Društvo

SRPSKA ZAHVALJUJE GRCIMA: Inicirano snimanje dokumentarnog filma o porodicama koje su tokom rata u SFRJ primile hiljade naše dece

М. МАРКОВИЋ

18. 07. 2020. u 14:00

NEPUNIH osam godina sam imala. Pola od toga računajte na izbegličke dane. Ne, ne znam sva ta mesta. Pamtim poslednje: Aranđelovac. Za ova mesta pre nisam čula.

СРПСКА ЗАХВАЉУЈЕ ГРЦИМА: Иницирано снимање документарног филма о породицама које су током рата у СФРЈ примиле хиљаде наше деце

Foto privatna arhiva

Odatle sam, sećam se, sa Crvenim krstom Srbije krenula u Grčku. Pamtim taj put. Susret sa porodicom Georgijadu u Krinidosu, nedaleko od Kavale. Dočekale su nas devojčice Katerina i Harula. Njihovi tata i mama: Savos i Georgija. Zagrlili su me. Odjednom, svi. Taj zagrljaj me greje svih ovih decenija. To je bilo moje, sasvim drugačije, utočište od rata i zbegova. Možda su me ti trenuci zbunjivali, ali sam kasnije shvatila da je to bilo toliko lepo da me je toplina koju su mi pružili ovi ljudi sa njima večno spojila.

Ovo je priča Ivane Gerun Aleksić iz Trebinja. A to je tek jedna priča od hiljada onih koje svedoče o utočištu i lečilištu srpske dece kojoj su, tokom građanskog rata u Jugoslaviji, širom otvorile srca i vrata svojih domova nebrojene grčke porodice. O njima, o ovim tihim herojima, ovih dana se ispisuje nova lekcija. Sećanje na dobrotu i plemenitost grčkog naroda pokrenulo je predstavništvo Republike Srpske u Solunu. Pokrenulo svojevrsnu misiju nezaborava i zahvalnosti svima koji su, kao porodica Georgijadu, primili i blažili naše najbolnije rane. Decu.

biće i u knjizi

U PREDSTAVNIŠTVU Republike Srpske najavljuju da će posle ovih ispovesti, kao deo dokumentarnog filma "Tihi heroji Grčke", kako planiraju, biti objavljeni i drugi dokumenti. Najverovatnije da će ispovesti grčkih porodica objaviti i u knjizi dokumenata. Planiraju, takođe, da u skorije vreme promovišu i dokumentarni film o Đorđu Mihajloviću, čuvaru Zejtinlika.

Tako je javnosti Grčke sa ove adrese Republike Srpske, a u Solunu, upućen poziv i dirljiva poruka: "Svi koji su pomogli mališanima, svi koji imaju svoje priče, fotografije, ili bilo koji dokument, javite se da se ne zaborave vaša dobrota i plemenitost."

Foto Printscreen

Foto privatna arhiva

Poruku koja se emituje na jutjub-kanalu govori jedan od najpopularnijih glumaca Grčke - Janis Servetas. Prenosimo deo te poruke: "Ako si jedan od onih koji je pružio pomoć i ugostio srpsku decu, ispričaj svoju priču".

PODRŽIMO PROJEKAT

ARNO Gujon, poznati humanitarac i član žirija "Novosti" u našoj akciji "Najplemenitiji podvig godine", oglasio se povodom najnovijeg projekta predstavništva Republike Srpske u Solunu.

Nisam mogao da ostanem nem na ovaj izuzetno značajan projekat - kazao nam je Gujon. - Bliskost grčkog i srpskog naroda, međusobnu empatiju, osetio sam kada sam pre koju godinu poveo decu Kosova i Metohije na Krf. Tamo su nas dočekivali sa posebnom emocijom. Srpski jezik, naš govor, sve je propraćeno gotovo bratskom podrškom. Grci znaju i pamte kroz kakvu golgotu je prošao srpski narod u Prvom ratu. Nažalost, patnje su se ponovile i u potonjem ratu. Ta veza grčkog i srpskog naroda je neraskidiva. Zato ovaj projekat Republike Srpske treba da ima uzvišeno mesto i da ga svi podržimo.

Poruka počinje godinom 1992. Rat. Na hiljade srpske dece suočilo se sa nesrećom. Sa smrću. Očajne majke traže spas za svoju decu. U tim danima Grčka pruža ruku spasa i širi zagrljaj da primi sve koje može. Humanitarna akcija pomoći upućena srpskom narodu nema granica.

To je najmanje što, gotovo tri decenije posle nesebične pomoći grčkog naroda, možemo da učinimo kao gest zahvalnosti brojnim porodicama koje su bezrezervno, uz svoju rođenu decu, prihvatale i decu iz Republike Srpske, ali i iz drugih delova Jugoslavije u kojima je stradalo srpsko stanovništvo - kaže, za "Novosti", Jelena Jovanović, šef predstavništva Republike Srpske u Solunu. - Naš cilj je samo jedan: da očuvamo živim sećanje na njihovu plemenitost. Da ne zaboravimo da su hiljadama dece iz ugroženih porodica ublažili rane detinjstva, ratom razorenog. Da se ne zaboravi njihova ljubav. Dobrota. Zagrljaj. I njihovo delo koje je ostavilo trag u istoriji, ljudskoj. Srpski narod ne zaboravlja i ostao je zahvalan za ovu dragocenu pomoć koju nam je grčki narod pružio.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (3)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

OPASNI RATOVI KOJI SE VODE BEZ ISPALJENOG METKA: Knjiga prof.dr Marka Parezanovića o hibridnim sukobima jedinstveni je spoj teorije i prakse
Društvo

0 0

OPASNI RATOVI KOJI SE VODE BEZ ISPALJENOG METKA: Knjiga prof.dr Marka Parezanovića o hibridnim sukobima jedinstveni je spoj teorije i prakse

HIBRIDNI rat je komforan jer se vodi putem meke moći: on je prikriven, perfidan, manipulativan i iznenadan. Njegov glavni cilj nije, kao u klasičnom oružanom sukobu, angažovanje skupe vojne sile koja treba da nadjača protivničku, zaposedne i drži pod okupacijom određeni prostor. To mnogo košta i ima ograničen rok trajanja.

06. 03. 2026. u 17:55

Politika
Tenis
Fudbal
ZDRAVA HRANA SVAKOG DANA: MAXI platforma posvećena zdravoj ishrani

ZDRAVA HRANA SVAKOG DANA: MAXI platforma posvećena zdravoj ishrani