ZA PRANJE PARA I DO 10 GODINA ZATVORA: Istraga o Đilasovim računima mogla bi da razotkrije njegove razne finansijske akrobacije

Ekipa "Novosti"

20. 03. 2021. u 15:00

UKOLIKO se dokaže da je Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde, tokom svojih višegodišnjih sumnjivih finansijskih akrobacija istovremeno i prao novac, njemu bi mogla da bude zaprećena kazna i do 10 godina zatvora.

ЗА ПРАЊЕ ПАРА И ДО 10 ГОДИНА ЗАТВОРА: Истрага о Ђиласовим рачунима могла би да разоткрије његове разне финансијске акробације

Arhiva

Naime, prema dokumentima koje su "Novosti" dosad objavile, njegovo ime se vezuje uz milionske račune od Švajcarske preko Hongkonga sve do Mauricijusa. Međutim, postoji osnovana sumnja da su njegovi računi koji se broje u desetinama, raspoređeni u najmanje 17 svetskih država.

Ova otkrića bila su signal da Uprava za sprečavanje pranja novca pokrene istragu. Za najteži oblik krivičnog dela pranja novca, prema Krivičnom zakoniku Srbije, predviđena je sankcija u trajanju od jedne do 10 godina. Ova kazna sleduje onom za koga se dokaže da je oprao novac u iznosu većem od 1,5 miliona dinara (oko 12.000 evra).

U slučaju Đilasa, iznosi koji se sada razotkrivaju na brojnim računima kojima raspolaže u inostranstvu, višestruko premašuju ovu cifru.

Prema dosadašnjim saznanjima, lider SSP samo na tri računa - na Mauricijusu, u Švajcarskoj i Honkongu - ima skoro 10 miliona evra! Na kontu u Mauricijusu je 5.741.025 evra, u Sosijete ženeral banci u Švajcarskoj oko 620.147,20 evra, a u Bank of China (Hongkong) 3.269.061,25 evra.

Uprava za sprečavanje pranja novca već je započela prikupljanje informacija od domaćih i stranih institucija, za sada u vezi sa privrednim društvom Ascanius LTD i Draganom Đilasom, na koje se vodi sporni račun na Mauricijusu. To je učinjeno, kako je navedeno iz Uprave, zbog sumnje na pranje novca, ali i utaju poreza i prikrivanje stvarnog vlasništva od strane pravnih i fizičkih lica. Tome bi se mogla pridodati i zloupotreba službenog položaja, s obzirom na to da se sumnja da je najveći deo imovine Đilas stekao u periodu dok je obavljao značajne javne funkcije u zemlji - od ministra za nacionalni investicioni plan do gradonačelnika Beograda.

SVE JASNIJA I KOMBINATORIKA SA ŠOLAKOM

POSEBAN problem za lidera SSP može biti i deo istrage koji se odnosi na prikrivanje stvarnog vlasništva od strane pravnih i fizičkih lica. Sada se polako sklapaju kockice sumnjive poslovne kombinatorike koja se godinama odigravala u trouglu između Dragana Đilasa, njegovog rođenog brata Gojka i biznismena Dragana Šolaka, vlasnika "Junajted grupe". Dokumenta koja sada postaju dostupna javnosti pokazuju komplikovanu šemu prebacivanja vlasništva iz jedne u drugu ruku, menjanje naziva kompanija, fiktivne prodaje...

Đilasu već preti i jedna prekršajna prijava, jer je u pokušaju da demantuje pisanje "Novosti", izrekao neistinu da je Narodna banka Srbije utvrdila zakonitost poslovanja "Multikom grupe" iz Beograda čiji je on vlasnik i zakonski zastupnik.

Kako je navedeno, NBS nije ovlašćena da ispituje zakonitosti porekla kapitala, osnivanja pravnog lica u zemlji i inostranstvu, te urednost plaćanja poreza, niti se u slučaju "Mulitkom grupe" bavila pitanjima za koja su nadležni drugi državni organi (Tužilaštvo, Poreska uprava, Uprava za sprečavanje pranja novca, Ministarstvo unutrašnjih poslova i druga.)

NBS je navela da će zbog tvrdnji Đilasa podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, pri čemu je zaprećena kazna za te prekršaje za pravno lice do dva miliona, a za odgovorno lice u pravnom licu do 150.000 dinara.

Kako nam je rečeno u Upravi, brzina kojom će proveriti sumnje da bi se iza novca na računima na Mauricijusu, Švajcarskoj i u Hongkongu moglo kriti bilo kakvo delo iz njihove nadležnosti, zavisi od organizacija od kojih očekuje odgovore. Državna tela Srbije imaju obavezu da odgovore u roku od 15 dana, dok za strane partnere dobra praksa podrazumeva da to učine u roku od tri nedelje.

Detalje provere Uprava nikada ne otkriva niti najavljuje provere. Praksa je u ovom slučaju drugačija, jer su zapravo prvi put proces pokrenuli na osnovu novinarskih saznanja.

- Proces prikupljanja dodatnih podataka se pokreće u situacijama kada Uprava dođe do saznanja koja ukazuju na izvršenje nekih dela iz njene nadležnosti. Ta dela mogu biti pranje novca i finansiranje terorizma, nedozvoljene poliferacije oružja za masovno uništenje ili predikatna krivična dela. A to su utaja poreza, zloupotreba službenog položaja, trgovina narkoticima... Ako postoji bilo koji od tih elemenata, imamo pravo da proverimo - objašnjava Željko Radovanović, v. d. direktora Uprave za sprečavanje pranja novca.

Zakonska ovlašćenja Uprave su prikupljanje dodatnih podataka od privatnog sektora i državnih institucija, kao i organizacija iz inostranstva. Uprava saznanja proverava i u dostupnim komercijalnim i drugim bazama podataka.

- Najpre proveravamo tačnost raspoloživih podataka i ako se pokažu kao tačni, onda prikupljamo i sva dodatna saznanja, koja mogu da utiču na rasvetljavanje nekog dela. Brzina kojom to sve radimo zavisi od nekoliko faktora. Najpre od kompleksnosti samog predmeta. Jedno je ukoliko imamo mali broj učesnika i transakcija i mali broj fizičkih i pravnih lica. Ako je kompleksnija struktura, to može da potraje nekoliko meseci. Drugi važan faktor je brzina reakcije po zahtevima koje šaljemo. U principu, svi mi državni organi smo dužni da u roku od 15 dana dostavimo ono što se zahteva. Kada je reč o zahtevima iz inostranstva, sve zavisi od države do države. Primeren rok je tri nedelje od slanja zahteva. U hitnim slučajevima, to može biti znatno kraće - pojašnjava Radovanović.

MOGUĆE ODUZIMANJE IMOVINE

OSIM Krivičnog zakonika Srbije, Dragan Đilas bi mogao da se nađe i na udaru još nekoliko zakona, pre svega Zakona o sprečavanju pranja novca i Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji je počeo da se primenjuje 12. marta.

Inače, Krivičnim zakonikom predviđeno je i oduzimanje novca ili dobiti koji su predmet pranja novca. Zakon o utvrđivanju porekla imovine predviđa i plaćanje poreza u iznosu od čak 75 odsto na imovinu za koju se utvrdi da ne može da joj se dokaže poreklo sticanja.

INICIJATIVA NIJE IZ SISTEMA

NIJE uputno da govorimo o proverama dokle god one traju. Ovo je prvi put da smo se zvanično oglasili u vezi sa bilo kakvim slučajem, jer inicijativa nije potekla iz sistema, već od novinara. Novinari imaju pravo na izvore i mogu da ukažu na nešto što nismo znali, a iz naše je nadležnosti - istakao je Željko Radovanović, v. d. direktora Uprave za sprečavanje pranja novca.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (7)