KOLIKO SU METEORI OPASNI: Astronomi o nebeskim telima koji veoma često presecaju put našoj planeti

Jelena Dinčić

01. 08. 2021. u 17:44

NEOBIČNO veliki meteor prošle nedelje je nakratko osvetlio nebo iznad Norveške, ostavljajući za sobom spektakularan vizuelni, ali i zvučni trag. Stručnjaci smatraju da je meteor mogao da pogodi Zemlju, a da se to dogodilo, mesto udara ne bi bilo daleko do glavnog grada Osla.

КОЛИКО СУ МЕТЕОРИ ОПАСНИ:  Астрономи о небеским телима који веома често пресецају пут нашој планети

Ilustracija / Foto Depositphotos

Ako meteor ne sagori u atmosferi i padne na Zemlju, menja ime i naziva se meteorit. Kada stignu do nas, veliki primerci, delovi asteroida i kometa, koje astronomi zovu i bolidi, uz fijuk i potrese mogu da stvaraju i kratere na površini Zemlje. Srećom, dolasci ovako krupnih meteora nisu tako česti. Uglavnom eksplodiraju u vazduhu i na našu planetu padaju u vidu sitnijih komada, ili se pretvore u gasove i nestanu.

- Nedavno svetski poznati meteoriti postali su komadi meteora iz 2013. godine koji je izgoreo iznad Čeljabinska u Rusiji, ovaj događaj snimile su kamere širom pogođenog regiona i procenjuje se da je ovaj meteor imao prečnik oko 20 metara, a eksplozija je bila oko 30 puta jača od one iznad Hirošime - objašnjava, za "Novosti", prof. dr Milan S. Dimitrijević, poznati srpski astronom. - Povređeno je oko 1.500 ljudi, uglavnom od prozorskog stakla razbijenog udarnim talasom. Procenjuje se da je Čeljabinsku meteor naneo štetu od preko 30 miliona dolara.

METEORITI, ipak, ne treba da nas zabrinjavaju. Verovatnoća da se ovakav događaj ponovi je izuzetno mala. Posle Tunguskog meteora iz 1908. godine koji je najpoznatiji zabeleženi udar, meteor iznad Čeljabinska iz 2013. godine je prvi takvih razmera, u skorijoj istoriji. Sa druge strane sitno kosmičko kamenje i prašina stalno padaju na Zemlju, ali kamenje uglavnom sagori u atmosferi.

- Povremeno se meteori javljaju u rojevima, a najpoznatiji i najbogatiji meteorima su Perseidi. Ovaj roj se javlja krajem jula i početkom avgusta i povezan je sa kometom Svift-Tatl - pojašnjava profesor Dimitrijević. - Maksimum aktivnosti obično je oko 12. i 13. avgusta i može se posmatrati, ako je vreme vedro, sa Narodne opservatorije na Kalemegdanu u Beogradu, ili negde van svetlosti grada.

POSMATRANJE meteorskih rojeva je zanimljivo i privlači ljubitelje astronomije i radoznalce. Ponekad se može desiti i nešto neuobičajeno i neočekivano. Tako je meteor koji je 15. septembra 2007. godine pao u Peruu, u blizini jezera Titikaka napravio rupu ispunjenu vodom, iz koje su se po okolini širili gasovi. Od njih su se mnogi stanovnici razboleli. Mnogi meteoriti završe kao eksponati vredni pažnje. U Prirodnjačkom muzeju u Beogradu, čuvaju se, između ostalih, i tri "srpska" meteorita. Prvi, koji je nađen u Srbiji, a poznat je nauci, takozvani sokobanjski, pao je 13. oktobra, 1877. godine. Svedoci su tvrdili da se užarena kugla videla na daljini od 60 kilometara. Najveći kamen, težak 38 kilograma, pao je severno od Sokobanje. Sakupljeno je oko 49 kilograma ostataka sokobanjskog meteorita, a smatra se da je ukupna masa iznosila između 75 i 80 kilograma. Najpoznatiji meteorit, koji je svakako imao veliki uticaj na ljude, nalazi se u Meki u Ćabi, glavnom svetilištu islama.

Ilustracija / Foto Depositphotos

OSIM meteora i meteorita, u vasioni postoje i mnogo veći asteroidi i komete, čiji bi pad na Zemlju doneo posledice koje bi mogle da ugroze i opstanak čovečanstva. Jedno od najvećih masovnih izumiranja koja su uticala na život na Zemlji dogodilo se pre oko 250 miliona godina, kada je, verovatno usled pada asteroida, nestalo gotovo 90 procenata svih vrsta. Životu na Zemlji trebalo je oko 30 miliona godina da se oporavi.

Poslednje takvo masovno izumiranje dovelo je do propasti dinosaurusa i bilo je posledica udara velikog meteorita pre 66 miliona godina, koji je stvorio krater Čikskalab u Meksiku, na poluostrvu Jukatan i u priobalnom moru.

- Danas astronomi posebno prate i nadziru asteroide koji presecaju putanju naše planete, da bi na vreme uočili opasnost - zaključuje naš sagovornik. - Ulaganjem u nauku i njen razvoj bićemo sve sposobniji da izbegnemo sudbinu dinosaurusa.

UDAR BOLIDA

U FEBRUARU 1947. veliki bolid udario je na Zemlju u planinama Sihote-Alin, na krajnjem istoku Sovjetskog Saveza. Raspao se u mnogo delova, a ukupna težina je procenjena na oko 90 tona, dok je preko 70 tona raznih delova "preživelo" sudar.

Ilustracija / Foto Depositphotos

METEORIT HOBA

NAJVEĆI poznati meteorit, Hoba, težak je 60 tona i pronađen je na jednoj farmi u Namibiji. NJegov pad na neko naseljeno mesto svako bi doneo razaranja. Meteorit nije napravio nikakvi krater. To se objašnjava činjenicom, da je verovatno pao pod takvim velikim uglom, da je otpor znatno smanjio njegovu brzinu.

MEĐUNARODNI DAN ASTEROIDA

JEDAN od najpoznatijih zabeleženih udara kosmičkog putnika u moderno doba bio je Tunguski događaj u Sibiru u Rusiji 1908. Usled eksplozije asteroida ili komete, oboreno je, prema procenama, 80 miliona stabala sa oko 2.150 kvadratnih kilometara. Na godišnjicu ovog događaja ustanovljen je Međunarodni dan asteroida, koji se obeležava 30. juna svake godine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)