad su se udale. Posebno Jelena. Sa ponosom ističe da je osvojila dve medalje za kvalitet bagremovog meda na sajmu u Stigu. Pošla je očevim stopama koji je, pre toga, dobio pehar za veliku količinu predatog meda otkupljivaču.

TOPE VOSAK ZA MANASTIRE

Foto Z. Rašić

LjUBIŠA je sam napravio opremu za topljenje voska, prodaje ga manastirima za oltarske sveće, kao i privatnim voskarama. - Vosak za sveće mora da bude čist i kvalitetan, pa i taj posao sad prenosim Luki jer ima kompletnu opremu.

Samo od pčelarstva, kaže, može da se živi lepo, cena za kvalitetan med uvek je dobra. Trenutno na pijaci u Paraćinu dostiže 1.000 dinara po tegli jer ima delova Srbije gde ove godine iz košnica nije izvađen ni kilogram. Matići su bagremov med imali solidno, a početkom septembra dohranili su pčele i završili sa pripremom za prezimljavanje.

Gimnazijalac Luka, pčelar od rođenja, pre nekoliko godina je dobio na dar desetak društava da se samostalno oproba u poslu.

- Pomagao sam dedi kad je gradio vikendicu na Juhoru, vadio med, prehranjivao pčele... Pravili smo zajedno ramove, košnice i pogače. Naučio me sve, a sad me upoznaje i sa ljudima sa kojima sarađuje, praktično mu uvodi u posao - priča deda Ljubišin naslednik.

On je četvrta godina gimnazije, razmišlja šta će da studira, a da ga fakultet ne odvoji previše od pčela.

Zbog zdravstvenih problema, glava kuće je sad veći deo posla prepustio mlađima, najviše supruzi Slađani, ali je neprekidno pored njih. Ćerke pomažu najviše kad je vađenje meda. U međuvremenu, pomoć stiže uglavnom od Luke.

Matićima pčelarstvo nikad nije bilo glavno zanimanje iako su mu posvećeni celog života, kako kažu Paraćinci, prava pčelarska dinastija Matić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)